Konstrukcije od zemlje: Gradnja sa kompresovanim zemljanim blokovima

11.01.2013. | Gradjevinarstvo.rs

Sa dugom listom prednosti, kompresovani zemljani blokovi čine idealni građevinski materijal. Otprilike jedna četvrtina svetskog stanovništva živi u domovima napravljenim od zemlje, uglavnom u zemljama u razvoju. To ima smisla, ipak. Zemlja je bilo jeftina ili besplatna, a kuće izgrađene od njih imaju dosta prednosti, uključujući:

  • materijal za gradnju je iz lokalnog porekla;
  • kuće imaju veliku toplotnu masu;
  • kuće su vazdušno propusne;
  • nisu toksične i
  • otpone su na požar, uragan, zemljotres i tornado.

Međutim, graditelji na zapadu nisu prihvatili građenje zemljanim materijalima na način na koji su to uradile zemlje u razvoju, i to zbog jednog glavnog razloga – cene. Zemlja može biti jeftina, ali rad nije, zbog čega mehanizacija ima toliko smisla za graditelje koji su zainteresovani za praktičnu održivost. Kompresovani zemljani blok (KZB) je dokazana tehnologija koja omogućava da konstrukcije od zemlje budu konkurentne sa konvencijalnim metodama gradnje.

Prema umetnosti izgradnje sa prirodnim materijalima, kob kuće su građene u Engleskoj u 13. veku, i kob je bio istaknuti materijal za gradnju sve dok industrijalizacija i jeftin transport u kasnom 19. veku nije izrodio savremene građevinske tehnike. Kob se generalno pravi od gline pomešane sa slamom, peskom i vodom. Ova mešavina se zatim nanosi na kamene temelje i utaba u mestu stvarajući osnovu, koja se zatim ostavlja da se osuši pre nego što se doda obloga, omogućavajući graditeljima veliku fleksibilnost u dizajnu i arhitekturi.

Dugotrajan dom je održiv dom

Iako je zemlja bila originalni zeleni građevinski materijal (ili, bolje rečeno, braon građevinski materijal), ona nikada nije stekla popularnost u građevinarstvu Sjedinjenih Američkih Država koje je naviklo na brzinu i ekonomičnost. Beton i cigle su stvorene od strane ljudi za potrebe gradnje - zemlja nije. Većina formi zemljane izgradnje, kao što su kob i adob (ćerpič) zgrade (tradicionalni objekti građeni sa zemljanim materijalima), jesu radno-intenzivne, što je pristup koji može da funkcioniše dobro u nerazvijenim zemljama zbog niskih troškova rada, ali ne i za zemlje kao što je SAD. S obzirom na relativno niske cene i jednostavnosti prevoza drugih raspoloživih građevinskih proizvoda, zemljani materijali generalno ne dokazuju svoju finansijsku izvodljivost.

Kompresovani zemljani blokovi

Konstrukcija od kompresovanih zemljanih blokova, međutim, jeste ekonomski održiva opcija koja može da se takmiči sa konvencijalnim metodama gradnje. Koristeći najnovije tehnologije mahaničke kompresije, domovi mogu biti izgrađeni po još nižoj ceni nego sa ciglama i drvetom, jer zemljani blokovi mogu biti proizvedeni po stopi od 500 ili više po satu.

Jedna kompanija koja čini zemljane zgrade pristupačnim jeste Advanced Earthen Construction Technologies (AECT), KZB proizvođač iz San Antonija u Teksasu, SAD. Oni kažu da, koristeći njihovu tehnologiju za proizvodnju blokova, možete da izgradite mali pravougaoni dom za oko 90% troškova za izgradnju klasičnog doma od opeke. „Mi smo gradili kuće koje su od 760 dolara po kvadratnom metru, pa sve do 3.000 dolara po kvadratnom metru, u zavisnosti od pogodnosti koje su ugrađeni u domove“, kaže Lorens Džeter (Lawrence Jetter), predsednik kompanije AECT.

Objašnjavajući veliku varijaciju u ceni, on pojašnjava: „Ono što se dešava sa kućama od kompresovanih zemljanih blokova jeste da klijenti počinju da razmišljaju o lukovima i svim takvim sličnim stvarima. U tim slučajevima, odjednom njihova obična mala kuća postaje skupa.“ Jedna od prednosti izgradnje sa zemljanim materijalima, njegova fleksibilnost u dizajnu, može da bude glavna zamka za investitore koji poseduju kreativni nagon, ali nemaju finansijsku uzdržanost.

