Tekstilna fabrika Green Field Factory kompanije Karupannya Rangpur u Bangladešu, koju je projektovao biro Nakshabid Architects, osvojila je međunarodnu arhitektonsku nagradu RIBA International Prize 2026.
Projekat koji u središte stavlja dobrobit ljudi (Foto: Mud Canvas)
Žiri je jednoglasno izabrao ovaj objekat zbog arhitekture koja prirodno hlađenje i zelenilo povezuje sa kvalitetnijim uslovima rada i brigom o zaposlenima. Priznanje je dodeljeno tokom svečanosti povodom nagrade Stirling Prize u Londonu.
Na čelu žirija bio je Bijoy Jain koji je osnovao Studio Mumbai. U konkurenciji četvoro finalista, fabrika sa oko 5.000 zaposlenih, pretežno žena, izdvojila se kao primer drugačijeg pristupa projektovanju i funkcionisanju proizvodnih prostora.
Oglas
Objekat se nalazi u Robertsongondžu, na severu Bangladeša, okružen otvorenim poljima i neformalnom gradnjom duž puteva.
Velika zgrada sa ozelenjenim fasadama donosi alternativu ustaljenim industrijskim objektima u sektoru koji je i dalje izložen međunarodnim kritikama zbog loših uslova rada i nebezbednog radnog okruženja.
Predsednik RIBA Chris Wilkinson ocenio je da Green Field Factory pomera granice industrijske arhitekture u Južnoj Aziji i šire.
Naglasio je da projekat, stavljajući u središte ljude, njihovu dobrobit i svakodnevne potrebe, uz posebnu podršku zaposlenim ženama, pokazuje kako arhitektura može da doprinese promeni tradicionalnih hijerarhija i unapređenju društvenih i ekoloških uslova.
Prirodno hlađenje uz 40 odsto manju potrošnju energije
Arhitektonski koncept razvijen je kroz saradnju osnivača kompanije Karupannya Shafiqul Alam Selim i biroa Nakshabid Architects iz Dake. Njihova namera bila je da preispitaju uobičajenu organizaciju radnog prostora i pokažu kakve sve sadržaje i kvalitete savremena fabrika može da ponudi.
Zgrada sa sedam etaža i površinom od 13.450 kvadratnih metara inspirisana je tradicionalnim bengalskim domaćinstvima.
Osnovu projekta čine prirodno provetravanje i biofilni dizajn, odnosno povezivanje izgrađenog prostora sa prirodom. U objekat su uključeni dvorišta, duboke verande i vrtovi namenjeni zaposlenima.
Posebnu ulogu ima južna fasada prekrivena zelenilom, koja zasenčuje zgradu i pruža stanište lokalnim pticama i insektima, istovremeno omogućavajući prirodno strujanje vazduha prema proizvodnim prostorima na višim etažama.
Četiri bazena doprinose hlađenju vazduha (Foto: Mud Canvas)
Na južnoj strani, u nivou izdignutog prizemlja, nalaze se četiri bazena koji se pružaju duboko u osnovu objekta i povezuju sa kružnim atrijumima. Ovi prostori završavaju se krovnim otvorima sa žaluzinama. Vazduh se rashlađuje prelaskom preko vode, a zatim se kroz konstrukciju uspostavlja vertikalno strujanje.
U kombinaciji sa termičkom masom betona, ovakav sistem doprinosi snižavanju temperature u unutrašnjosti za oko pet stepeni. Zahvaljujući tome, fabrika funkcioniše bez mehaničkih sistema klimatizacije i ostvaruje uštedu energije od 40 odsto.
Ravnopravnost korisnika izražena je i kroz dva monumentalna spoljašnja stepeništa. Ona vode do izdignutog prizemlja i atrijuma koji služe za komunikaciju i prirodno provetravanje, a podjednako ih koriste radnici u proizvodnji i rukovodstvo.
Arhitektonski motiv koji se tradicionalno povezuje sa privilegovanim prostorima tako je postao deo zajedničkog radnog okruženja.
Vrtić, ambulanta i prostor za zajednicu
Briga o zaposlenima ogleda se i u sadržajima koji prate proizvodnju. Fabrika ima centar za dnevni boravak dece na krovu, ambulantu, prodavnicu prehrambenih proizvoda po povoljnijim cenama, zajedničku menzu, vrt i prostoriju za molitvu.
Radnici dovode porodice u posetu, dok posebna pozornica na otvorenom omogućava organizovanje predstava i događaja za lokalnu zajednicu. Kompleks tako povezuje radno mesto sa porodičnim i društvenim životom zaposlenih.
Bayejid Mahbub Khondoker, osnivač biroa Nakshabid Architects, istakao je da priznanje ima poseban značaj jer je reč o vrsti objekta koja se često smatra običnim, rutinskim projektantskim zadatkom.
Objasnio je da je u zemlji sa velikim brojem stanovnika i ograničenim finansijskim mogućnostima bilo izazovno da se sa malo sredstava stvori prijatnije i kvalitetnije mesto za rad.
Fabrika doprinosi obnavljanju energije ljudi koji u njoj rade (Foto: City Syntax)
Od otvaranja fabrike do međunarodnog priznanja
Izgradnja je počela 2013, a fabrika je otvorena 2017. godine. Proteklo vreme omogućilo je vegetaciji da se razvije i dodatno oblikuje ambijent zamišljen projektom.
Green Field Factory bila je u užem izboru za međunarodnu nagradu RIBA i 2024. godine, ali tada nije bilo moguće organizovati obilazak. Projekat je ponovo razmatran u ovogodišnjoj konkurenciji i izabran ispred još troje finalista.
Među njima su bili Univerzitet BRAC u Daki, rad singapurskog biroa WOHA; prenamena objekta Royal Belge u Briselu, koju potpisuje Caruso St John u saradnji sa DDS+ i Bouvenbouw Architektuur; kao i muzej umetnosti Z33 u Haseltu u Belgiji, projekat italijanskog biroa Francesca Torzo Architetto.
Obrazlažući jednoglasnu odluku, Bijoy Jain posebno je izdvojio sposobnost autora da unutar industrijskog kompleksa stvore bujan zeleni pejzaž kao zajednički prostor za ljude, biljke i životinje. Posetu fabrici opisao je kao susret sa arhitekturom čija se vrednost otkriva kroz skroman i nenametljiv pristup.
Bayejid Mahbub Khondoker je naglasio da fabrika može da doprinese obnavljanju energije ljudi koji u njoj rade. Prema njegovim rečima, zaposleni, uprkos niskim prihodima i mogućoj društvenoj marginalizaciji, osećaju ponos i pripadnost ovom mestu, a međunarodna nagrada predstavlja priznanje i njihovoj ulozi.
