Najbolje zgrade u 2017. godini

14.12.2017. | Adam Williams | New Atlas

Tokom 2017. godine smo imali priliku da predstavimo veliki broj interesantnih, inovativnih i održivih projekata zgrada širom sveta. Bilo da se radilo o Lego centru za posetioce, prekrasnoj bambusovoj sportskoj dvorani ili paru „plešućih“ nebodera koji mogu izdržati ekstremne vremenske prilike, svaki od njih predstavlja arhitektonsku izvrsnost. U nastavku će biti prikazane najbolje zgrade sagrađene u 2017. godini, sudeći po portalu New Atlas.

Lego House - BIG

„Lego House“ poznata i pod imenom „Home of the Brick“ je majstorsko delo dve danske kompanije - proizvođača igračaka LEGO i Bjarke Ingels Group (BIG).

Ova zgrada smeštena je u rodnom gradu lego kockica Billundu i sastoji se od 21 masivnog betonskog bloka koji se uklapaju i pokriveni su sjajnim glinenim pločicama da bi izgledali kao ogromne lego kocke. „Lego House“ sa visinom od 23m zahtevala je ogromne količine čelika kako bi se omogućila izgradnja centralnog trga bez vidljivih stubova.

Unutar „Lego House“ nalazi se izložbeni prostor, suvenirnica i neka vrsta muzeja gde je predstavljena istorija, a tu je i drvo napravljeno od preko 6 miliona lego kockica. Avanturističke zone obuhvataju područja za decu gde uče kroz igru. Ovo je veoma ambiciozan, siguran i razigran projekat, a kako bi i bilo drugačije kada ga potpisuje BIG.

Više o ovome možete pogledati ovde.

Slika 1. „Lego House“ (foto: LEGO)

Zeitz MOCAA - Heatherwick Studio

Heatherwick Studio je u poslednje vreme na meti javnosti zbog neuspeha i loše zamišljenog projekta „Garden Bridge“, ali se vrhunska firma vratila na „noge“ sa jednim od svojih najuspešnijih projekata do sada - „Zeitz MOCAA“. Muzej savremene afričke umetnosti u Kejptaunu izgrađen je na mestu, odnosno pod konstrukcijom silosa za žitarice iz 1920-ih.

Betonska konstrukcija je prvobitno uključivala kulu za sortiranje zrna i 42 pojedinačne betonske cevi unutar nje. Studio Heatherwick je radio na izradi velikog atriuma iz ovih cevi tako što je presekao delove kako bi napravio veliki katedralni prostor, kao i manja područja koja služe kao galerije. Unutra je zaista jedinstveno i impresivno.

Zastakljena spoljašnjost inspirisana je ispupčenom glaziranom površinom venecijanske lampe i prema mišljenju firme, noću sija kao velika lampa.

Slika 2. „Zeitz MOCAA“ (foto: Iwan Baan)

KAPSARC - Zaha Hadid Architects

Zaha Hadid je iznenada umrla pre godinu dana, ali je njena firma nastavila sa radom istim tempom stvarajući zapanjujuće, neobične zgrade. Najnovija od njih je zgrada „KAPSARC“. King Abdullah Petroleum Studies and Research Center je neprofitna institucija zadužena za istraživanje efikasnije upotrebe energije u Rijadu u Saudijskoj Arabiji.

„KAPSARC“ karakteriše bela fasada koja reflektuje sunčevu svetlost i heksagonalna prizmatična konstrukcija u obliku saća koji joj daju izuzetan izgled, poput prevelikog insekta u pustinji. Projekat je postavljen tako da se unutrašnjost zaštiti od najtoplijih sunčevih zraka, dok je ostatak otvoren kako bi se propustio vetar koji duva sa severa i zapada i rahlađuje. Veliko centralno dvorište je pod senkom nadstrešnice, mada su i podzemni prolazi dostupni u toku veoma toplih dana.

Preovladavajući povetarac kanališu „hvatači vetrova" ugrađeni u krov „KAPSARC“-a, dok se voda za piće reciklira i ponovo koristi. Na vrhu krova su postavljeni i solarni paneli.

