U toku 2007. godine posetio sam zgradu o kojoj se najviše pričalo u to vreme, Netley Primary School Autistic Unit, školu za decu sa autizmom, u Londonu, Engleska. Na moje iznenađenje, zgrada nije delovala i funkcionisala na način na koji je prikazana u medijima. Profesori, koje sam intervjuisao, kažu da su pogledi van ogromnih prozora zgrade odvlačili pažnju studentima.
Njihovo rešenje je bilo da se tri četvrtine prozora pokrije papirima. Pored toga, zgrada izgleda pomalo zapuštena i ovo rešenje ometa osvetljenje u objektu koji inače zavisi od dnevne svetlosti. Lekcija za buduće projekte je očigledna - ograničiti poglede i prilagoditi osvetljenje unutrašnjem prostoru. Do tog zaključka sam ja došao i očigledno biro Haverstock Associates, koji je i projektovao Netley školu.
Nakon projekta Natley škole, Haverstock Associates su svoj pristup prilagodili na nedavno izgrađenoj školi Kentish Town School Autistic Resource Base. Oni su smanjili broj prozora na objektu, ali su dodali neprozirne zidove koji dozvoljavaju ulazak svetlosti u objekat, ali onemogućavaju poglede ka spolja.
Naravno, projektom su predvideli i nekoliko velikih staklenih površina, dok su neprozirni zidovi perforirani povremeno sa malim prozorima, koji su uglavnom iznad nivoa očiju. Ali pristup je primetno različit od onog na projektu škole Netley. Da li je zaključak o ograničavanju pogleda tačan? Možda, ali može biti i nešto drugo. Možda je ono što se vidi važnije od onoga šta se gleda.
Rodžer Ulrih (Roger Ulrich) je izjavio da pogledi ka otužnim prostorima, betonskim volumenima, krovovima i parkinzima bez vegetacije, zidovima drugih objekata i apstraktnim skulpturama mogu da podignu nivo stresa i spreče oporavak nekih pacijenata u zdravstvenim ustanovama. Rejčel Kaplan (Rachael Kaplan) tvrdi da zaposleni imaju više satisfakcije, manje frustracije i da se mnogo bolje osećaju kada kroz prozor vide prirodu.
U drugoj analizi, psiholog Frensis Kuo (Frances Kuo) i profesor Vilijam Salivan (William Sullivan) otkrili su da razlike u okolinoj vegetaciji znatno utiču na stanara nekog objekta. Kuo i Salivan su uporedili zdravlje stanara dve identične zgrade od šesnaest spratova u Čikagu. Jedna zgrada nema nikakvu vegetaciju, zbog održavanja objekta, dok je druga zadržala retke primerke drveća, trave i žbunja.
Rezultat je sledeći - stanari koji su okruženi biljkama mogu da se izbore sa stresom, izbegavaju konflikte i bolje funkcionišu. Interesatno je viđenje da prisustvo nekoliko stabala i trave na šestospratnici mogu imati takve efekte na funkcionalnost njenih stanara.
Očigledno, ono što vidimo može biti bitnije od količine viđenog. Ekspanzivno okruženje Netli škole je verovatno manji problem od onog što đaci sa autizmom i njihovi profesori vide. Oni gledaju na neplodno dvorište koje sadrži nekoliko manjih pravougaonih leja za vegetaciju koja je neadekvatna za postizanje zdravog rasta biljaka.
Ovakav splet okolnosti dovodi do povećanja stresa kod čoveka, povećanja agresivnog ponašanja i pogoršanja međuljudskih odnosa. Možda nastavnici ne bi morali da pokrivaju prozore ukoliko bi pogled ka spoljašnosti imao pozitivnije efekte na učenike. Postoji razlika između odvraćanja pažnje i neophodnih okrepljujućih pauza.
Ipak, dokaz beneficijalnih pogleda ka prirodnom okruženju nije specifičan za autizam. Takođe, stvaranje takvih okruženja dovodi do specifičnih kompromisa koji se moraju uzeti u obzir za svaki pojedinačni projekat. Koliko bi koštalo da se stvori beneficijalni prikaz pejzaža na mestima kao što su Netli i Kentiš? Da li je to uopšte moguće na prostoru Netli škole? Projekat može biti veoma značajan, ali sa finansijske strane gledano, ti troškovi neće pozitivno uticati na budžet škole, koji je tačno određen za platu nastavnika, specijalizaciju i dokvalifikaciju.
Problem je u tome što se ne zna da li bilo koji od gore navedenih hipoteteza ima validnost. Neko bi mogao da se nada da restorativni predeli prevazilazi troškove njihovog izvođenja, ali trenutna istraživačka metodologija koja se koristi za projektovanje objekata za autistične osobe nije dobra i pravi zbrku. Sve više se gradi ovakih škola i postaje moguće da se sprovedu komparativne studije između učionica koje imaju dobre, loše i ograničene poglede na okruženje. Do tada, kao i sa svim pitanjima vezanim za osvetljenje, debata se nastavlja.
