U Kuli i Vršcu grade se vetroturbine koje mogu da snabdeju 14.500 domaćinstava. Već 2016. na mreži bismo mogli imati oko 300 megavata zelene energije.
Vetroturbine veće jačine, prve takve u Srbiji, će se zavrteti već od naredne godine i u našoj zemlji i omogućiti da se smanji uvoz struje tokom zime - za polovinu. Nakon skoro deceniju pripreme za izgradnju vetroparkova i oko milijardu evra investicija koje čekaju „pred vratima“ zemlje da se ulože u ovu delatnost, u 2016. godini će vetar konačno početi da se koristi. Tako bismo već naredne godine mogli na mreži da imamo 300 megavata ove zelene energije.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Iako se godinama govorilo da su stranci zainteresovani da ulažu u zelenu energiju u Srbiji, prvi koji će postaviti vetroturbine veće od jednog megavata, će zapravo biti - lokalni biznismen. Miodrag Kostić je sa partnerima iz Italije napravio zajedničku firmu „MK Fintel vind“, koja je na proleće započela izgradnju vetroparka u blizini Kule.
Instalisana snage vetroturbina je 9,9 megavata, a završetak radova se očekuje u oktobru-novembru 2015. godine. Postrojenje će proizvoditi 27 miliona kilovat-časova zelene energije, što je dovoljno za potrebe gotovo 8.000 domaćinstava.
- Na ovom projektu je angažovano oko 70 lokalnih radnika, a u izgradnji priključaka u trafostanici učestvovala je „Elekrovojvodina“, kao i pet podugovarača, koji su svi iz Srbije - kaže Ticijano Đovaneti, izvršni direktor italijanske kompanije „Fintel energija spa“ i „MK Fintel vind“. - S obzirom na to da je ovo prva elektrana te vrste u zemlji, obučili smo srpske radnike čije će znanje ponovo biti angažovano na budućim projektima.
Miodrag Kostić je sa Italijanima u ovaj projekat uložio blizu 15 miliona evra, a počela je i izgradnja drugog vetroparka u okolini Vršca, koji će snabdevati zelenom energijom oko 5.500 domaćinstava.
I vetropark u Kovačici bi u septembru trebalo da počne da radi. Planirano je postavljanje 76 vazdušnih turbina za proizvodnju struje kako bi se prve zavrtele 2016. godine. Vrednost investicije se procenjuje na 350 miliona evra, a ukupna snaga dobijena iz vetra je oko 250 megavata.
Ipak, osim Kostića, i američki „Dženaral elektrik“, koji je najavio gradnju vetroparka u Dolovu snage 500 megavata, ali i ostali strani investitori, i dalje čekaju da država ponudi bolje garancije.
- Problem je i dalje u podzakonskim aktima koji regulišu obavezu EPS, odnosno države, da po povlašćenim cenama kupuje energiju iz vetra - objašnjava Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. - Investitori imaju poteškoća da od banaka dobiju kredite za posao.
Osim toga, nije najbolje regulisano ni pitanje dobijanja dozvola, niti izgradnje priključka za vetroparkove.
RAČUNICA
Da bismo prestali da uvozimo struju tokom zime, potrebno je da nakupimo oko 500 megavata iz vetroelektrana. Na taj način bismo ispunili obavezu prema Evropskoj energetskoj zajednici, na koju smo se obavezali do 2020. godine.
Dobra strana vetorparkova je što se dve trećine energije proizvodi tokom zimskog perioda, kada se struja i uvozi. Još je potrebno urediti i propisno skladištenje.
