U Srbiji bi do kraja ove godine trebalo da bude završeno ukupno 115 kilometara novih auto-puteva i motoputeva, među kojima je i deonica Moravskog koridora od Vrbe do Adrana, duga 12 kilometara. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević navela je za TV Prva da je trenutno u izgradnji 434 kilometra saobraćajnica širom zemlje.
.jpg)
Ilustracija (Foto: AI generated)
Oglas
Prema njenim rečima, cilj aktuelnih infrastrukturnih projekata jeste povezivanje svih delova Srbije sa glavnim domaćim i evropskim koridorima, čime bi građanima i privredi trebalo da budu omogućeni brže, bezbednije i efikasnije putovanje i transport robe.
Radovi se izvode i na prvoj deonici brze saobraćajnice Osmeh Vojvodine, između Bačkog Brega i Sombora, u dužini od 22,7 kilometara.
Sofronijević je navela da je dogovoreno da izgradnja odmah bude nastavljena i na drugoj deonici, prema Kljajićevu. Realizacijom ovog projekta stanovnici tog dela Vojvodine trebalo bi da dobiju neposredniju vezu sa evropskim saobraćajnim pravcima.
Tokom ove godine očekuje se i početak izgradnje saobraćajnice Vožd Karađorđe, još jednog projekta koji bi trebalo da unapredi povezanost centralnih delova Srbije.
Kada je reč o Dunavskom koridoru, do sada su u saobraćaj puštena 32 kilometra, dok bi preostalih 36,5 kilometara trebalo da bude otvoreno do oktobra. Ministarka je ocenila da će kompletiranje ovog putnog pravca značajno doprineti privrednom razvoju, ali i boljoj turističkoj dostupnosti istočne Srbije.
Pored putne infrastrukture, jedan od prioriteta ostaje i razvoj železničkog saobraćaja. Tokom nedavne posete italijanskog ministra saobraćaja Matea Salvinija Srbiji razgovarano je o ponovnom uspostavljanju železničke veze između Beograda i Trsta.
Sofronijević je istakla da je obnova ove istorijske linije u skladu sa strategijom razvoja železnice u Srbiji. Pored putničkog saobraćaja, posebno je važno ponovno uspostavljanje teretnih vozova, imajući u vidu značaj ove trase za međunarodni transport.
Pravac Beograd–Zagreb–Ljubljana–Trst od 2024. godine predstavlja novi evropski koridor. Zbog toga se, kako je objasnila ministarka, projekat ne odnosi samo na izgradnju i modernizaciju pruga unutar pojedinačnih država, već na formiranje zajedničkog evropskog saobraćajnog pravca od kojeg bi korist trebalo da imaju sve zemlje kroz koje prolazi.
