Vijugavi most spaja Beton halu i tvrđavu

21.07.2015. | D. Mučibabić Politika

Spiralni oblak ili most? Odluka je donesena, most, ali vijugav, povezaće pristanište i Beogradsku tvrđavu. Taj objekat za dve godine, kada se očekuje završetak gradnje, konačno će uspostaviti prečicu od šetališta na Savi do najvrednijeg beogradskog spomenika kulture od izuzetnog značaja – utvrđenja na bregu iznad ušća Save u Dunav. Pešačku pasarelu sa neobičnom skulpturom, koju su pre sedam godina osmislili vajar Mrđan Bajić i njegov britanski kolega Ričard Dikon, grad je odabrao kao rešenje koje „neće napasti tvrđavu i zakloniti njene lepote“. Taj argument bio je odlučujući da odustanu od spiralnog oblaka, projekta japanskog arhitekte Soua Fudžimota, koji je pre četiri godine pobedio na međunarodnom konkursu za „Centar na vodi“ – veza Kalemegdanskog parka sa Savskim priobaljem i Beton halom.

Ilustracija (www.pixabay.com)

- Od spiralnog objekta smo digli ruke jer je reč o vrlo invazivnom projektu koji bi u drugi plan stavio Beogradsku tvrđavu, najznačajniji spomenik kulture. Pri tom, za taj objekat grad nema novac – kaže Milutin Folić, gradski urbanista.

Slične prigovore imala je i stručna javnost. Za spiralno rešenje arhitekte iz Tokija imali su reči hvale, ali su smatrali da je to objekat kakav bi se uklopio u neku drugu lokaciju, samo ne u podnožje Beogradske tvrđave. Osim stava da bi spiralni oblak zaklonio vizure na tvrđavu – sporna je bila i cena od 25,7 miliona evra. Tako je projekat završio u fioci. Nije isključeno da se tamo našao i zbog činjenice da je Fudžimotovu ideju gurao bivši gradonačelnik Dragan Đilas. On se vodio višedecenijskom idejom da turisti koji rekom dođu u Beograd ne treba da preskaču šine i probijaju se kroz saobraćajem opterećeni Bulevar vojvode Bojovića kako bi otkrili čari Beograda, već da direktno sa broda lako stignu do glavne pešačke zone u Knez Mihailovoj ulici. Posle smene na gradskom tronu, nova vlast se dugo nije izjašnjavala o spiralnom oblaku, jer je svu energiju usmerila ka „Beogradu na vodi“ – projektu kojim će se, uvereni su, grad konačno sresti sa rekom u Savskom amfiteatru. Mada, stručnjaci kažu da će i on zakloniti jezgro starog grada i neke od najznačajnijih kulturno-istorijskih znamenitosti prestonice, kao i da je takođe preskup.

Pojedini zvaničnici navijali su, doduše prilično stidljivo, da se idejno rešenje Branislava Redžića, koji je sa Fudžimotom podelio prvu nagradu (obojici je pripalo po 25.000 evra), sprovede u delo, ali i to je otpalo. Izbor je ipak pao na Bajića i Dikona, kojima je u arhitektonskom oblikovanju mosta pomogao i akademik Branislav Mitrović. Na poslednjoj, Desetoj beogradskoj nedelji arhitekture, krajem maja o mostu na Kalemegdanu govorili su Bajić i Dikon, posle čega je njihovom ostvarenju vetar u leđa dao gradski urbanista.

- On je prepoznao kvalitet projekta koji je nastao kao plod višegodišnje saradnje velikih autoriteta na polju skulpture. Najzad je grad odlučio da jedno dobro rešenje primeni, što nije uobičajeno za našu sredinu i naravi, jer su prethodnih godina mnogi projekti odbacivani – kaže Mitrović.  

Do kraja godine biće ugovoreno projektovanje, pribavljeni uslovi gradskih i republičkih zavoda za zaštitu spomenika kulture i početkom sledeće trebalo bi da bude završen glavni projekat za gradnju spiralnog mosta, najavljuje Folić.

- Preliminarne procene su da je oko milion evra potrebno za izgradnju mosta i tražićemo donatore koji bi finansirali taj poduhvat – ističe gradski urbanista.

Pešačka pasarela od stotinak metara

Od Beton hale most bi bio udaljen desetak metara, na strani koja vodi ka Ušću. Njegova stotinak metara duga konstrukcija prelazila bi prugu i Bulevar vojvode Bojovića i iznad Sava kapije naslonila bi se na Beogradsku tvrđavu. U centru skulpture, visoke 15 metara, predviđen je lift. Prostor između Beton hale i restorana „Bela vista“ bio bi uređen.

Raspršio se spiralni oblak

Osim spiralnog oblaka od čelika, između Beton hale i Kalemegdanskog parka Sou Fudžimoto je predvideo da postojeća tramvajska trasa ostaje na sadašnjoj lokaciji, a u istoj ravni bio bi centralni trg. Posetiocima bi na raspolaganju bilo i mnoštvo prodavnica, galerija, restorana, zelenih površina... Izgradnja objekta od oko 20.000 kvadrata, sa komercijalnim, izložbenim i muzejskim prostorom i tehničkim prostorijama, i uređenje 26.000 kvadrata otvorenog prostora, sa parkovima i parkinzima, trebalo je da počne 2014. godine i da traje godinu i po do 24 meseca. Grad je pre tri godine tvrdio da je obezbedio novac za izradu kompletne projektne dokumentacije.

 

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
DARKO 20.09.2021.
Najlakše se legalizacija rešava tako što se...
Nenad 14.09.2021.
Lepo što država pomaže, jedino treba videti...
BISERKA 13.09.2021.
Drago mi je sto se radi u unapredjenju ener...
Milena-srecica 31.08.2021.
Oduševljena sam ovom ponudom za zamenu stol...
Bata 24.08.2021.
Na koji će način da se realizuje način prel...