Istraživači sa Kalifornijskog Univerziteta u Santa Barbari (University of California at Santa Barbara) su otkrili da džinovske školjke mogu predstavljati ključ za poboljšanje solarnih ćelija i boje ekrana. Novi rezultati istraživanja pokazuju da najmanje dve vrste džinovskih školjki daju belu obojenost kombinovanjem crvene, zelene i plave svetlosti, na način sličan onom koji prikazuju televiziski ekrani i pametni telefoni.
Džinovske školjke se nalaze na koralnim grebenima u Tihom (Pacifik) i Indijskom okeanu i mogu da žive do 100 godina i da narastu do 119 cm. Njihov rast je rezultat simbioze sa algama koje žive u ljusci školjke i koje se hrane otpadom same školjke, dok školjke uzimaju ugljene hidrate koji se dobijaju u procesu fotosinteze od strane algi.
Studija je bila fokusirana na stvaranje ćelija duginih boja koje se kreiraju unutar same ivice ljuske školjke koji predstavlja rezultat ovog odnosa. Ove ćelije stvaraju nijanse plavih, zelenih, zlatnih boja i retko bele, kroz male višeslojne strukture proteina koji deluju kao ogledala reflektujući različite talasne dužine svetlosti.
Istraživački tim je sistemski proučavao svaku boju stvorenu od dve različite vrste školjki poznate kao Tridacna maxima i Tridacna derasa, da bi detaljno razumeli na koji način proizvode belu. Utvrđeno je da dok Tridacna maxima sa jedne strane stvara uske klastere ćelija različitih boja, Tridacna derasa koristi šarene pojedinačne ćelije koje postaju bele na mikroskopskom nivou.
Budući da većina današnjih monitora generiše svetlost korišćenjem LED dioda ili drugih izvora svetlosti i školjke zahtevaju samo sunčevu svetlost da bi u suštini radile istu stvar, shodno tome istraživači se nadaju da će iskoristitii ono što su naučili od školjki u cilju stvaranja ekrana koji reflektuje boje i radi sa izvorima svetlosti iz okoline kao što je sunčeva svetlost ili normalno unutrašnje osvetljenje. Rezultat bi mogao da dovede do stvaranja pametnih telefona, tableta i TV ekrana koji koriste manje energije i koji su manje štetni i pristupačniji za oko.
Istraživački tim je takođe pokušao da izgradi efikasnije solarne ćelije uzimajući u obzir reflektujuće strukture slične onim u školjkama.
„Ako bismo mogli da koristimo ono što smo naučili od školjki da bismo izgradili veoma efikasan sistem svetlosnog prenosa, tada bismo to mogli da iskoristimo da stvorimo još efikasnije, trodimenzionalne solarne ćelije koje zahtevaju manju površinu od sadašnjih koji se nalaze na krovovima i zauzimaju veliki prostor na zemlji u okviru solarnih farmi“, rekao je Amitabh Ghoshal, postdiplomac doktorkih studija na Univerzitetu u Santa Barbari i prvi autor studije.
