Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je juče (08.12.2019) da su ove godine postavljeni temelji energetske efikasnosti. Prema njegovim rečima, to će već sledeće godine doprineti da vazduh u gradu bude čistiji i da domovi budu topliji, a što znači da će biti bolji i kvalitet života građana.
On je podsetio da energetska efikasnost podrazumeva korišćenje manje energenata za zagrevanje domova, a samim tim i utiče direktno na poboljšanje kvaliteta vazduha, posebno u zimskim mesecima, kada periodično pada kvalitet vazduha zbog paljenja individualnih ložišta.
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Optimistički gledam na 2020, jer smo u ovoj godini postavili čvrste temelje. Temelje nadograđujemo izuzetno značajnom novom strategijom za daljinsko grejanje koju ćemo usvojiti i sa čijom primenom ćemo početi sledeće godine. Na ovaj način nastavićemo da smanjujemo korišćenje neobnovljivih izvora energije koji zagađuju životnu sredinu - naglasio je gradonačelnik.
On je podsetio da je većina zgrada u Beogradu izgrađena tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka kada je cilj bio izgraditi što više domova, na uštrb energetske efikasnosti zgrada, ali danas ta ušteda dolazi na naplatu i troši se mnogo više energije na grejanje domova nego što je zaista potrebno.
- Zbog toga je važno da sistematski unapređujemo energetsku efikasnost zgrada kroz konkretne mere, projekte i odluke, kao i da podižemo svest građana o ovoj temi. Moramo da budemo svesni problema koje imamo, ali je još važnije da ponudimo rešenja. O tome da je Beograd ozbiljno krenuo u rešavanje ovog problema svedoči i usvajanje izmene odluke Skupštine Grada po kojoj će gradske opštine moći da subvencionišu uređenje fasada i investiciono održavanje privatnih zgrada sa maksimalno 90 odsto sredstava, dok će stanari biti u obavezi da obezbede preostalih 10 procenata. To znači da smo otvorili mogućnost da svaka zgrada u Beogradu unapredi svoju energetsku efikasnost - rekao je Radojičić.
Dodao je da su u cilju unapređenja energetske efikasnosti neophodni veliki infrastrukturni projekti i promene načina razmišljanja, kao i da je deponija u Vinči u tom smislu jedan od najznačajnijih projekata.
- Deponija Vinča je pre svega ekološki i zdravstveni problem, ali u našem projektu je sagledana kao resurs iz koga će se dobijati toplotna energija, iz sakupljenog otpada koji se ne može reciklirati. Projektu Vinča prethodi izgradnja reciklažnih ostrva u svakoj opštini u Beogradu, uspostavljanje sistema sakupljanja odvojenog otpada i reciklaža, na taj način da će se u budućoj spalionici koristiti samo neobnovljvi resursi - rekao je Radojičić.
