Kućerak od blata biser graditeljstva

28.04.2016. | Smiljka Kostić | Novosti

Seoska kuća u Ogaru, poznata po nazivu Aksentijev kućerak, u opštini Pećinci, danas je jedan od malobrojnih sačuvanih spomenika od izuzetnog značaja ove vrste arhitekture, koja već tri veka odoleva zubu vremena. Ova kuća, za koju se smatra da je podignuta krajem 18. veka, prkosno i ponosito stoji uz Specijalni rezervat prirode Obedska bara. Milan Aleksić, poslednji vlasnik ove etno-kuće, ne krije zadovoljstvo što je kućerak sačuvan i danas je turistička atrakcija pećinačke opštine.


Kuća u Ogaru pre obnove

U bogatom fondu spomeničkog nasleđa Srema, narodno graditeljsko nasleđe reprezentuju četiri dobra od izuzetnog, 20 dobara od velikog značaja i 22 kulturna dobra. Najveći broj spomenika kulture je u privatnom vlasništvu, dok je nekoliko najvrednijih objekata narodnog graditeljstva osamdesetih i devedesetih godina otkupljeno i u vlasništvu je Republike Srbije, a korisnici ovih objekata su opštine. Da bi sačuvala jedan takav vredan spomenik kulture od izuzetnog značaja, lokalna samouprava u Pećincima pre 14 godina je donela odluku da otkupi Aksentijev kućerak, dok je „Zavod za zaštitu spomenika kulture“ u Sremskoj Mitrovici sproveo opsežne konzervatorsko-restauratorske radove. Stara ruina, koja je pretila da se sruši i ode u zaborav, dobila je potpuno novi izgled.

- Ovaj objekat pripada tipu trodelne ravničarske kuće, što za to vreme nije bilo karakteristično, jer su tada većinom bile zemunice. Zidove čini drvena struktura sa ispunom od pletenog materijala: granja, šiblja i pruća, a olepljena je blatom; mešavinom zemlje i pleve. Sposobnost narodnih graditelja tog perioda posebno je izražena u obradi drvenog uličnog zabata, na kome su rezbarene grede, koso slagane daščice, šalukatre za provetravanje i zrakasto raspoređene daščice u centralnom polju, u kome se ističe drvena ploča sa reljefnom predstavom grba – objašnjava Ljubiša Šulaja, direktor „Zavoda za zaštitu spomenika kulture“ u Sremskoj Mitrovici.

Šulaja dodaje da konzervacija i restauracija ovog spomenika predstavljaju poseban izazov jer podrazumevaju, danas gotovo zaboravljeno, primenljivo znanje o tehnologiji i upotrebi tradicionalnih građevinskih materijala.


Kuća u Ogaru posle obnove

- Radovi su započeli pre dve godine i prvo je urađena sanacija dela zapadnog zida, koji je ugrožavao stabilnost celog objekta, a zatim su usledili radovi na krovu i restauracija dvorišnog i dekorativnog uličnog zabata. Vrednost svih radova je iznosila 5,5 miliona dinara – predočava Šulaja.

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...
Borko 03.04.2019.
Zasto se ne zapocne na vreme sredjivanje im...
Svetlana 03.04.2019.
Moze li neko da objasni gospodi iz Ministar...