Radovi na tunelu Iriški venac, jednom od najzahtevnijih objekata na Fruškogorskom koridoru, približavaju se završnoj fazi. Nakon što su obe tunelske cevi probijene pre gotovo godinu dana, na gradilištu se sada izvode završni građevinski zahvati, asfaltiranje i pripreme za ugradnju instalacija.
.jpg)
Ilustracija (Foto: AI generated)
Oglas
Od ukupno 7 kilometara tunelskih cevi asfaltirano je 6 kilometara. U toku su završni grubi radovi, posle kojih predstoji montaža elektromašinske opreme i priprema površina za farbanje.
Nikola Karadžić, šef projekta u Koridorima Srbije, rekao je za RTS da je plan da tunel do kraja godine bude u potpunosti završen, uključujući elektromašinsko opremanje i sve prateće sadržaje.
On je naveo da su radove otežavali veliki prilivi vode, naročito u desnoj tunelskoj cevi, gde je na pojedinim mestima zabeležen dotok veći od 1.500 litara u minuti. Voda je, kako je objasnio, morala da se izvuče iz tunela kako bi se radovi obavljali u suvim uslovima i izbegla opasnost od obrušavanja.
Ulazni portal tunela nalazi se kod Paragova, dok je izlaz, udaljen oko 3,5 kilometra, kod Iriga. Zbog položaja trase u Nacionalnom parku Fruška gora, tunel je najvećim delom prokopavan mehaničkim putem, uz primenu hidrauličkih alata, što je predstavljalo dodatni inženjerski i organizacioni izazov.
Karadžić je napomenuo da je tokom izgradnje bilo neophodno uskladiti rad u tri smene sa zahtevima zaštite životne sredine i primenom najviših standarda u zaštićenom području.
Milijan Milić, šef projekta Kineske korporacije za puteve i mostove (CRBC), rekao je za RTS da je značajna pažnja bila posvećena pripremnim aktivnostima i projektovanju. Pre početka radova sprovedena su detaljna geotehnička i geološka istraživanja kako bi se što preciznije predvidele okolnosti koje mogu nastati tokom gradnje.
Pored tunela, na trasi je spojen i most preko Dunava, drugi najzahtevniji objekat Fruškogorskog koridora. Svakodnevno je na radovima angažovano više od 650 radnika i 280 mašina.
Na koridoru će biti izgrađeno više od 40 objekata, uključujući mostove i podvožnjake, 15 denivelisanih raskrsnica i ukrštanja, kao i brojni potporni zidovi i barijere za zaštitu od buke.
Budući moto-put imaće četiri saobraćajne trake, svaku širine 3,5 metara, dok će projektovana brzina iznositi od 60 do 100 kilometara na sat. Milić je ocenio da projekat, osim unapređenja svakodnevnog saobraćaja i kvaliteta života lokalnog stanovništva, može otvoriti prostor za razvoj privrede i turizma.
Fruškogorski koridor, dug 44,4 kilometra, trebalo bi da obezbedi bržu vezu Novog Sada preko Fruške gore sa Sremom i Mačvom, a dalje i sa Bosnom i Hercegovinom. Poseban značaj imaće i izmeštanje teretnog saobraćaja iz Nacionalnog parka Fruška gora i okolnih naseljenih mesta.
