IZOLACIJA-468X60-BANNER

Nama niži tuneli a Hrvatima most

10.10.2016. | B92

U Srbiji već nedeljama traju rasprave o greškama na tunelima na novoj deonici Koridora 11, a u Hrvatskoj su upravo otkrili ogroman infrastrukturni propust.

Deo novog mosta „Čiovo“, čija je gradnja u toku, skoro dva metra je niži u odnosu na morsku površinu. Uvideli su to predstavnici Ministarstva regionalnog razvoja i fondova Evropske unije prilikom nedavne posete gradilištu mosta. Problematično je prvih 50-ak metara mosta s kopnene strane gde je njegova najniža tačka u odnosu na morsku površinu. Ukupna dužina mosta je 546,34 metra.

Sagovornici Jutarnjeg lista tvrde da se na spornom delu mosta razmak od morske površine do trupa mosta kreće od 1,2 do 2,2 metra pa će, ako se ništa ne promeni, more potopiti stubove na kopnenoj strani, ali i šetalište uz most čija je izgradnja planirana. Građevinski stručnjaci tvrde da je problem u projektu koji su 2012. izradili Jure Radić i Zoran Šavor s Građevinskog fakulteta u Zagrebu. Naime, prilikom izrade projekta mosta na moru projektanti uzimaju srednji nivo mora koja se uzima kao polazišna tačka za projektovanje visine mosta od nivoa mora.

Ilustracija (www.pixabay.com)

Sagovornici tvrde kako je u projektu mosta „Čiovo“ kao srednji nivo mora uzeta visina u Trstu. Taj srednji nivo za hrvatske vode utvrđen je još u vreme Austro-Ugarske, a od sedamdesetih godina prošlog veka visinsko merenje obavlja se na osnovu pet referentnih tačaka u Dubrovniku, Splitu, Rovinju, Kopru i Bakru.

Sagovornici tvrde kako ni korišćenje srednjeg nivoa mora u Trstu ne bi bio toliki problem da je prilikom izrade projekta u obzir uzeta razlika između srednjeg nivoa mora i maksimalne kote mora na području mosta. Prema njihovim tvrdnjama, razlika između te dve tačke je oko 70 centimetara. U vreme plime ta se razlika penje na više od jednog metra.

Kada pak u vreme plime dođu talasi, čak oni manji zapljuskuju vrh najnižeg stuba mosta, a oni veći zapljuskuju vrhove sledeća tri stuba koji nose gornju konstrukciju. U tom slučaju more će vlažiti i čelične ležajeve koji se nalaze na vrhu stubova, a služe da bi gornja konstrukcija mogla proklizavati. Zapljuskivanje mora vrlo brzo bi moglo dovesti do korozije ležajeva te most ne bi bio funkcionalan.

Da paradoks bude veći, most je projektovan da traje 100 godina pa je projektom utvrđeno ugrađivanje skupljih materijala. Pod uticajem morske vode ti bi ležajevi vrlo brzo propali.

Osim što bi moglo doći do oštećenja same konstrukcije mosta, u opasnosti je i šetalište čija se gradnja planira na prostoru oko mosta. Projektom je predviđen pešački prolaz ispod mosta na kopnenoj strani koji je i sagrađen. Ali, tvrde sagovornici, u vreme plime more bi zapljuskivalo šetalište, a talasi bi ga potopili.

 

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Kupac 16.08.2022.
Meni je veoma teško odabrati pločice. Ja sa...
Crni Gruja 16.08.2022.
Stagnacija rasta gradnje je prevashodno zbo...
Petar 08.08.2022.
Odkud ideja da JKP treba da se bavi ovakvim...
miroslav 02.08.2022.
Moja primedba - sugestija se odnosi samo ...
Aleksandar 25.07.2022.
Ma dajte ljudi ne sprdaj te se molim vas. P...

;