Slika 3. „KAPSARC“ (foto: Hufton + Crow)

CTF Finance Centre - KPF

Zemlja u kojoj se nalaze ratnici napravljeni od terakote (Terracotta Army) ujedno je i mesto gde se nalazi najviša kula od terakote na svetu. Kohn Pedersen Fox Associates projektovao je „CTF“ finansijski centar u Guangdžou. Ovaj zapanjujući neboder visok 530 metara smatra se petom najvišom zgradom na svetu.

Zašto je korišćena terakota? - KPF priznaje njenu upotrebu kroz istoriju, a takođe kaže da je ekološki prihvatljivija od upotrebe aluminijuma, stakla ili čelika, jer se lakše može proizvesti na više lokalnih mesta umesto da se nabavlja iz daleka. Takođe je otpornija na koroziju i pruža bolje termičke karakteristike od stakla, ali ima i jedinstven izgled.

Svakodnevno u „CTF“ finansijskiom centru u Guangdžou bude i do 30.000 ljudi. Da bi se ljudima olakšalo kretanje, ugrađeno je 95 liftova koje je projektovala firma Hitachi. Ovi liftovi su među najbržim na svetu i kreću se brzinom od 72 km/h.

Više o ovome možete pogledati ovde.

Slika 4. „CTF“ (foto: Julien Lanoo)

La Seine Musicale - Shigeru Ban

Shigeru Ban je poznat po korišćenju jeftinih materijala poput kartona jer je gradio skloništa za izbeglice, ali njegova „La Seine Musicale“ u Parizu podseća da je ovaj poznati arhitekta savršeno sposoban za izradu velikih, skupih projekata kada posao to zahteva.

Projekat je realizovan u saradnji sa lokalnim arhitektom Jean de Gastinesom. Izgradnja „La Seine Musicale“ je trajala tri godine i koštala 170 miliona evra (oko 189 miliona američkih dolara). Projekat je uključivao izgradnju velike višenamenske koncertne hale sa izuzetnim drvenim detaljima, prostorije za probu i studija za snimanje, kao i prekrivenu ulicu sa maloprodajnim i restoranskim prostorom i još još mnogo toga.

Rešetkasta konstrukcija od lamelirane drvene građe u obliku jajeta je zastakljena i nju od direktnog sunčevog zračenja štiti površina koja liči na jedro koje je pokriveno fotonaponskim ćelijama. Trouglasto jedro je postavljeno na šine koje mu omogućavaju da prati kretanje Sunca, pa samim tim povećava i njegovu efikasnost i osigurava da se predvorje nalazi u senci tokom celog dana.

Više o ovome možete pogledati ovde.

Slika 5. „La Seine Musicale“ (foto: Laurent Blossier)

Bamboo Sports Hall - Chiangmai Life Architects

Bambus je iznenađujuće čvrst građevinski materijal od koga se može graiti održivo i jeftino. Može se međutim koristiti i za izradu lepih objekata, kao što je ova sportska dvorana u okviru Panyaden International School na Tajlandu.

Konstrukcija od bambusa čiji je dizajn inspirisan lotosovim cvetom ima za cilj suzbijanje vruće i vlažne klime sa otvorenom, prirodnom ventilacijom. Hala je visoka i široka 15 metara. U poređenju sa tradicionalnim tehnikama izgradnje, tim kaže da se ovim putem smanjuje emisija ugljen-dioksida za 90%.  

Prostor se može koristi za košarku, odbojku i badminton, a uključuje i tri manja terena za trening za odbojku i badminton. Takođe sadrži binu koja se automatski može podići kada se održavanju školske manifestacije, dok su balkoni povezani sa terenom kako bi roditelji i gledaoci mogli da prate utakmice i događaje koji se tu održavaju.

Više o ovome možete pogledati ovde.

Slika 6. „Bamboo Sports Hal“ (foto: Chiangmai Life Architects)

American Copper Buildings - SHoP Architects

„American Copper Buildings“ su zgrade na Menhetnu u Njujorku koje je projektovala firma SHoP. Pokriveni sa 1,9 miliona kg bakra koji već počinje da stvara patinu i nastaviće da je stvara kako godine prolaze, ovi luksuzni stambeni objekti su nakrivljeni jedan prema drugom na način da izgleda kao da plešu.

