Borba opština za investitore

04.01.2009. | Tereza Bojković - Miša Brkić | Politika

Došli smo u Denver jer je taj grad ponudio niže takse i poreze na korporativne i zarade zaposlenih da bi privukao velike kompanije i obezbedio nova radna mesta - tako su pre nekoliko godina govorili menadžeri avio-kompanije „Junajted” i multinacionalne kompanije koja proizvodi razne vrste robe za ličnu higijenu „Kolgejt-Palmoliv” kad su, posle precizne računice o uštedama na troškovima poslovanja, odlučili da prihvate poziv gradskih vlasti Denvera i korporacijska sedišta presele u glavni grad Kolorada.

U Srbiji nisu još zabeleženi slučajevi da se, na primer, sedište neke kompanije premesti iz Šapca u Kruševac, Priboja u Niš ili iz Kragujevca u Novi Sad. Ali zato u dve prethodne godine traje žestoka borba dvadesetak srpskih opština da steknu naklonost investitora i tako obezbede razvoj lokalne zajednice, nova radna mesta i stabilne izvore finansiranja za svoje budžete.

Konkurenciju među opštinama od 2005. podstiče Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko Programa podsticanja ekonomskog razvoja opština (MEGA), tako što ih uči da unaprede javnu upravu, efikasnije predstave svoje prednosti i privuku investitore, a svake godine organizuje i probni investicioni sajam – takmičenje, čiji pobednici dobijaju priliku da kopiraju iskustva na velikim evropskim i svetskim skupovima tog tipa.

U takmičenju pre dve godine učestvovalo je deset opština, a tri pobednika – Zrenjanin, Loznica i Inđija – dobili su kao nagradu studijsko putovanje u Čikago. Od tada te tri opštine imaju kultni status i tri su lokalne samouprave u Srbiji koje beleže najveće stope privlačenja investicija i zapošljavanja.

Ali, najveću korist iz tog takmičenja izvukla je opština koja nije bila među pobednicima – Pećinci. Želeći da nešto nauči i pomogne svojim meštanima, gradonačelnik opštine Pećinci odlučio je da bude „slepi putnik“ za Čikago, odnosno da sam plati studijsko putovanje u Sjedinjene Američke Države. Boravak se višestruko isplatio, jer je povratak u Srbiju značio i novi koncept razvoja opštine Pećinci. Za dve godine opremljena je industrijska zona (na 1.800 hektara) u koju je za kratko vreme privučeno oko 250 miliona evra domaćeg i inostranog kapitala i otvoreno novih 1.500 radnih mesta. Budžet opštine za 2008. godinu bio je 21,5 milion evra i to je najveći budžet koji je jedna opština u Srbiji imala prema broju stanovnika (opština Pećinci ima 21.500 stanovnika). Pećinci su pripremili još 34 radne zone sa ukupnom površinom od 2.000 hektara, jer su ljudi koji vode lokalnu upravu shvatili da je zahvaljujući takvim investicijama obezbeđen razvoj i pun budžet s kojim je onda moguće graditi infrastrukturu, gasifikaciju, putnu mrežu i kanalizaciju.

Program USAID-a trajaće do 2010. godine, a njegov budžet, od 26,5 miliona dolara, troši se na učenje opština da se dopadnu investitorima. Do sada je deset opština uspelo da privuče 400 miliona evra direktnih stranih investicija i da na taj način zaposli 6.409 radnika.

Ovogodišnje takmičenje održano je polovinom decembra u Beogradu, pod nazivom „Investirajte u Srbiji“, a pobedile su opštine Zrenjanin, Loznica, Kragujevac, Vršac, Paraćin, Šabac i Užice. Timovi iz prve tri navedene lokalne samouprave dobili su putovanje na investicioni sajam u Hanoveru, druge tri ekipe ići će u julu u Oburn, SAD, a tim iz Užica posetiće investicioni sajam u Beču.

Nadmetanje je pružilo šansu da kopiraju iskustva drugih i opštinama koje su tek pristupile USAID-ovom programu ili još nemaju kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, poput Novog Pazara.

Žiri i publika su opštine i gradove ocenjivali po kvalitetu prezentacija izrađenih u pauerpointu, ponuđenog promotivnog materijala i veb-sajtova, kao i po izgledu štandova, na kojima je posebno vrednovan nastup i komunikacija članova takmičarskih timova.

Sa gospodinom Filipom Danlapom (na fotografiji), članom žirija i direktorom za ekonomski razvoj grada Oburna u američkoj saveznoj državi Alabami, razgovarali smo o ulozi projekta USAID u Srbiji.

- Bili smo partner USAID zadužen za obuku, a cilj nam je bio da pomognemo opštinama kako da naprave programe lokalnog ekonomskog razvoja. Tri odabrane srpske opštine imaće priliku da se tokom svog studijskog boravka osim sa našim lokalnim programom, detaljno upoznaju i sa tim kako se organizujemo, kako se hvatamo u koštac sa privlačenjem investitora iz Evrope na investicionim sajmovima – objasnio je Danlap za „Politiku”.

Početkom devedesetih Oburn se kao univerzitetski grad „bacio“ na privlačenje investicija. Godine 1993. „Mercedes-Benc” je izgradio svoju prvu fabriku u Sjedinjenim Državama, na dva i po sata vožnje od Oburna. U međuvremenu su i „Honda” i „Hjundai” otvorili fabrike u Alabami, a i „Kija” je vrlo blizu, na samoj granici Džordžije i Alabame. Uz to, žitelji Oburna  „domamili“ su dva-tri evropska dobavljača i proizvođača delova za automobile da započnu posao u Alabami. Prema Danlapovim rečima, upravo su to iskustva koja će preneti „kolegama“ iz Srbije.

Na pitanje kako je koncipiran boravak Vrščana, Zrenjaninaca i Šapčana u Oburnu, gospodin Danlap kaže:

- Prvo će biti organizovana neka vrsta seminara, gde će dobiti detaljne informacije i uputstva o tome kako mi tačno privlačimo investicije. Posetiće i predstavništva evropskih kompanija, gde će saznati zašto su odlučile da započnu posao u Alabami, šta su tražile i šta ih je privuklo. Organizovaćemo im i sastanke sa onima iz turističke branše, kao i sa lokalnim zvaničnicima za ekonomski razvoj i trgovinu. Trudićemo se i da im pružimo priliku za ugovaranje poslova i privlačenje investitora sa jugoistoka Amerike.

Gostima iz Srbije Filip Danlap savetuje:

- Poručio bih im da obrate posebnu pažnju na to kako mi poslujemo i organizujemo se, kao i da uče. Srbija ima dobre lokacije, a prednost je i to što ste bliži srcu Evrope nego druge zemlje. Vojvodina ima veliki kapacitet, blizu je Mađarskoj i Austriji. I jug ima potencijala, „Fijat” je u Kragujevcu... Dakle, Srbija ima dobru poziciju u celom regionu. Neke komšijske zemlje imaju, doduše, prednost što su u Evropskoj uniji, ali ka tome stremi i Srbija, ako se ne varam. Srbija ima dugu i uspešnu preduzetničku prošlost, ali treba ponovo da uhvati korak sa drugim zemljama i krene napred. Svi ljudi s kojima sam u vašoj zemlji sarađivao veoma su inteligentni i motivisani, i žele da doprinesu uspehu svojih zajednica.

Gradovi u SAD oslanjaju se na administraciju svojih država i na oko 12.000 agencija za privlačenje investitora, ali i na komunalna preduzeća, kao što su elektrane i fabrike gasa.

- U saradnji sa administracijom države Alabama organizujemo sajmove investicija, ali takođe idemo i na evropske sajmove, nezavisno od države. Mi imamo veoma agresivan program privlačenja stranih investicija, verujemo da sami, direktno, treba da se pomučimo da privučemo ulaganja u svoj grad i istočnu Alabamu – kaže Danlap.

A na pitanje da li će lobirati među investitorima u Americi da ulažu u Srbiji, Danlap kaže:

- To sam već radio. Nedelju dana pre dolaska u Srbiju pitao sam predstavnike nekih nemačkih kompanija da li planiraju da investiraju u jugoistočnoj Evropi i Srbiji i ukazao sam im na to da kod vas ima dobrih prilika za investiranje. Voleo bih da srpski projekat uspe, uživao sam radeći u Srbiji.

Prema oceni autora Programa podsticanja ekonomskog razvoja, Paraćin je ove godine opština imao najbolju pauerpoint prezentaciju, koja će biti „okačena“ na sajt Programa kao primer dobre prakse.

Jasminu Vidović, šefa paraćinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i dijasporu, pitali smo šta je za Paraćin značilo učestvovanje na probnom sajmu, šta je USAID-ov program doneo opštini i šta su aduti Paraćinaca.

- Trenutno, čak, razmatramo i jednu ponudu za celu zonu, od jednog međunarodnog investicionog fonda, sa pretežno italijanskim kapitalom. Mislim da ćemo to vrlo brzo realizovati, jer nam je zona na odličnom mestu. Imamo 126 godina dugu tradiciju industrijske proizvodnje, sa najvećim potencijalom na Koridoru 10 – objasnila je za „Politiku“ Jasmina Vidović.

-----------------------------------------------------------

Prednosti takmičara

Čačak: zaštita životne sredine, prirodno lečilište Gornja Trepča, brzo izdavanje dozvola, oslobađanje od taksa na korišćenje građevinskog zemljišta u zavisnosti od broja zaposlenih.

Smederevo: vina, blizina koridora 7 i 10, gradski budžet od 25 miliona evra, visokokvalitetne lokacije za investicije, turistička i sportska ponuda.

Pančevo: lokacije, obučeni radnici, tri klastera (aluminaši, tekstil, povrtari), susedski program sa Rumunima i plan kapitalnih investicija do 2012. godine.

Kraljevo: prirodna bogatstva, potencijal za seoski turizam, brzina dobijanja dozvola i poreske olakšice.

Užice: turizam.

Pećinci: blizina Aerodroma „Nikola Tesla“, strategija lokalnog ekonomskog razvoja do 2017. godine, 1.800 hektara industrijskih zona i Jeremijin muzej hleba.

Vršac: industrijski park na 27 hektara, koji je podržala Evropska agencija za rekonstrukciju sa 3,3 miliona evra.

Prokuplje: blizina Koridora 10 i niškog univerziteta, kao i jeftina radna snaga.

Vranje: slobodne, infrastrukturno opremljene industrijske zone i Kancelarija za ekonomski razvoj koja je na raspolaganju 24 sata.

Subotica: „čista“ ulaganja, kako se ne bi zagađivala životna sredina.

Loznica: najpovoljnije poslovno okruženje prema kriterijumima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, planirana izgradnja motela i hotela u rodnom mestu Vuka Karadžića-Tršiću.

Kragujevac: ulaganje u njihov grad donosi siguran profit investitorima. Novi Beograd: investitora je puno, a resursa sve manje. Ipak, za dobrog investitora mesto će se uvek naći.

Inđija: čak se i sednice opštinskog veća zakazuju onlajn, čime se izbegava nepotrebna papirologija.

Arilje: stimulacije – ako je zakupljena lokacija veća od 500 kvadrata, plaća se 50 evra po kvadratu. Za lokaciju od 100 kvadrata – plaća se 200 evra.

Šabac: industrijska zona od 600 hektara, a kvadrat košta 6,6 evra. Celjski sajam je nedavno zakupio 10 hektara kako bi gradio halu za sajamske manifestacije, što bi trebalo da bude realizovano 2009. godine.

Zrenjanin: slobodna industrijska zona, dobre saobraćajne veze, najveći aerodrom C-klase na Balkanu i izdavanje dozvola za 24 sata.

Prijepolje: 200 ležajeva visoke kategorije u seoskom turizmu i 100 kilometara staza za mauntin-bajk, ponude za organizaciju svetskog kupa u raftingu, ali nema hotele.

Leskovac: 50 hektara industrijskih zona, gde opremanje kvadratnog metra zemljišta košta između 20 i 25 evra.       

-----------------------------------------------------------

Zainteresovani investitori

Takmičenju su prisustvovali predstavnici najznačajnijih inostranih i domaćih kompanija u Srbiji, kao što su DZV Invest, „Novi Sad” d.o.o, „Ledermaks”, „Filip Moris”, „Soko grup”, „Bol pekidžing”, Trimo inženjering, Pireus banka, „Spinaker”, Findomestik, „Jat”, „Microsoft”, „Nis Invest”, „Simens”, „Ju kapital”, „Nafta de Kaneko”, „Unika”, „Delta”

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...