Termin "pop-ups" dugo vremena bio je poznat kao oblik oglašavanja na internetu, najčešće neželjenog. Do 2004. godine i program Internet Explorer uveo je blokadu na pop-ups i danas smo već zaboravili kako je to izgledalo kad su reklame nekontrolirano iskakale u novim prozorima dok radimo za kompjuterom. Međutim, kako su virtualni pop-ups padali u zaborav, pojavili su se pop-up prodavnice, klubovi, galerije i restorani u realnom svetu.
Jeftini i s malim nivoom rizika, pop-up prostori već neko vreme javljaju se u velikim gradovima kao Berlinu, Londonu i Njujorku i skreću pažnju kako na sebe tako i na proizvode koje nude. S rastom cena iznajmljivanja poslovnih prostora pop-up pristup prihvataju i velika preduzeća i korporativni brendovi, te je pop-up jedna od uobičajenih marketinških strategija današnjice.
Donosimo vam priču o kratkotrajnom restoranu u Njujorku. "What Happens When" naziv je restorana kojeg je šef Džon Frejzer (John Fraser) otvorio početkom godine u njujorškom Sohou i nedavno zatvorio, par meseci pre predviđenog zatvaranja zbog problema s dozvolom za točenje alkohola. Privlačnost novog i promene koju pop-up krije u sebi ovom prilikom je potencirana konceptom koji predviđa promenu tematike prostora na mesečnom nivou.
Frejzer je u saradnji s Ele Kunos de Vos (Elle Kunnos de Voss) iz dizajnerske grupe "The Metrics" za šest meseci rada restorana izveli su četiri i po tematske promene s minimalnim budžetom. Movements, kako su sami autori nazvali promene, sastoje se od menija i unutrašnjeg uređenja povezanih muzičkim pejzažem.
S kratkotrajnim projektima vreme prilagođavanja prostora mora biti minimalno. Da bi mogli realizovati svoj plan, The Metrics su osmislili tamni enterijer u kojem je bilo minimalno intervencija i koji je zamišljen kao prazna crna kutija u kojoj se može eksperimentisati sa idejama. Arhitektonski planovi u razmeri 1:1 iscrtani su na površinama restorana te tako posetioci samim ulaskom postaju deo projekta. S promenama tema menja se i raspored u restoranu ali novi nacrti ne brišu stare već se preklapaju te tako svaka faza ostavlja svoj trag. Pravilno raspoređene kuke po zidu omogućuju laku postavu novih dekorativnih elemenata i prilagođavanje rasporeda rasvetej.
Zimska tema vezana je za sneg i bele forme, od stolica do dekonstruiranih lustera i arhitekture, koje su stajale u kontrastu s crnom pozadinom. Gosti restorana bili su zamoljeni da sami postave stolove s priborom koji se nalazi u fiokama pod stolom. Za dan zaljubljenih prostor je dobio romantičnu notu bez zadiranja u kliše tog praznika.
Proleće je u prostor restorana donelo predimenzionisane borove iglice, pokoju pticu i kućicu za ptice i mahovinu. Tragovi životinja mogu se pratiti po podovima, zidovima i nameštaju restorana. Sledeća tema je impresija Renoarove slike "Zabava na brodu" i ostvarena je uvođenjem prugaste tende u unutrašnjost prostora. Zadnja tema restorana bila je džez tema koja se materijalizovala u skoro 3.000 metara konopca koji je stvarao ritam i tempo isprepleten između postojećih kuka. Džez atmosferu, uz geometriske oblike primarnih boja, upotpunjavao je i koktel koji je Frejzer osmislio upravo za tu priliku.
Zanimljivost ovog privremenog restorana, osim što je slika savremenih konzumerističkih praksi, je i što otvara nove estetske mogućnosti osmišljavanja prostora. Maksimalan učinak uz minimalna ulaganja nešto su što kratkoročnost korištenja pop-up prostora nameće kao normu. Dizajn je vremenski limitiran kako u svom nastanku, jer ga treba brzo realizovati, tako i u svom trajanju, jer se zna da brzo ističe. Svaka tema ovog restorana dizajnerski govori o ne-trajnosti, naglašava promenu i zapravo dobro izgleda.
Linkovi:
