Arhitektonski biro Zaha Hadid Architects projektovao je jedinstvenu koncerntnu dvoranu specijalno dizajniranu da ugosti performanse uzbudljive muzike Johana Sebastijana Baha. Ona se nalazi u okviru Umetničke galerije u Mančesteru u Velikoj Britaniji.
Voluminozna traka kovitla unutar prostorije, stvarajući prostorni i vizuelni odgovor na zapetljan odnos Bahovih harmonija. Kako se traka zanosi iznad izvođača, spušta u zemlju u obavija oko publike, prvobitna kutijasta dvorana je izvajana u fluidni prostor koji se isteže, spaja i razdvaja jedno unutar drugog.
Proces projektovanja uključivao je arhitektonsko razmišljanje o razmeri, strukturi i akustici u cilju realizacije dinamičnog i formalnog dijaloga koji je nerazdvojan od svoje namerene funkcije kao intimne muzičke dvorane. Slojevitost prostora i funkcija postignuta je preko trake koja se umotava oko sebe, skupljajući se na veličinu gilendera a potom se šireći na takav način da zatvori punu visinu prostorije. Kružne i vizuelne veze se iznova otkrivaju kako prolazite kroz mnogobrojne slojeve prostora ocrtane trakom.
Sama traka se sastoji od providne membrane od tkanine pridržane unutrašnjom čeličnom strukturom koja je postavljena na plafonu. Površina tkaninaste školjke, kako se prevlači preko unutrašnje konstrukcije, talasa se u konstantnom ali promenljivom ritmu.
Ona varira od jako zategnute membrane na spoljnom, širem, delu trake do blago naborane membrane od istog materijala na unutrašnjem delu trake. Čisti akrilni, akustični, paneli postavljeni su iznad pozornice da reflektuju i rasuju zvuk ali, u isto vreme, ostaju neprimetni unutar membrane.
Isprogramirano osvetljenje i serija raštrkanih muzičkih uređaja aktiviraju prostor van trake kada se ne održavaju performansi. Instalacija je projektovana na način da može biti transportovana i ponovno postavljena na sličnim lokacijama.
Ključna stvar njene funkcije jeste učinak koju ima traka. Ona je dizajnirana da simultano pojača akustični doživljaj koncerta i ujedno prostorno definiše binu, intimno okruženje, i prolaze. Ona postoji u maniru u kome je doživljena ujedno kao objekat koji lebdi u prostoriji i kao privremeno arhitektonsko delo koje poziva slušaoce da je istraže i posete.
Opis projekta po viđenju akustičara Marka Hovarta - partnera u firmi Sandy Brown Associates
Izazov ovog projekta je bio u tome da se galerijski prostor namenjen vizuelnim umetnostima pretvori u moderni, neobični, koncertni prostor za kamernu muziku.
Prvobitni deo projektovanja uključivao je ispitivanje osnovne akusutike galerijskog prostora i pronalaženje načina na koji se ona (akustika) može pojačati sa instalacijom.
Odabrani galerijski prostor nalazi se na samom kraju zgrade, udaljena od bučne ulice kroz koju prolaze tramvaji. Ali ipak, kontrola buke klimatizacijskog sistema unutar objekta bio je izazov.
Galerija ima striktne zahteve u pogledu regulacije temperature i vlažnosti koja pomaže očuvanju mnogih umetničkih dela izloženih u njoj. To je značilo da ona ne može biti isključivaa ili smanjena tokom koncerata. Značaj ovoga je bio naglašen skorašnjom izložbom skica starih 500 godina koje je izradio Leonardo da Vinči, i koja je bila postavljena u izložbenom prostoru do koncertne dvorane.
Ispitivanja u prostoriji pokazala su da postojeći plafon i velika praznina iza njega daje veliku količinu akustične apsorbcije. Ovo je uticalo na odabir materijala za instalaciju, pošto su projektanti želeli da izbegnu postavljanje dodatnih akustično upijajućih materijala, jer bi u suprotnom akosutični doživljaj bio suviše "suv".
Zato je biro Zaha Hadid Architects ispitivao korišćenje različitih materijala za instalaciju, uključujući raznovrsne tkanine, metale i plastike. Ove varijante su odrađene kao 3D CAD modeli i zatim prebačene u akustični softver firme Sandy Brown Associates. Ovo je omogućilo ispitivanje različitih materijala i oblika u cilju poboljšanja akustičnih uslova unutar prostorije.
Konačna instalacija koristi laganu sintetičku tkaninu (150g/m2) koja je postavljena na krutom metalnom ramu koji obezbeđuje tečni, senzualni, oblik instalacije dok ujedno minimizuje apsorbciju zvuka. Oblik rama i tkanine utiče na raštrkavanje zvučnih reflekcija između paralelnih zidova unutar galerije i da eliminiše lepršave odjeke i pruži ujednačeniji, difusini, zvuk za posetioce. Oko bine, specijalno oblikovani akrilni paneli su pažljivo postavljeni i sakriveni unutar tkanine instalacije. Oni su dizajnirani da reflektuju zvuk sa kratkom zadrškom nazad prema izvođačima i napred prema publici, i na taj način da poboljšaju jasnoću i jačinu muzike ujedno zadržavajući odjekujuću karakteristiku prostorije.
Detalji projekta:
Klijent: Manchester International Festival
Program: Chamber Music Hall
Arhitekta: Zaha Hadid Architects
Dizajnerski tim (Zaha Hadid Architects): Melodie Leung, Gerhild Orthacker
Akustični konsultant: Sandy Brown Associates
Izrada: Base Structures
Građevinski inženjer: Tony Hogg Design Ltd
Lokacija: Manchester Art Gallery, T1 Gallery
Površina: 17m x 25m
Linkovi o akustici i koncertnim dvoranama:
- Projektovanje, arhitektura i akustika koncertnih dvorana - link
- Akustika pregradnih zidova, vrata i prozora - link
- Koncertna dvorana u Montrealu - link
- 10 arhitektonskih promašaja (šesti deo) - koncertna dvorana Lincoln Center, Abramovitz - link
Linkovi - Zaha Hadid:
- Intervju - Zaha Hadid - link
- Zaha Hadid - Opera u Ganđo-u - link
- Zaha Hadid - Kulturni centar Heidar Aliev - link
- Zaha Hadid - Riverside Muzej u Glazgovu - link
- Zaha Hadid - Vodeni centar u Londonu / Olimpijske igre 2012 - link
- Zaha Hadid - Osnovna škola u Londonu - link
- Nagrada RIBA Stirling za 2011. godinu u rukama Zahe Hadid - link
