PRIJAVA-468X60-BANNER

Novo „lice“ Muzeja nauke i tehnike

21.10.2014. | Politika

Fasada nekadašnje termocentrale na Dorćolu, podignute pre bezmalo devet decenija, u kojoj su već osam godina smeštene prostorije Muzeja nauke i tehnike, uskoro će zasijati. Na trošne spoljašnje zidove zdanja u Skenderbegovoj ulici, sa kojih već decenijama natenane otpada malter, ovih dana postavljaju se skele.

Ilustracija (Foto: Pixabay.com)

Ali, gvozdena skalamerija nije samo vesnik kolosalnih radova. Ona je ujedno i najava da će raskošni fond za koji mesec postati sigurniji dom za više od 10.000 predmeta. Za regulaciju relativne vlažnosti vazduha kao važnog uslova očuvanja muzejskog blaga potreban je i sistem za ovlaživanje. Njegova nabavka je u planu i biće postavljen u galerijskom prostoru.

U Ministarstvu kulture i informisanja napominju da je za prvu fazu sanacije Muzeja nauke i tehnike planirano 20 miliona dinara, dok je nešto manje od polovine ove sume odvojeno za prvu etapu restauracije i revitalizacije fasade. Posao je predat firmi  „AD Standard“ iz Leskovca.

Pod krovom zdanja koje je podignuto 1927. i tek delimično obnovljeno s pristizanjem muzejskih dragocenosti nalaze se i novi depoi. Oni su u odličnom stanju, napominje Ivan Stanić, kustos muzejskog odseka automatike i robotike, ali nisu jedini. Nadomak  zgrade su još dva, „zrela“ za rekonstrukciju. 

- Za sada je prioritet fasada čije bi sređivanje trebalo da se završi za oko dva meseca, ali na dužinu radova mogu da utiču i vremenske prilike. U sledećoj etapi mogli bi da se nađu i depoi o čijem renoviranju postoje najave iz ministarstva – ističe Stanić.

Podrekina ideja još na čekanju

Boris Podreka, evropski arhitekta, rođen u Beogradu, pre sedam godina dobio je prvu priliku da ostavi pečat u rodnom gradu i preuredi Muzej nauke i tehnike. Na poziv Ministarstva kulture trebalo je da dogradi zgradu u Skenderbegovoj. Idejni projekat predstavio je u Skupštini grada u maju 2007.

U prostoru lociranom između dorćolske marine i luke trebalo je da bude smešteno više od 11.000 kvadrata, od čega je 4.000 rezervisano za stalnu postavku, a deo za galerije, depoe, biblioteku, arhivu, kafiće i suvenirnice. Zbog nedostatka novca stopirana je razrada glavnog projekta.

- Kao arhitektu boli me što se na obnovu toliko čeka jer sam radio sa velikom snagom i imaginacijom i osećao veću odgovornost nego da stvaram u Montrealu. Taj muzej za mene ima poseban značaj – kaže Podreka za „Politiku“.

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Jelena 10.06.2022.
Divno! Ne zna se šta je lepše. Ovog leta sm...
Nenad 17.05.2022.
Sve je to mrtvo slovo na ppairu. Kaže se u ...
Kris 14.05.2022.
Da, ali da li ljudi znaju da ce to biti zgr...
Perica Ognjanovic 16.04.2022.
Sjajan tekst, svaka cast. Mi smo upravo ugr...
Nenad 29.03.2022.
Nekada je Novi Sad bio pun parkova i zeleni...

;