Sa novim pravcom u arhitekturi koji se pomera sa prostora koji se čvrsto uklapaju sa programom do prostora koji su mešovite namene i brzo promenljivi, kuća Ruža (The Rose) u Tokiju, projektovana od strane biroa N Maeda Atelier izgleda da prati trend. Šta je objašnjenje ove nove forme?
Na veoma uskoj parceli, kuća je zamišljena kao kutija koja je izbušena u jezgru, ili usmereno izbušena, kako bi se otklonio višak materijala iz volumena. U nekim prostorima, kao što je prizemlje, skinuti volumen jednostavno nestaje. Ova praznina se koristi kao parkiralište za automobile, i kao ulazni hol koji prolazi kroz samu kuću. Na gornje nivou, takav prostor je zastakljen.
U svim prostorijama, zakrivljene zidne sekcije ostaju i one dodaju element interesovanja prostoru, ali i, u izvesnoj meri ometaju upotrebljivost. Zanimljivo oblikovani prostori, koji su rezultat ove intervencije, su veoma dramatični. Ovo je poboljšano pažljivo kontrolisanim osvetljenjem, gde senka ističe krivolinijske oblike.
Oglas
Čini se da je većina zidova, uključujući i one koji su krivi, konstruktivna i napravljena od armiranog betona. To praktično znači da je raspored kuće zamrznut, i da ne postoji mogućnost pomeranja zidova ako se funkcionalne promene zahtevaju.
U tom smislu, objekat predstavlja antitezu modernističkog principa gde je zgrada „kostur i koža“. Niti se čine da izražajne forme odgovaraju funkciji tako dobro, da su one u stvari izraz funkcije. Dakle, svakako je ovo odbacivanje modernističke tradicije.
Jedna ideja koja bi mogla da nam objasni šta je inspirisalo formu, jeste razmatranje zgrade kao zakržljalog fragmenta recimo hotela sa kapsulama, gde su kapsule uklonjene, a ostavljena samo infrastruktura. Sa ovim tumačenjem zgrada izgleda da se uklapa u neku vrstu konceptualnog reda savremene japanske arhitektonske tradicije.
U stvari, nije pitanje kako će se zgrada prilagoditi budućim promenama, već da li je ovo fer kritika japanskog arhitektonskog eksperimenta?
