Bista nekadašnjeg predsednika Azerbejdžana Gajdara Alijeva mogla bi uskoro da se nađe u Tašmajdanskom parku. Vlada ove zemlje ponudila je 2 miliona evra za rekonstrukciju ove zelena oaze u centru Beograda, a jedini uslov je da u njoj svoj kutak dobije i - njihov nekadašnji vođa.
Komisija za imenovanje ulica i trgova usvojila je ove nedelje na zasedanju ovaj predlog, a formirana je i radna grupa koja će doneti konačnu odluku. Njom će predsedavati gradski arhitekta Dejan Vasović, a činiće je i član Gradskog veća Goran Aleksić, sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović, direktor JKP "Gradsko zelenilo" Radovan Draškić, kao prvi čovek "Beogradskog vodovoda" Cvijo Babić.
U radnoj grupi biće i zamenik sekretara za kulturu Aleksandar Peković, kao i predstavnik ambasade Azerbejdžana Araz Agalarov.
- Ovaj predlog prošao je Komisiju za imenovanje ulica i trgova koja je usvojila ovu inicijativu i reč je o preliminarnom rešenju - rekao nam je Zoran Alimpić, zamenik predsednika Skupštine grada.
- Gajimo dobre prijateljske odnose sa Azerbejdžanom, pa su nam oni tako ponudili dva miliona evra za sređivanje parka, a komisija pozitivno izjasnila o tom predlogu. To ne znači da je ovo konačna odluka i u narednom periodu biće poznato više detalja. U Bukureštu je takođe na ovaj način podignut spomenik njihovom pokojnom predsedniku Gajdaru Alijevu.
Komisija je na istom zasedanju usvojila i predlog da se u Tašmajdanskom parku postavi i bista Milorada Pavića, pošto je on napisao "Hazarski rečnik", a reč je o potomcima današnjih stanovnika države koja je ponudila pomoć. Pavić je "pobedio" u konkurenciji kralja Petra Prvog Karađorđevića,Stefana Nemanje, Stefana Lazarevića, Miloša Obrenovića, Meše Selimovića, kao i Mihajla Petrovića Alasa.
Šopen - Skupština grada je u utorak usvojila odluku o podizanju spomenika Frederiku Šopenu koji će se nalaziti u okviru parka Manjež. Predlog za podizanje biste podnela je Ambasada Poljske u Beogradu koja je gradu poklonila bistu zajedno sa postamentom. |
Od KGB do oca nacije
Gajdar Alirza Oglu Alijev bio je 13 godina, od 1969. do 1982. lider Sovjetske Republike Azerbejdžan, a od 1993. do 2003. i predsednik nezavisnog Azerbejdžana, što znači da je skoro tri decenije dominirao političkim životom kavkaske države.
Pre nego što je postao čelnik Azerbejdžana, bio je rukovodilac KGB-a za tu zemlju. Pod njegovim vođstvom, Azerbejdžanska Sovjetska Republika napravila je veliki privredni pomak, ali je konstantno bio optuživan za korupciju i saradnju sa mafijom. Čuven je i njegov poklon predsedniku Brežnjevu: skupoceni prsten od 16 dijamanata, vredan tadašnjih basnoslovnih 220.000 rubalja.
Preminuo je 2003. u jednoj privatnoj klinici u Klivlendu, u SAD, a na mestu predsednika Azerbejdžana zamenio ga je sin Ilham.
