Konzorcijum, na čelu sa kompanijom „Energoprojekt-Oprema“, danas (3. decembar 2014.) će započeti radove vredne 25,8 miliona evra, kojim će biti nastavljena gradnja železničke stanici Beograd centar u „Prokopu“.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Kako je saopštila „Železnica Srbije“, počeće radovi na rekonstrukciji staničnih kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova. Finansiranje je obezbeđeno iz kredita „Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj“, ugovoreni rok za izvođenje radova iznosi 420 dana, a projektnu dokumentaciju uradio je Saobraćajni institut CIP.
Završetak radova u stanici „Prokop“ predstavlja jedan od najbitnijih preduslova za preuzimanje funkcije glavne putničke železničke stanice u Beogradu i realizaciju projekta „Beograd na vodi“, istakla je srpska železnica. „Železnica Srbije“ podseća da je 30. jula sa konzorcijum firmi okupljenih oko „Energoprojekt-Opreme“ potpisala ugovor o radovima u „Prokopu“. Pored „Energoprojekt-Opreme“, kao zvaničnog nosioca posla, u konzorcijumu su još „Energoprojekt-Niskogradnja“, „Energoprojekt-Visokogradnja“, ZGOP i AŽD.
Prva faza izgradnje stanice u „Prokupu“ obuhvata rekonstrukciju postojećih kolosečnih kapaciteta, sa ciljem povećanja propusne moći stanice do projektovanih kapaciteta prijema i otpreme vozova. U protekla četiri meseca sprovedene su sve pripremne aktivnosti za početak realizacije tog projekta, a paralelno su vođene i aktivnosti na usaglašavanju načina povlačenja sredstava zajma i isplate izvođačima radova.
Nakon što je delegacija „Železnice Srbije“ sa „Kuvajtskim fondom“ sredinom prošlog meseca usaglasila sa srpskim i kuvajtskim zakonodavstvom sve potrebne detalje povlačenja sredstava zajma i isplate izvođača radova, „Kuvajtski fond“ je 20. novembra uplatio avans u iznosu nešto manjem od 2,6 miliona evra. Na taj način bili su stvoreni uslovi da otpočne i realizacija ovog projekta.
- Naredna faza uključuje izgradnju stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza sa autoputa Beograd-Niš i obodnih gradskih saobraćajnica, kao i prateće infrastrukture – napominje „Železnica Srbije“.
Izgradnja stanice „Prokop“ započeta je 1977. Godine, a finansirali su je Republika Srbija, Grad Beograd i „Železnica Srbije“, kada su izgrađeni najneophodniji koloseci. Radovi su zbog ekonomske krize obustavljeni osamdesetih godina, a nakon toga nastavljeni 1996. godine, kada je potpisan ugovor sa firmom „Energoprojekt“.
Radovi su se prema predviđenoj dinamici odvijali do 2001. godine, kada su ponovo gotovo obustavljeni. Sledio je period minimalnih ulaganja u izgradnju Prokopa. Značajniju aktivnost predstavljala je izgradnja petog i šestog koloseka, koju je finansirao Grad Beograd. Oni su stavljeni u funkciju 2010. godine i uključeni u saobraćaja „BG voza“.
U „Prokopu“ trenutno saobraćaju samo vozovi gradske železnice, a posle završetka prve faze kroz tu stanicu će moći da saobraćaju i lokalni, regionalni i međunarodni putnički vozovi.
- Do sada su u stanici „Prokop“ izgrađeni koloseci, peroni i armirano-betonska ploča na površini od 36.000 kvadratnih metara, od ukupno projektovanih 45.000 kvadratnih metara – saopštila „Železnica Srbije“.
