Trunu i zgrade i zarada Srbije

Država će minus od oko 120 milijardi dinara za narednu godinu rešiti dodatnim zaduživanjemu i u ovom trenutku nema nameru da tu "rupu" u budžetu bar delimično zakrpi prodajom imovine. Srbija, zapravo, ni ne zna šta sve ima u svom vlasništvu, jer evidencija Republičke direkcije za imovinu nije, niti će uskoro biti kompletirana. Dakle, ne zna se ni vrednost državnih nekretnina, a još manje koliki se prihod ostvaruje od njihovog zakupa.

Popisano je, do sada, 149.355ha poljoprivrednog, 303.076ha šumskog i 40.821ha državnog građevinskog zemljišta. Prema podacima iz oktobra ove godine, na listi evidentirane imovine nalazi se i 18.107 službenih zgrada, 5.749 stambenih objekata i 13.893 stanova, 50 reprezentativnih zdanja, sedam rezidencija... Nedavno usvojeni Zakon o javnoj svojini trebalo bi da ubrza popis pošto, da bi u katastru, npr. nekretnina iz državnog bila vraćena u vlasništvo lokalnih samouprava, mora se dostaviti potvrda iz Republičke direkcije za imovinu da je nepokretnost evidentirana. Opština katastru, uz tu potvrdu, dostavlja i dokaz da imovina nije predmet restitucije.

Trenutno, ukupan javni dug Srbije je 13,5 milijardi evra i nikome ne pada na pamet da se prodajom nekretnina te obaveze umanje. Istine radi, vredne nepokretnosti sada, zbog krize, ne mogu da dostignu željenu cenu. "Udomljavanje" nekada reprezentativnih, a sada urušenih zdanja nailaze i na administrativne prepreke.

Drastičan primer je zgrada Generalštaba, sa kojom država ni dvanaest godina nakon oštećenja u NATO bombardovanju ne zna šta da radi. Grad je predložio, dok se ne pronađe investitor, "kamuflažu" kroz originalan izgled fasade. Ministarstvo odbrane očekuje sumu koja će biti dovoljna da se napravi nova, moderna zgrada Generalštaba na Banjici. To je, naime, jedno od rešenja gde bi novac od prodaje bio utrošen. Dok postoji ograničenje u vidu zaštite spomenika kulture, kažu u Direkciji za imovinu, što znači da zdanje posle rekonstrukcije mora da ima prvobitni spoljašnji izgled, investitora neće biti. Tačnije, ne može se postići prihvatljiva cena. A koja je cifra prihvatljiva za državu, odnosno Ministarstvo odbrane, javnosti nikada nije saopšteno. Jedino poređenje može, možda, da se napravi sa zgradom saveznog MUP, koju je država prodala avgusta 2007. godine za 29,1 milion evra.

"Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu u Ulici kneza Miloša 33-41 podignute su između 1955. i 1965. prema projektu arhitekte Nikole Dobrovića, kao dvočlani ansambl", objašnjava gradski sekretar za urbanizam Milan Vuković za dnevni list Večernje novosti.

"Kompleks karakterišu dva monumentalna, stepenasto završena trakta koji se kaskadno spuštaju ka Nemanjinoj ulici, kreirajući na taj način urbani simbol gradske kapije. Osim ekspresivnih kaskadnih formi, fasade odlikuje primena kontrastnih materijala, robusnog, mrkocrvenog kamena iz Kosjerića i belih mermernih ploča sa Brača. Objekti su proglašeni za spomenik kulture. Prema Generalnom planu Beograda, lokacija objekata nalazi se u području namenjenom za javne službe, javne objekte i komplekse. Područje se planski sprovodi na osnovu GUP do izrade i usvajanja planova generalne ili detaljne regulacije. Država se sa pojedinim investitorima i te kako opekla i umesto obećanih luksuznih hotela i objekata dobila opustela gradilišta u centralnim zonama prestonice. Tim nesavesnim investitorima priprećeno je penalima na ružnoću, a da li će gazde kupljene lokacije i objekte konačno i da privedu nameni biće poznato do juna 2013. godine, kada im ističe rok da završe posao. U suprotnom plaćaće kaznu za ružnoću od dva miliona evra godišnje. Na listi tih objekata je i zgrada saveznog MUP u Kneza Miloša. Tu je izraelska Plaza, na lokaciji koju je kupila od države, planirala izgradnju hotela, ali je tražila i novi plan detaljne regulacije kako bi mogla da izgradi više kvadrata nego što je važećom planskom dokumentacijom predviđeno. I, tako, porušeno zdanje obraslo u korov već četiri godine čeka neimare."

Konverzija

Činjenica je da su investicije u real estate-u zbog krize opale, i to najviše u Beogradu. Ipak, ima onih koji bi da grade i u vreme krize, ali konverzija prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem, zakup na 99 godina, a ne vlasništvo nad parcelom, jeste nešto što stranim investitorima niko ne može da objasni. "Konverzija tera investitore, toga nigde u okruženju nema i zato smo nekonkurentni", naglašava Čučković. "Država je posle petooktobarskih promena ubeđivala strance da je pravo korišćenja na zemljištu praktično isto što i vlasništvo, a onda im po Zakonu o planiranju iz 2009. godine tražimo da plate konverziju. Gde je tu pravna sigurnost?"

