IZOLACIJA-468X60-BANNER

Ima li ekonomske opravdanosti za izgradnju 9 stadiona u Srbiji?

19.12.2022. | RTS

Budžetom je za izgradnju nacionalnog stadiona u Surčinu sa pretećom infrastrukturom planirano 540 miliona evra. Izgradnja tri lokalna stadiona dodatno košta oko 80 miliona evra. FIFA i UEFA ne učestvuju u finansiranju, a u Ministarstvu za javna ulaganja najavljuju da su u pripremi projekti za izgradnju još pet stadiona: u Kraljevu, Kikindi, Kragujevcu, Subotici i Nišu. Ako stadion na lokalu u proseku košta oko 25 miliona, hoće li nas novih pet stadiona koštati dodatnih 125 miliona evra?

Nacionalni stadion

Nacionalni fudbalski stadion (Foto: Ministarstvo finansija)

U danu kad je reprezentacija Srbije na Mundijalu igrala prvu utakmicu protiv Brazila, pune tribine nisu bile samo na stadionu "Lusail" u Kataru, već i u amfiteatru Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Samo nedelju dana pre početka Svetskog prvenstva u fudbalu predlogom budžeta za 2023. godinu planirana je izgradnja Nacionalnog stadiona u Surčinu, koji će, za sada, zajedno sa pratećom infrastrukturom koštati - 540 miliona evra. Za taj projekat ministar Siniša Mali planirao je da se država zaduži 190 miliona evra za prateću infrastrukturu i još 350 miliona evra za stadion

Navijači na Ekonomskom fakultetu to veče su i to komentarisali. Zanimljivo je kako studenti imaju različito mišljenje o tome treba li Srbiji sportska infrastruktura. A gotovo svi relevantni stavovi oko izgradnje stadiona čuli su se na Ekonomskom fakultetu u vreme kada je reprezentacija Brazila Srbiju pobedila sa 2:0.

Tako Veljko Petrović, student, za Oko magazin kaže da građenje stadiona može biti primer fiskalne politike, koja se u ekonomskoj teoriji može smatrati načinom da se u recesiji pospeši ekonomija.

"Na srednji rok to ima opravdanje. Ali na dugi rok mora da se vidi koliko je to rentabilno, gde će novac od karata da ide i da li će još novca u budućnosti biti potrebno. Tako da, kao i sve u ekonomiji, ima argumenata i za i protiv", kaže Petrović za RTS.

Argumente "za" dala je studentkinja Dunja Smiljanić, koja je to veče, takođe, u amfiteatru na Ekonomskom fakultetu gledala utakmicu. Ubeđena je da Srbiji treba stadion kao "nacionalno obeležje". Njen kolega Marko Marjanović, bio je protiv. Kaže da ima toliko bitnijih stvari da se uradi u državi od sportske infrastrukture.

Ipak, nakon što je 9. decembra budžet za 2023. godinu usvojen u Skupštini, izgradnja nacionalnog stadiona je, bar iz ugla fiskalne politike, neupitna.

Ali, Srbija se po tom pitanju deli baš kao i stavovi studenata koju su to veče na Ekonomskom fakultetu gledali utakmicu naše reprezentacije.

"Nacionalni stadion nam svakako treba, jer ga nemamo. Mnoge zemlje imaju nacionalne stadione. Zna se da reprezentacija tamo igra, tako da  nemam ništa protiv", kaže sportski novinar i autor knjige Montevideo, Bog te video Vladimir Stanković.

Sa druge strane, sportski novinar u listu "Alo" Miloš Topalović Maratonac podseća da mnoge zemlje, kao što je Hrvatska, na primer, nemaju nacionalne stadione, piše RTS.

"Ti stadioni funkcionišu samo u Londonu i u Varšavi. Stadion u Varšavi je u centru grada, ima podzemnu garažu koja se naplaćuje. U Surčinu, ko živ ko mrtav. Kako otići do tog stadiona, veliko je pitanje. Šta, čekaće ljudi na Zelenom vencu neki autobus 596? Smešno", kaže Topalović.

Fiskalni savet u analizi državne kase za 2023. godinu piše da projekte iz sporta ne bi trebalo automatski izbaciti sa liste prioriteta. Međutim, nije objavljena sva dokumentacija, koja bi potvrdila da je reč o projektu koji je ekonomski društveno isplativ na dugi rok, kažu u Fiskalnom savetu.

Vladimir Vučković, bivši član Fiskalnog saveta i predavač na Mokrogorskoj školi, kaže da ekonomski gledano, to jesu veliki izdaci, koji su već na papiru ogromni.

"Uvek kod takvih projekata treba gledati šta još može da se uradi tim parama. Da li postoje neke preče potrebe i veći prioriteti za društvo. Ukupan trošak može samo da se nasluti. Pošto je i u ozbiljnijim, odgovornijim, preciznijim državama, on bio višestruko veći nego što se mislilo", kaže Vučković.

To se pokazuje na primeru izgradnje "Vemblija" u Engleskoj, gde je budžet je bio oko 450 miliona evra, a finalni troškovi dostigli su 900 miliona evra. Troškovi za "Puškaš stadion" u Budimpešti, koji su bili projektivan na 350 miliona, na kraju su bili viši od 600 miliona evra.

Ideja za izgradnju nacionalnog stadiona rodila se posle utakmice Srbija-Albanija u kvalifikacijama za Euro 2016. godine, u kojoj je naša reprezentacija pobedila sa 2:0. Aleksandar Vučić, tada premijer, najavio je izgradnju nacionalnog stadiona.

Trošak izgradnje se u to vreme procenjivao na 150 miliona evra. Rebalansom za 2021. već se cena popela na 250 miliona evra.

U budžetu za 2022. u planskom delu državne kase videlo se da da će stadion koštati 417 miliona evra. U budžetu za 2023. godinu, sa pratećom infrastrukturom, cena je već dostigla 540 miliona evra. To je nešto malo manje od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana.

Ali, to nije sve. Jer Beograd nije jedini grad koji će dobiti veliki stadion, navodi RTS.

Za stadione u Dubočici, Timoku i Loznici budžetom je predviđeno skoro 80 miliona evra. Plan je da sva tri stadiona budu gotova sledeće godine.

Ovi stadioni grade se po FIFA i UEFA standardima, a u novoosnovanom Ministarstvu za javna ulaganja za Oko magazin kažu da se radovi u potpunosti finansiraju iz budžeta Republike Srbije.

Ipak, nijedan fudbalski klub iz ova tri grada ne igra u Super ligi, najjačoj srpskoj fudbalskoj ligi.

Javno preduzeće za upravljanje stadionima

Kako je najavljeno, stadionima će upravljati novo javno preduzeće koje će biti osnovano. Ali, kako kažu u Ministarstvu za javna ulaganja, "trenutno su u pripremi projekti izgradnje pet stadiona koji su takođe projektovani prema UEFA standardima kategorije četiri. I to u Kragujevcu, Kraljevu, Nišu, Subotici i Kikindi". Ako jedan lokalni stadion u Srbiji u proseku košta oko 25 miliona evra, znači li to da će dodatnih pet stadiona Srbiju koštati i dodatnih 125 miliona evra?

Odgovor na to pitanje još nije poznat, navodi RTS, ali ono što se zna jeste da će biti osnovano i novo javno preduzeće koje će upravljati stadionima.

Gradonačelnik Zaječara kaže da je izvanredna ideja da republika, koja je finansirala izgradnju stadiona, njima i upravlja.

To je izvanredna ideja za predstavnike lokalnih samouprava, jer se poslovanje neće dotirati iz opštinskih kasa, ali šta ako se dotacije budu isplaćivale iz republičkog budžeta, pita RTS Boška Ničića.

"Pa šta? To su sve naša deca. Svi treba da finansiramo sport!", odgovara gradonačelnik Zaječara.

Inače, godišnji budžet grada Zaječara iznosi 1,99 milijardi dinara. To znači da kad bi grad sam finansirao stadion, za njegovu izgradnju morao bi da potroši skoro jedan i po godišnji budžet i da bez republičkog novca grad nikad ne bi mogao sam da izgradi stadion.

Pitanje je, ipak, kako i na kom konkursu je Zaječar dobio stadion? Fiskalni savet kaže da bi sistem selekcije infrastrukturnih projekata, pa i stadiona, trebalo učiniti transparentnijim. Naime, prema Uredbi o upravljanju kapitalnim projektima, mora da se uradi studija opravdanosti i izvodljivosti, sa analizom troškova i koristi. Ali, mora i da se objavi, navodi RTS.

Ekonomista Vladimir Vučković kaže da bi možda i otpor takvim projektima bio manji ako bi se javno predočili rezultati takve studije.

 

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Jovan Vranjes 30.01.2023.
Da li cemo mi koji odavno trazimo legalizac...
DARKO 30.01.2023.
Ne može legalizacija objekata građenih na t...
Megi 17.01.2023.
Ovo je stvarno nešto posebno...kao u Švajca...
Stanko 14.01.2023.
Konačno nešto lepo na Zlatiboru! Stvarno pr...
Peks 13.01.2023.
Dozvolite vise legalizaciju kuca da moze da...

;