Ovi neboderi su izgrađeni nakon uragana Sandy. Prostor koji je prvobitno bio namenjen za penthaus je pretvoren u prostor gde će se nalaziti više od pet generatora za hitne slučajeve koji će obezbediti stanovnicima dovoljno električne energije za najmanje nedelju dana ukoliko dođe do nestanka struje.

Sistemi za grejanje i ventilaciju su takođe postavljeni daleko iznad nivoa ulice kako bi se smanjio rizik da budu poplavljeni i van funkcije.

Više o ovome možete pogledati ovde.

Slika 7. „American Copper Buildings“ (foto: SHoP Architects)

Apple Park - Foster+Partners

Iako je u upotrebi, još uvek je misterija kada će „Apple Park“ biti zvanično kompletiran jer je potrebno još par nekih završnih radova. Ovo impresivno inženjersko dostignuće projektovala je firma Foster + Partners.

Prvi otkriven podatak kada je još Stiv Džobs bio na čelu kompanije Apple je bio da će novi kamp koštati oko 5 milijardi dolara i obuhvatati 71 hektar zemljišta ali i da će u okviru njega raditi više od 12.000 zaposlenih. Kružna poslovna zgrada je obložena najvećim panelima od zakrivljenog stakla na svetu i kako kažu iz Applea najveća je zgrada na svetu koja ima prirodnu ventilaciju. Zgrada se napaja električnom energijom iz ogromnog niza 17-megavatnih solarnih panela. U okviru samog centra se nalazi veliko dvorište.

Uređenje okoline uključivalo je sadnju autohtonih biljaka i drveća, kao i onih otpornih na sušu. Glavnoj poslovnoj zgradi u okviru „Apple Park“ kampusa pridružio se i veliki centar za posetioce i pozorište „Steve Jobs“. Takođe je očuvan i postojeći ambar koji datira još s početka 20. veka.

Slika 8. „Apple Park“ (foto: Apple)

Copenhagen International School - C.F. Møller Architects

Solarni paneli se često smatraju neprivlačnim dodacima zgradi i skriveni su daleko od pogleda. Međutim, firma C.F. Møller je projektovala školu „Copenhagen International School“ koja je sušta suprotnost ovoga jer su upravo solarni paneli ono što je karakteriše.

Fasada zgrade je skoro potpuno pokrivena solarnim panelima, koji proizvode više od polovine potrebne struje, što je više nego dobro za skandinavsku zemlju kao što je Danska. Ukupno 12.000 solarnih panela je pričvršćeno na spoljašnjost škole, površine 6.048m². Svaki panel je postavljen pod uglom da bi se dobio efekat sličan onom koji daju šljokice. Ovo definitivno školi daje atraktivan i prepoznatljiv izgled.

Kada je u pitanju održivost, zgradu karakterišu i odlična izolacija, sakupljanje kišnice, niskoenergetski prozori i LED osvetljenje.

Više o ovome možete pogledati ovde.

Slika 9. „Copenhagen International School“ (foto: Adam Mørk)

Louvre Abu Dhabi - Jean Nouvel

Za izgradnju „Louvre Abu Dhabi“ koji je projektovao francuski arhitekta Jean Nouvel, trebalo je preko 10 godina i na stotine miliona dolara. Kompleks je sastavljen od 55 odvojenih zgrada i zamišljen je kao umetnički arhipelag, do kojeg se može doći kako zemljanim, tako i vodenim putem.

Centralni deo čini srebrna kupola koja teži isto kao Ajfelov toranj (oko 7.500 tona) i ima prečnik od 180m. Konstrukcija leži na samo četiri stuba koji su skriveni unutar zgrade muzeja, čime se daje efekat kao da pluta.

Kupola se sastoji od osam slojeva nerđajućeg čelika i aluminijumske mreže koji stvaraju formu nalik tapiseriji. Ova „tapiserija“ se sastoji od 7.850 geometrijskih rupa koje filtriraju sunčeve zrake, donoseći i rasipajući svetlost u prostorije kao da ona dolazi kroz krošnje palminog drveća.

Slika 10. „Louvre Abu Dhabi“ (foto: Nick Lavars)

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...