 

Prednosti gradnje sa zemljom

Džeter priznaje da je moguće izgraditi konvencijalni dom jeftiniji od onog izvedenog od zemljanih blokova, ali pitanje kvaliteta zatim postaje dominantno. „Možete otići i kupiti ivericu i fasadne obloge i izgraditi kuću koja je jeftinija od one od zemljanih blokova, ali za deset godina ona će biti za đubre“, kaže Džeter. „Troškovi posedovanja kuće od zemljanih blokova su mnogo manji. Jedan kućevlasnik je imao kuću od 280 kvadratnih metara za koju je plaćao račun za struju od 320 do 340 dolara mesečno u letnjem periodu. Njegova nova (zemljana) kuća je površine od 530 kvadratnih metara i račun je od 100 do 145 dolara mesečno u letnjem periodu zato što su zemljani blokovi mnogo efikasniji.“

Za Dena Pauela (Dan Powell) iz kompanije Earth Tek Inc., proizvođača kompresovanih zemljanih blokova iz Novog Meksika, SAD, održivost je korist broj jedan kompresovanih zemljanih blokova. „Oni (zemljani domovi) su hladniji leta i topliji zimi“, kaže Pauel. „Po mom iskustvu, kada je leti spoljašnja temperatura 37 stepeni Celzijusa, u kući je temperatura oko 20 stepeni.“ Takva vrsta efikasnosti hlađenja dolazi zbog zemljane kuće koja ima debljinu zidova od 30cm ili više, pod pretpostavkom da su vrata i prozori zatvoreni. Ovo čini dom koji nije samo energetski efikasan već i udoban, pošto hlađenje dolazi prirodno, a ne preko klimatizacije.

Institut Auroville Earth istražuje, razvija i obučava ljude tehnologijama zasnovanim na korišćenju zemlje. Institut se nalazi u Indiji, zemlji koja je često pogođena svim vrstama prirodnih katastrofa, od zemljotresa preko cunamija do ciklona. Njihova istraživanja su pokazala da, iako je kvalitet izgradnje objekta glavni faktor u tome da li će on stajati nakon zemljotresa, zemljani objekti su preživeli velike zemljotrese sasvim dobro, dok su neke obližnje kamene građevine bile svedene na ruševine. Ovo istraživanje je vodilo vlade, i unutar i izvan Indije, da odobre zemljanu tehnologiju gradnje instituta za korišćenje pri obnovi područja koja su podložna katastrofama.

Zemljani domovi nisu samo otporni na prirodne katastrofe, oni su i izdržljivi. Prema Auroville Earth institutu, Rameseum u Tebi, Egipat, je najstarija zemljana zgrada na svetu izgrađena pre 3.300 godina. I ona nije jedina. Širom sveta je uobičajeno videti stare zemljane zgrade koje još uvek stoje i odolevaju zubu vremena dok su njihovi suparnici odavno svedeni na ruševine. Dugotrajan dom je održiv dom jer mu je potrebno manje popravki i manje podsticaja da ga sruše i izgrade ponovo.

 

Pa, zašto nije svaka zgrada izgrađena od kompresovanih zemljanih blokova?

„Zato što niko ne zna kako to da uradi“, kaže Džeter. „Arhitekte i inženjeri ne znaju ništa o tome. Ne znaju. I to nije njihova krivica; nisu ih to učili.“ Zemljana blokovska konstrukcija je relativno nova stvar u savremenom građevinarstvu, tako da obrazovni sistemi sporo reaguju. Džeter se ipak nada, jer se na nekoliko univerziteta, kao što je Univerzitet u Koloradu, A&M Univerzitet u Teksasu i Univerzitet u Oklahomi, sada predaje o zemljanoj gradnji.

Pauel ukazuje na loše normative i reklamni sistem u Sjedinjenim Američkim Državama. „Naši normativi i reklamni sistemi su usmereni na drvo i beton“, kaže on. „I drvne i betonske industrije su toliko velike da će oni uraditi sve da zemljani blokovi ne budu igrač u ovom poslu.“

Sa listom izazova jednako dugačkom kao listom pogodnosti, nije ni čudo što izgradnja od zemljanih blokova ima poteškoće da postane popularna u razvijenim zemljama. Sa tehnologijom kompesovanih zemljanih blokova, glavni izazov – cena, prestaje da bude problem, čineći kompresovane zemljane blokove održivom opcijom za izvođače zainteresovane za rad sa visoko održivim materijalom i za investitore koji žele sveukupno održivi, udoban, izdržljiv dom po pristupačnoj ceni.

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...
Miodrag 27.08.2019.
Jedno pitanje. Šta ako je investitor NN lic...
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...