Novosadski „Most slobode“ - istorija kroz konstrukciju

30.07.2014. | Željko Evđić | Novine novosadske

Snažan privredni polet Novog Sada tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka, stvorio je uslove da se grad postepeno širi i na sremsku stranu tj. na područje Mišeluka i dalje prema padinama Fruške gore. Ovo je zahtevalo od gradskih vlasti, a pre svega urbanista, da počnu da stvaraju okvirne urbanističke uslove za izgradnju mosta i rasterećenje saobraćaja iz centra grada.

Urbanistički zavod Novog Sada je napravio prve takve uslove 1970. godine, a beogradska „Mostogradnja“ je uradila idejno rešenje mosta. Skupština opštine Novi Sad odluku o gradnji mosta donosi decembra 1973. godine, iste godine kada i Pokrajinsko izvršno veće donosi odluku o gradnji auto-puta državna granica – Subotica – Novi Sad – Beograd, odnosno gradnja prve faze Novi Sad – Beograd. Posle izgradnje poluprofila auto-puta i mosta kod Beške 1974. godine, u značajnoj meri je izmešten tranzitni saobraćaj iz grada, a donet je i novi generalni urbanistički plan Novog Sada, kojim je i zvanično utvrđen položaj i uslovi za izgradnju mosta.

Projektanti mosta su bili akademik Nikola Hajdin, Gojko Nenadić i Predrag Želalić, a glavni izvođač radova je bila „Mostogradnja“ iz Beograda. Pored domaćih firmi, angažovane su i strane kompanije, „Ganz-Mavag“ iz Budimpešte bila je zadužena za isporuku gornje čelične konstrukcije i dva pilona, „Stahlton AG“ iz Ciriha je izradila kose čelične užadi i „Gutehoffnungshutte Sterkrade AG” specijalna ležišta.

Radovi su počeli 22. septembra 1976. godine, kada je poboden prvi šip na levoj obali Dunava. Šef gradilišta je bio inženjer Uroš Pevin. Tokom gradnje, pažnja stručnjaka je bila usmerena na tri detalja: izrada šipova za stub 17, gde je bilo tragova klizišta; montaža čelične konstrukcije, u delovima, težine po 200 tona, bez skele, uz pomoć „Derik kranova“; i montaža čeličnih užadi koja je bila originalna.

Most je izveden u sistemu kosih zatega sa dva pilona. Piloni su visine 60 metara na rastojanju od 361 metar. Ukupno ima 48 kablova (zatega). Dužina konstrukcije mosta je 1382 metra. Gradnja mosta je trajala 5 godina, ugrađeno je 30.000 kubnih metara betona uz 2.150 tona betonskog gvožđa, kao i 10.000 tona čelika. Most ima 6 auto traka (po 3 u oba smera) i dve pešačke trake.

Sve je odrađeno perfektno, što se može smatrati i za odstupanje od samo 13 milimetara, između dva dela konstrukcije,  prilikom postavljanja poslednje središnje konstrukcije mosta. Uporedo sa radovima na mostu, tekla je gradnja dva tunela na Trandžamentu i dve auto-petlje na sremskoj strani, Trandžament i Alibegovac. Glavni projektant ovog posla je bio „Kosovo-projekt“ iz Beograda sa inženjerima Milanom Vukojčićem i Radojem Petrovićem, a izvođači beogradski „Partizanski put“ i novosadski „Vojvodina put“.

Ukupna vrednost radova na mostu, tunelima i dve petlje je bila oko 2.600.000.000 ondašnjih dinara, od čega je sam most koštao 1.430.000.000 dinara. Novi most je bio povezan, sa novosadske strane, bulevarom 23. oktobra (danas bulevar Oslobođenja), a sa sremske strane, sa mosta se prolazilo kroz tunel pa preko petlje Alibegovac se izlazi na magistralni put Petrovaradin – Ruma, i dalje prema auto-putu.

Most je svečano otvoren za saobraćaj 23. oktobra 1981. godine, na svečanosti je govorio gradonačelnik Jovan Dejanović i Jovanka Stefanović u ime Gradske konferencije SSRNV, uz prisustvo više desetina hiljada građana. Tada je i dodeljeno ime „Most slobode“ jer je izgrađen na 37. godišnjicu oslobođenja u Drugom svetskom ratu.

Služio je interesima Novosađana 18 godina, kada je 3. aprila 1999. godine, srušen u NATO agresiji na SR Jugoslaviji. Do obnove je čekano sve do 2005. godine, kada su konačno prikupljena novčana sredstva, što iz domaćih, što iz stranih izvora. Glavni projektant je ponovo bio akademik Nikola Hajdin. Rekonstrukcija je koštala 40 miliona evra i trajala je 2 godine i 22 dana.

Svoje dvostruko drugo otvaranje, „Most slobode“ je prvo imao, 7. oktobra, od strane gradskih vlasti na čelu sa gradonačelnikom Majom Gojković i drugo otvaranje, 11. oktobra 2005. godine, od strane državnog vrha i komesara za proširenje EU, Oli Rena. Nadamo se da će obnovljeni „Most slobode“ dočekati barem svoj 50. rođendan.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...