Predlog za radikalni redizajn aerodromskih terminala (video)

20.10.2011. | Miku Dixit | Miku Dixit

Projekat preispituje arhitekturu koja povezuje jedan grad sa drugim, ali ne pripada nigde.

Aerodromi su čudna mesta. Ali ako razmislite o tome, nisu dovoljno čudna. Pogotovo što, krećući se ka kulturi koja je sve više globalna, sve manje i manje cenimo krajnje razlike, kako geografske tako i kulturne, koje letenje od tačke A do tačke B obezbeđuje. Prolazimo jednu klimavu aerodromsku rampu i dolazimo na drugu koja izgleda skoro u potpunosti isto. Miku Diksit (Miku Dixit), diplomac sa Prinstona, nada se da će pomoću niza predloga u svom magistarskom radu Extraterrioriality aerodrome postaviti u kontekst mesta koja posećujemo kada smo u tranzitu i dodati im malo autentične boje.

EXTRATERRITORIALITY

Ovaj projekat ima za lokaciju ekstrateritorijalnu zonu koja povezuje jedan grad sa drugim, ali nije deo ni jednog od njih. Priliv potencijalnih putnika, koji je rezultat uspona srednje klase u Indiji i Kini, predstavlja mogućnost da se preispita tema putovanja i u vezi sa tim, arhitektura avio-putovanja. U suprotnosti sa sadašnjom paradigmom kojom se iskustvo putovanja svodi na šoping mol i oblast sa hranom i koja je indiferentna prema realnosti i krajnostima letenja, ova teza predlaže redefinisanje aerodromske kapije i hola prihvatanjem neobičnog, drugačijeg i oplemenjenog koji su nerazdvojivi deo ovih mesta kao osnovnog pokretača arhitektonskog odgovora.

 


Avionske rute - Veza Čikago - Frankfurt - Peking


Predloženi zid od avio-krila

Za razliku od klasičnih graničnih međudržavnih prelaza, granica na međunarodnim aerodromima zavisi od ublažavanja graničnog i od neprekidne ekstrateritorijalne oblasti. Ovaj prostor počinje i završava linijom svojine koja je jedinstvena po tome što postoji na arhitektonskoj skali kao unutrašnji čuvar koji ograničava lokalno bez izuzetka.

Ovaj projekat istražuje topološki i arhitektonski potencijal ovih graničnih uslova i preispituje konvencionalne suštinske razlike između lokalnog i globalnog, zemlje i vazduha, arhitekture i mašine. Ova teza ne vrši intervenciju na nivou jednog kompletnog aerodroma, već ukazuje na to da se ne može govoriti o jednom aerodromu, a da se ne govori o drugima. Tako ovaj arhitektonski predlog dobija oblik niza kontekstualno specifičnih dodataka postojećih terminala.

 


Postojeći izgled terminala ORD, FRA i PEK


Predloženi izgled terminala ORD, FRA i PEK

Ono što je predstavljeno jeste uporedni prikaz tri ovakva dodatka povezanih putem specifičnog puta koji je pričvršćen na postojeću infrastrukturu koja povezuje Čikago – grad XX veka sa Pekingom – gradom XXI veka sa tranzitnom tačkom u Frankfurtu na Majni.

Na ORD-u (aerodrom u Čikagu), dodatak terminalu pet je urađen u formi novog hola. Pored toga, postojeći hodnici su povećani tako da avion pristaje u pravcu kretanja (slično železničkoj stanici) umesto okomito u odnosu na terminal. Uzdužna konfiguracija pristaništa je dvoslojna. Avion je pozicioniran devet metara iznad svog suseda dozvoljavajući da im se krila preklapaju. Dok zid od krila omogućava čvršću vezu između arhitekture i mašine, preklop omogućava gušće parkiranje. Prostor dobijen paralelno od hola premešten je na prostor oko rampe na platformi koja je vertikalno u odnosu na hol.

 

Produžetak FRA (aerodrom u Frankfurtu) preraspoređuje mesto avio-rampe kako bi povećao kapacitet ali, u ovom slučaju, dodatak je okrenut kako bi se stvorio negativan prostor u terminalu koji će omogućiti avionima da uđu u zgradu. Beskrajno izvučena izvijena krovna sekcija terminala tipičnog za '90-te i prvu deceniju ovog veka zahteva aerodinamizam koji je u skladu sa avionima koji su pristali tu. Međutim, ovaj pretpostavljeni aerodinamični kvalitet je oslabljen zbog cevovoda avio-piste koji služi kao prag između arhitekture i mašine. Obrnuti dodatak eliminiše avio-pistu u potpunosti stvarajući topološki prostor limba unutar terminala koji se koristi uglavnom za putnike u tranzitu koji čekaju dolazeće letove. Topološki uslov unutrašnje envelope postaje ekvivalentan pravnoj granici između tranzitnog prostora i mesta.

 

PEK Terminal 3 kakav je danas već se suočava sa ogromnim prilivom korisnika avio-saobraćaja koji će samo rasti tokom ovog veka. Sa problemom povećanja kapaciteta koji je u osnovi rešen, projekat ovde prilagođava kapiju za odlaske kao mesto za čist spektakl. Dodatak u PEK-u ima crte koje su karakteristične i za ORD i za FRA. Kao i kod ORD, upotrebljen je jedan zid od avionskih krila i kao kod FRA, iskorišćen je u unutrašnjosti postojeće konstrukcije. Avionima je omogućeno da kupe i ostavljaju putnike dok se kreću pravo kroz hol.

 

 

 

Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...