Beogradski Unutrašnji magistralni poluprsten (UMP)

04.12.2008. | eKapija

Izgradnja Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP), dužine 17 km, koji će po obodu grada povezati Novi Beograd sa Pančevačkim mostom, ušla je u prvu fazu, a trenutno su u toku radovi na pilonu novog mosta preko Ade Ciganlije, najvažnijem i najskupljem objekatu UMP-a. Buduća saobraćajnica, čiji se završetak može očekivati u 2020. godini, biće opremljena inteligentim transposrtnim sistemima (Inteligent transfer sistem, ITS) za kontrolu saobraćaja, a tehničku pripremu za njegovo uvođenje radi beogradski Saobraćajni fakultet u saradnji sa Hidroprojektom.

ITS radi u realnom vremenu i integriše različite funkcije, kao što su - upravljanje saobraćajnim zahtevima, regulisanje pristupa vozila na pojedinim delovima mreže, upravljanje radom svetlosnih signala. On obuhvata i strategije za brzo reagovanje i organizovanje saobraćaja pri incidentnim situacijama, kao i napredne sisteme informisanja korisnika.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Branko Stanić naglasio je u razgovoru sa urednicima eKapije da je neohodno da projekat upravljanja UMP-om bude rađen paralelno sa gradnjom saobraćajnice, kako bi se na vreme stvorili tehnički uslovi za kasnije implementiranje sistema.

- Planirano je da UMP bude opremljen svetslosnim signalima, znakovima, senzorima i detektorima. Vozači će na različite načine dobijati određene tehničke informacije. Deo tih informacija stizaće preko sistema vertiklane signalizacije, tj. panoa. Neka obaveštenja vozači će moći da dobiju i putem GPS uređaja u automobilima. Svi učesnici u saobraćaju biće upozoravani o metereološkim uslovima, stanju na putevima, prohodnosti, zagušenjima na mreži, kao i usmeravanju ka alternativnim elementima putne mreže – objašnjava Sanić.

Prema njegovim rečima, Beograd nema najsavremeniju kontrolu upravljanja saobraćajem. Trenutno postoji jedan komandni centra u Ulici 27. marta, a upravljanje saobraćajem zasniva se na monitoringu raskrsnica, putem TV kamera. Delovi saobraćajne mreže su povezani u sistem, ali postoji i dobar deo onih koje nisu integrisane, tako da iz centra nije moguće u potpunosti delovati na saobraćajni sistem u prestonici.

- Upravljanje UMP-om najverovatnije će se takođe vršiti iz tog centra. Ali, kako će ova saobraćajnica sadržati dva izuzetno značajna i velika objekta, most preko Ade Ciganlije i tzv. Senjački tunel, upravljanje će biti prilično komplikovano, tako da je naš zadatak da od velike ponude izaberemo najbolje softvere i opremu. Ideja je da se kroz projekat opremanja UMP i čitav sistem upravljanja saobraćajem stavi pod kontrolu.

Prema rečima našeg sagovornika, UMP je jedina saobraćajnica u Beogradu koja je prošla sve faze projektovanja- i ima više puta verifikovani generalni, idejni i izvođački projekat.

Trasa UMP

UMP ide od saobraćajnice T6 u Novom Beogradu do Pančevačkog mosta, a najveće prednosti imaće žitelji Rakovice i Čukarice, jer će im biti olakšano putovanje ka Novom Beogradu, Zvezdari i Voždovcu, s obzirom da više neće morati da se voze kroz centar prestonice.

UMP ide paralelno postojećem autoputu, prolazi pored novih naselja na Bežanijskoj kosi i ide do denivelisane raskrisnice sa Tošinim bunarom, zatim prolazi pored blokova 37 i 38, 28 i 24 gde seče Ulicu Omladinskih brigada i Španskih boraca i paralelno sa železničkom prugom stiže do sadašnjeg otvorenog tržnog centra gde skreće ka Brodogradilištu.


(buduća petlja u Točideru)

Dugo planirani most preko Ade Ciganlije je projektom UMP-a pomeren do samog špica jezera. Trasa UMP-a nas dalje vodi pored hipodroma do Topčidera gde ulazi u brdo ispod Dedinja, tzv. Senjački tunel. Tunel izlazi u Ulici Ljutice Bogdana kod stadiona FK Partizan. Na Autokomandi nalazi se denivelisana petlja. UMP nas dalje vodi dolinom Mokroluškog potoka ka Šumicama gde prelazeći autoput, seče Ustaničku ulicu i tu ponovo ulazi u tunel. Kod raskrsnice sa Ulicom gospodara Vučića UMP je ponovo na površini gde njegova trasa prelazi preko Južnog bulevara.


UMP se nastavlja trasom na poziciji Ulice Grčića Milenka i ponovo ulazi u tunel ispod Ulice Vojislava Ilića i Bulevara kralja Aleksandra. Nastavak trase ide ka raskrsnici sa Ulicom Baje Sekulića i pored Novog groblja dolazi do zone Bogoslovije, prelazi preko Ruzvaltove ulice i uključuje se na Pančevački most. Ukupna dužina UMP-a iznosi više od 17 km od čega je u tunelima oko tri, a na objektima oko 5,5 km.

Most preko Ade Ciganlije

Most preko Ade Ciganlije, najskuplji objekat na budućem UMP-u gradi austrijsko-slovenački konzorcijum „Porr Technobau und Umwelt SCT d.d. und DSD Bruckenbau”, a vrednost radova je 118.652.230 mil EUR. Ugovorm su obuhvaćeni i evenutualni nepredviđeni i naknadni radovi u iznosu od 5% ukupne cene. Najvećim delom biće finansiran iz kredita koji je Grad Beograd obezbedio kod Evropske banke za obnovu i razvoj, dok će izgradnju prilaznih saobraćajnica finansirati Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Izgradnja mosta treba da bude završena za 44 meseca od potpisivanja ugovora, dakle kraj 2011. godine. Idejno rešenje izradila je maribroska firma “Ponting”, sa partnerima DDC Ljubljana i CPV Novi Sad.

Most će biti dugačak 929 metara, s stubom visine 200 m, i imaće šest kolovoznih traka, dve staze za pešake i dvostruke šine namenjene lakom metrou.


(budući tunel na Dedinju)

Prema rečima profesora Stanića most je najskuplji i najveći objekat budućeg UMP-a, a posle njega sledi Senjački tunel. Naš sagovornik naglašava da postoje alternative tom tunelu, kao što je Rakovički put.

- Izgradnja UMP-a na novobeogradskom delu neće biti mnogo zahtevna. Problemi će se javiti kad on pređe reku, odnosno već kod Ade Ciganlije i Hipodroma, jer se saobraćajnica smešta u jedan korozivan prostor, koji je potpuno isplombiran – objašnjava Stanić

Najmanji profil UMP su dve plus dve trake i on će ličiti na glavnu gradsku arteriju - Ulicu kneza Miloša, s tim što će na novobeogradskoj strani, gde postoji bogatiji prostor biti širi.


(buduća petlja na Trgu oslobođenja)

Ukoliko bi UMP danas postojao slika bi bila sledeća: sa današnjim brojem vozila na mreži u vršnom satu na mostu Gazela broj vozila bi bio manji za 27%, na Brankovom mostu za 24%, a u Bulevaru vojvode Mišića kod sajma za 42%. Prosečna brzina bi se povećala sa postojećih 19 na 26 km na čas.

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...