Veštačka inteligencija predstavlja novu etapu u digitalnoj transformaciji građevinske industrije, nakon uvođenja BIM tehnologije, poručeno je na konferenciji "Budućnost građevinarstva kroz pametne podatke: BIM susreće AI", održanoj u Privrednoj komori Srbije.
Ilustracija (Foto: AI generated)
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović ocenio je da je BIM postavio osnovu za digitalizaciju građevinarstva, dok veštačka inteligencija otvara prostor da podaci iz tih modela dobiju novu, napredniju upotrebnu vrednost, prenosi Beta.
Prema njegovim rečima, AI omogućava da informacije ne budu samo pohranjene u digitalnom modelu, već da postanu pametno obrađene i strateški korisne za planiranje, projektovanje i izvođenje radova.
Jovanović je ukazao i na značaj drugog superkompjutera, nedavno instaliranog u Državnom data centru u Kragujevcu. Taj kapacitet, kako je naveo, dostupan je domaćoj privredi po znatno povoljnijim uslovima za korišćenje grafičkih kartica nego što je slučaj na evropskom tržištu.
Za građevinski sektor to znači pristup naprednim alatima koji mogu doprineti efikasnijem projektovanju, izradi simulacija, boljoj optimizaciji resursa i kvalitetnijem upravljanju rizicima. Upotreba takvih tehnologija mogla bi da omogući brže donošenje odluka, preciznije analize i smanjenje grešaka u složenim građevinskim procesima.
Država planira dalja ulaganja u superkompjutersku infrastrukturu. Cilj je da do 2030. godine kapacitet bude povećan na više od 2.000 grafičkih kartica. Istovremeno se razmatra i izgradnja novih data centara u Nišu i Novom Sadu, što bi dodatno proširilo tehnološku osnovu za razvoj digitalnih rešenja u privredi.
Jovanović je pozvao stručnjake iz građevinske industrije da se uključe u izradu velikog nacionalnog jezičkog modela za srpski jezik. Kako je istakao, takav model mogao bi da ubrza primenu veštačke inteligencije u građevinarstvu, dok bi kompanijama doneo niže troškove razvoja, kvalitetniju obradu podataka, veću produktivnost i snažniju konkurentnost.
On je zaključio da se budućnost građevinarstva neće zasnivati isključivo na tradicionalnim materijalima poput betona i čelika, već sve više i na podacima, algoritmima i pametnim digitalnim sistemima.
Predsednik BIM Srbije Veljko Janjić ocenio je da AI već sada pruža građevinskim stručnjacima mogućnost da BIM modele analiziraju na potpuno drugačiji način. Kao primer je naveo da se IFC fajl može uneti u AI sistem, nakon čega je moguće dobiti podatke o površinama prostorija, ali i prve procene pojedinih projektantskih rešenja.
Prema njegovoj oceni, potencijal veštačke inteligencije za unapređenje poslovanja u građevinarstvu je veliki, ali je od presudne važnosti da se ta tehnologija koristi pravilno i stručno.
Sekretar Udruženja za građevinsku industriju PKS Ivana Vuletić podsetila je da će primena BIM-a u Srbiji postati zakonska obaveza od 1. januara 2028. godine za sve objekte površine veće od 10.000 kvadratnih metara.
Ona je navela da u građevinskoj industriji Srbije trenutno posluje više od 60.000 kompanija i preduzetnika, koji zapošljavaju gotovo 150.000 radnika. Ipak, većina njih i dalje ne koristi BIM u redovnom poslovanju, što ukazuje na potrebu za dodatnom podrškom i sistemskim merama.
Vuletić je istakla da su za širu primenu BIM-a neophodni podsticaji, edukacija stručnjaka, prilagođavanje nastavnih programa u obrazovnom sistemu, kao i jasne smernice za upotrebu ove tehnologije u praksi.
Ona je podsetila da su neki od velikih projekata u Srbiji već rađeni uz primenu BIM-a, među kojima su aerodrom "Nikola Tesla", granični prelaz Horgoš, beogradski metro, EXPO kompleks, Nacionalni stadion i Dečija klinika Tiršova 2.
BIM, odnosno informaciono modelovanje zgrada, predstavlja digitalni pristup planiranju, projektovanju, izgradnji i upravljanju objektima. Iako se često poistovećuje sa 3D modelom, BIM je zapravo mnogo više od toga.
Reč je o sveobuhvatnoj bazi podataka koja sadrži informacije o dimenzijama, materijalima, instalacijama, troškovima, rokovima izvođenja i održavanju objekta nakon završetka gradnje.
Upravo povezivanje takvih strukturisanih podataka sa veštačkom inteligencijom moglo bi da označi novu fazu razvoja građevinarstva, u kojoj digitalni modeli postaju aktivni alati za analizu, predviđanje i optimizaciju čitavog životnog ciklusa objekta.