"Procedura izrade i donošenja planske dokumentacije za ovo područje započeta je prošle godine donošenjem Odluke o izradi plana detaljne regulacije bloka između ulica Kneza Miloša, Drinske, Sarajevske i Durmitorske", objašnjava Vuković. "Izrada plana je u toku, a nosilac posla je Urbanistički zavod Beograda. Plan detaljne regulacije će predstavljati planski osnov za izdavanje informacije o lokaciji, lokacijske dozvole i izradu urbanističko-tehničkih dokumenata. Komisija za planove Skupštine Beograda je, na sednici održanoj 13. oktobra ove godine, započela stručnu kontrolu, ali je donet zaključak da koncept plana treba korigovati."

Beogradske vlasti su u više navrata zahtevale od investitora, koji su kupili hotele ili objekte koji će nakon rekonstrukcije imati tu namenu, da posao privedu kraju. Prema rečima Miroslava Čučkovića, člana gradskog veća, sistemska greška napravljena je što su se prodavali objekti, a ne biznis. "Investitori su odmah nakon kupovine hotela otpuštali sve radnike, neka gradilišta na rekonstrukciji zdanja su zaživela, većina nije", naglašava Čučković. "Mi smo razgovarali sa Ministarstvom ekonomije, koje je zaduženo za turizam, kako da Beograd i Vlada Srbije nateraju investitore da centralne gradske lokacije privedu nameni. Ako je neko vlasnik lanaca hotela od Sofije, preko Bukurešta, do Metropola u Beogradu i ako je njegova poslovna odluka da ulaže u bugarski, a ne u srpski glavni grad, mi to nećemo da trpimo. Ti investitori nisu pilićari, već ozbiljni igrači i nećemo da dozvolimo da se prema našem gradu ponašaju kao da je poslednja rupa u njihovim investicionim planovima. To je nepoštovanje države."

Zato je, kaže Čučković, Vlada Srbije donela uredbu u junu ove godine i svi ti hoteli moraju da se privedu nameni u roku od dve godine: "Ako se Plazi ne sviđa naš urbanistički plan neka proda lokaciju, ali mogućnost da gradi 100.000m² na parceli oko koje je je gotovo svakodnevno saobraćajni kolaps neće dobiti. Objekte moraju da privedu nameni i oni koji su kupili Metropol, zatim Jugoslaviju, Tri lista duvana...

Građevinske dozvole

Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je da građevinska dozvola ima rok trajanja od pet godina, što će biti obavezujuće za sve buduće investitore. To je rok u kojem treba da se završi objekat i dobije upotrebna dozvola. Ako ne završi zdanje, investitor plaća na račun Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu koji bi se plaćao za ceo objekat da je izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola i to nekom drugom investitoru.

Na zahtev investitora, građevinska dozvola može ostati na snazi još dve godine ako investitor dokaže da je stepen završenosti objekta premašio 80% ili da je objekat izveden do faze koja omogućava njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture.

Sekretar Vukuvić kaže da je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove izdao odobrenje Metropol Palace-u za adaptaciju, dogradnju i delimičnu nadogradnju hotela u Bulevaru kralja Aleksandra još u decembru 2007. godine. Rekonstrukcija Metropola, koji je preko svog hotela Sofija hotel Balkan iz Bugarske na javnoj aukciji kupila grčka familija Daskalantonakis i koji je pripojen lancu Greek hotel, trebalo je da bude završena još u februaru 2009. Inače, Metropol je prodat na javnoj aukciji za 27,4 miliona evra.

Pet godina prošlo je i od prodaje hotela Jugoslavija kompaniji Alpe-Adria hoteli za 31,3 miliona evra, a od rekonstrukcije još ništa.

Mnogo je nedovršenih gradilišta, koja ruže Beograd, zapuštenih lokacija, čija je sudbina nepoznata. Razlog leži, uglavnom, u nerešenim imovinsko-pravnim odnosima ili višegodišnjim stečajnim postupcima. GP Rad u stečaju, npr. ima započetu poslovnu zgradu, koja je već godinama ruglo jedne od najatraktivnijih novobeogradskih lokacija. U najboljem slučaju, sudbina te lokacije biće poznata kada se završi stečajni postupak.

Beograd se, koliko mu to nadležnost dozvoljava, bori sa nesavesnim investitorima. Izdate lokacije se i oduzimaju. Gradonačelnik je doneo Rešenje o obrazovanju Komisije za procenu ispunjenosti uslova za prestanak prava korišćenja građevinskog zemljišta, odnosno oduzimanje lokacija. "Nadležno pravobranilaštvo podnelo je Komisiji 103 zahteva za oduzimanje lokacija", navodi zamenik gradskog sekretara za imovinsko pravne poslove Jelena Šušović Mikić i dodaje: "Od toga je rešeno 50 zahteva i neka su rešenja pravosnažna, a za neke je podneta žalba Ministarstvu finansija i tužba sudu. U toku je rešavanje 53 zahteva. Među investitorima kojima su oduzete lokacije su Hidrotehnika - Beogradgradnja, koja više nema pravo korišćenja parcele u Bulevaru JNA 31. Preduzeću Koling je oduzeta lokacija u Jajincima, braći Karić i Astra simitu parcela na Starom gradu, Dobračina 34 oduzeta je Zavodu za izgradnju...

Povezani sadržaji sa portala Gradjevinarstvo.rs: