Po jednom predlogu išlo bi se preko Save u Srem, a po drugoj desnom obalom, preko klizišta Umka i Duboka, a obe koštaju gotovo podjednako.
U trenutku kada počinje izgradnja autoputa ka južnom Jadranu, još nije poznato da li će se iz Beograda do Obrenovca stizati levom obalom Save preko Surčina, Jakova i novog mosta na ušću Kolubare u Savu ili, kako je ranije zamišljeno, desnom obalom reke preko Ostružnice i Umke. Tek narednih dana bi reviziona komisija Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja trebalo da oceni idejno rešenje trase koja bi išla preko leve obale Save. Posle toga će naložiti preduzeću „Koridori Srbije” da kao investitor uradi projekte vrednovanja, isplativosti, vreme putovanja, tehničke karakteristike obe varijante, na osnovu čega bi trebalo da se proceni šta je bolje.
U prostornom planu Srbije postoje dve ravnopravne varijante autoputa. Sa ekonomskog aspekta one su približne vrednosti. Autoput desnom obalom Save košta oko 140 miliona evra. Levom je za dva miliona evra jeftiniji, ali tri kilometra duži. Osnovna dilema je da li autoput treba trasirati preko klizišta Umka i Duboko ili ga zaobići.
Oni koji se zalažu za to da klizište treba izbeći svaki put kada je to moguće, jer je duboku kliznu površinu od 19 metara teško zaustaviti, kao prednost varijante preko Surčina i Jakova ističu direktnu povezanost sa obilaznicom oko Beograda i aerodromom. Potom izlaze ka ulicama Jurija Gagarina i Vojvođanskoj u Novom Beogradu. Kao prednost uzima se i činjenica da celokupan teretni saobraćaj iz pravca južnog Jadrana preko saobraćajnice T-6 i novog mosta Zemun–Borča preusmerava ka Pančevu i Banatu.
Na ovoj trasi, za koju je idejno rešenje sačinio Saobraćajni institut Cip, nema objekata za rušenje i manje je zagađenje zbog nenaseljenosti.
Pristalice ideje izgradnje autoputa preko Umke i Boljevca, kao prednost ističu da bi na ovaj način upravo bio rešen decenijski problem klizišta. Projektanti Instituta za puteve koji su pre nekoliko godina za potrebe tadašnjeg koncesionara austrijske firme „Alpinu i Por” uradili projekat ističu da bi na ovaj način bilo spaseno 500 kuća iz tih naselja i poboljšan kvalitet života njihovih žitelja. Za zaustavljanje klizišta predvideli su postavljanje kamenog naselja posred rečnog korita. Rešavanjem ovog problema, kako navode, dobilo bi se 200 hektara upotrebljivog građevinskog zemljišta, sanirao plovni put preko Save i skratilo vreme putovanja od Obrenovca do Beograda.
