Javni prevozni sistemi nude mnoge prednosti u odnosu na lične alternative kada je u pitanju veliki broj ljudi od tačke A do tačke B i u smislu bezbednosti - manje zakrčenja, zagađenja i niži troškovi za početak. Novi koncepti za budućnost masovnog transporta izgleda da ne uživaju isti nivo izloženosti, uprkos činjenici da su mnogi gradovi širom sveta i dalje opterećeni javnom saobraćajnom infrastrukturom. Postoje neki radikalni planovi, međutim, i 21. vek će nesumnjivo doneti sa sobom mnoštvo projekata koji redefinišu naš pojam javnog prevoza.
1. Superprovodni vakuum vozovi
Iako brzi, besprekorni Maglev vozni operativni sistemi postoje već decenijama, ali nisu baš postali sveprisutni - možda zbog troškova sistema, ili možda zato što nemaju potrebu da zamene već široku i funkcionalnu konvencionalnu železničku infrastrukturu.
Evakuisani Prevoz cevi (ETT) - sistem predviđa superprovodne Maglev vozove koji saobraćaju na brzinama do 6.500km/h na međunarodnim putovanjima - primera radi - od Njujorka do Pekinga za dva sata. Zagovornici ovog sistema kažu da bi ET3 trebao da bude 50 puta efikasniji od električnih automobila ili vozova.
Terraspan ide čak i dalje od ultra efikasnog masovnog transporta sa svojom vizijom za mrežu superprovodnih tunela. Kao pružanje infrastrukture za "Terraspan vozove", ova mreža će takođe olakšati prenos gubitaka električne energije u našim domovima.
Projekat Vakuum voza od 500km/h je takođe bio predložen za Švajcarsku, ali kako čelnici švajcarskog metroa kažu: "Do sada, napredna tehnologija i za sledeću generaciju ostaje u fioci".
2. Teorija žice
Još jedan brzi železnički koncept koji ima za cilj da predstavi alternativu konvencionalnim sistemima bez astronomske cene je sistem Anatolija Unitskog - String Transport System. Koncept se zasniva na upotrebi onoga što izgleda kao teška nadzemna električna žica, ali umesto da sprovode snagu, one postaju podrška vagonima.
Zagovornici ovog sistema vide velike prednosti u pogledu troškova (do 10 puta jeftiniji od železničkog i Maglevog sistema) i efikasnosti (80kw) motora i oko 20 putnika bi moglo da se vozi brzinom 250km/h).
3. Uloga Tubular šina
Koncept iznad podzemne železničke stanice je delo Roberta Pulijama (Robert Pulliam) - Tubular šine. U ovom sistemu sami vozovi nose numere, dok točkovi i motori sadrže povišene prstenove kako bi voz prolazio pri brzini do 240 km/h. To bi prouzrokovalo minimalno ometanje postojeće infrastrukture i dostupne tehnologije. Procenjuje se da bi troškovi izgradnje bili 60 odsto manji od konvencionalnih vozova gradskih mreža.
4. Deljenje ulice
Ovo je definitivno jedan od najzanimljivijih koncepata javnog prevoza kada je u pitanju smanjenje urbanog zagušenja, koristeći već postojeću infrastrukturu. "Autobus na putu" bi se kotrljao na štulama iznad saobraćaja korišćenjem pozicionirane trake, dok se putnici uključuju i isključuju na povišenim autobuskim stajalištima. Rezultat: Nema poremećaja saobraćaja i nema potrebe da se grade potpuno nezavisni sistemi.
5. Masovni prevoz ljudi
Sledeći projekat transporta je Shweeb. Ovaj elektronski sistem koristi ideju bicika kako bi došli od tačke A do tačke B, i malo je izdignut od zemlje.
Trenutno možete da se vozite na Shweeb - u na Novom Zelandu gde možete dostići brzinu do 45 km/h. Ideja nije ograničena na avanturističke parkove. Kompanija navodi da će uskoro biti najavljena planirana lokacija prvog Shweeb -a izgrađenog za javnu upotrebu.
6. Velika brzina, alternativna energija
Potraga za efikasnijim transportnim sistemima ne mora da označava velike brzine. SolarBullet projekat je kampanja sa ciljem da donese velike brzine (govori se o 354km/h). Vozovi u Arizoni koriste puteve opremljene solarnim panelima koji će omogućiti 110 megavata električne energije. Projekat je trenutno u fazi razvoja, ali se suočava sa nekoliko prepreka pre izgradnje planirane linije Tukson - Finiks.
Solarna energija nije jedina alternativa koja se smatra za napajanje mreže vozova. Predviđaju se turbine uključene u trake koje bi se mogle iskoristiti uz pomoć energije vetra.
7. Snaga koja dolazi sa puta
Beskontaktni sistemi koji omogućavaju lična električna vozila na punjenje u pokretu su zamahu prikupljanja, ovi sistemi takođe imaju potencijal za pravljenje zelenije i efikasnije mase transporta. Primer ove tehnologije je već pokazan u obliku razvijene forme od strane istraživača Korejskog Naprednog Instituta za nauku i tehnologiju (KAIST). Pilot projekat u Seulu u Velikom parku u gradu Gvačeon uključen je u pokretanje motora i tri putnička automobila koristeći napajanje u delovima pod zemljom na 2,2 km dugoj stazi.
Prednost je u tome što vozilo može da radi sa jednom petinom baterijom od standardne veličine baterije instalirane u električnim vozilima koji se trenutno nalaze na tržištu. Dok se ovim načinom dobija na efikasnosti, merenje protiv gubitka efikasnosti usled beskontaktnog punjenja dostiže vrhunac u KAIST eksperimentu od 74 odsto. Ova tehnologija će se komercijalizovati u narednih nekoliko godina.
8. Odustajanje od vozača
Jedna od prednosti javnog prevoza u celini je da se izbegava urođeni haos ličnog transporta, gde se odluke donose od strane pojedinih vozača. "Follow-the-lider" sistemi traže da rešavanje ovog problema koristeći vodeće vozilo koje je bežično povezano sa nizom drugih vozila. Sistem zadržava fleksibilnost čistog privatnog prevoza a beneficije za bezbednosni put, smanjenje zagušenja vozila i smanjenje potrošnje goriva su očigledne.
Ove najbolje svetske ideje nalaze se u kategoriji "Veoma bliska budućnost" - evropski projekat nazvan SARTRE (Siguran put vozova životne sredine) je projekat napravljen 2009. godine, a nedavno se uspešno pokazao na javnim putevima po prvi put.
9. Orbitalni Maglev
Neki budući transportni koncepti imaju uzvišenije ciljeve. Dok svemirski turizam na osnovu više konvencionalnih raketnih brodova brzo raste, takođe postoje planovi da se iskoriste "svemirski vozovi" kako bi pokrenuli putnike u orbitu.
Startram sistem će koristiti i magnetnu superprovodnu lebdeću kapsulu voza u vakuum cevi. Razlika je u tome da će 20 kilometarska staza od konačne 1.609km duge staze ukazati na gore, lansiranjem "kočije" u niskoj Zemljinoj orbiti. Ako to nije dovoljno futuristički, plan pokazuje lansiranje same cevi pomoću magnetne levitacije.
Osmišljen od strane dr. Džordža Mejsa (George Maise) zajedno sa jednim od pronalazača superprovodne Maglev orbite, dr Džejms Pauela (James Powel), potencijal ovog sistema značajno smanjuje troškove svemirskih turista u orbitu i samim tim privlači ozbiljnu diskusiju.
10. Svemirski Lift
Još jedan dugogodišnji i pomenuti koncept koji ima za cilj da demokratizuje proces spuštanja na planetu je svemirski lift. Prva teorija stara preko 100 godina, ideja svemirskog lifta jeste da se koristi kabl daljinsko bazne stanice kako bi poslao "penjače" u orbitu u deliću troškova raketa baziranih lansirnih sistema.
Iako postoje razni projekti, ključna komponenta radnog prostora lifta će biti tanak konopac napravljen od laganog materijala koji se proteže od bazne stanice blizu ekvatora Zemlje u isticanju nekih 96.560km u prostoru. Prema podacima Međunarodnog konzorcijuma svemirskog lifta (ISEC), troškovi prevoza tereta na ovaj način "biće značajno smanjeni u poređenju sa više od 20.000 dolara po kilogramu."
