Promet nekretnina u Srbiji dostigao 4,2 milijarde evra

Tržište nepokretnosti u Srbiji nastavilo je da raste i tokom prvih šest meseci 2026. godine. Ukupan promet dostigao je 4,2 milijarde evra, što je 10,1% više nego u istom periodu lane, dok je broj zaključenih kupoprodajnih ugovora praktično ostao na prošlogodišnjem nivou.

Ilustracija (Foto: Pixabay)

Prema podacima za prvo polugodište, javni beležnici dostavili su 61.343 ugovora o prometu nepokretnosti, odnosno 0,2% više u odnosu na prvih šest meseci 2025. godine, objavio je Republički geodetski zavod.

Najveći deo ukupne vrednosti i dalje se odnosi na stanove, za čiju je kupovinu izdvojeno 2,5 milijardi evra, što čini 61% ukupno prometovane vrednosti na tržištu.

Vrednost prometa stanova povećana je za 11,4%, iako je broj zaključenih ugovora u ovom segmentu smanjen za 1,9%. Rast je zabeležen i kod poslovnih prostora, gde je tržišna vrednost bila veća za 30%, uz povećanje broja ugovora od 6,4%. Garažni prostori ostvarili su rast vrednosti od 16,8% i rast broja kupoprodaja od 9,6%.

Kod građevinskog zemljišta broj ugovora porastao je za 14,9%, dok je vrednost prometa bila veća za 3,2%. Tržište kuća zabeležilo je rast vrednosti od 7,5%, uz pad broja ugovora od 2,2%. Istovremeno, kod poljoprivrednog zemljišta broj kupoprodaja smanjen je za 14,1%, ali je ukupna vrednost prometa porasla za 18,8%.

Posle stanova, najviše novca uloženo je u kuće – 328 miliona evra, odnosno 8% ukupne vrednosti prometa. Za građevinsko zemljište izdvojeno je 282,8 miliona evra ili 7%, dok je promet poslovnih prostora iznosio 212,9 miliona evra, odnosno 5%.

U segmentu poljoprivrednog zemljišta ostvarena je vrednost prometa od 125,6 miliona evra, što predstavlja 3% ukupnog tržišta.

Grad Beograd zadržao je vodeću poziciju u prometu stanova, sa udelom od 55% u ukupnoj vrednosti realizovanih kupoprodaja. Prestoničko tržište ima i najveće učešće u vrednosti prometa garažnih prostora (68%), zatim poslovnih prostora (51%), kao i građevinskog zemljišta (50%).

S druge strane, Vojvodina prednjači u prometu poljoprivrednog zemljišta, u kojem učestvuje sa 69% ukupne vrednosti. Ovaj region ima najveći udeo i u prometu kuća (43%), kao i vikendica (57%).

Najviše kupoprodajnih ugovora tokom prvog polugodišta dostavljeno je na području Osnovnog suda u Novom Sadu – 5.543. Najveći obim novčanih sredstava ostvaren je na teritoriji Prvog osnovnog suda u Beogradu, gde je promet iznosio 841,3 miliona evra.

Kreditno finansiranje evidentirano je u 14% ugovora o prometu nepokretnosti, što je za jedan procentni poen više nego prethodne godine. Kod kupovine stanova udeo kreditnog plaćanja bio je znatno veći: krediti su korišćeni u 33% ugovora, odnosno u tri procentna poena više nego u prvom polugodištu 2025. godine.

Najskuplji stan prodat je na teritoriji gradske opštine Stari grad u Beogradu za 2,6 miliona evra. Na istoj lokaciji ostvaren je i najviši iznos po kvadratnom metru - čak 12.000 evra. Najskuplja kuća nalazila se na Savskom vencu i plaćena je 2,1 milion evra, dok je najskuplje garažno mesto, na Starom gradu, prodato za 77.000 evra.

Republički geodetski zavod od ove godine, pored Polugodišnjeg izveštaja o stanju na tržištu nepokretnosti, objavljuje i publikaciju "Statistika cena nepokretnosti". Podaci iz novog izveštaja pokazuju da je prosečna cena stana u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine iznosila 100.157 evra, dok je prosečna cena kuće bila 39.334 evra.

Objavljivanjem ovih izveštaja, kao i podataka iz Registra cena nepokretnosti, RGZ nastoji da obezbedi transparentniji pregled tržišta i pouzdaniju osnovu za donošenje odluka u oblasti nepokretnosti.