Revidirati katastar o malim hidroelektrama

01.07.2011. | EurActiv

Učesnici okruglog stola Male hidroelektrane - problemi i rešenja održanom 30. jula u Akademiji inženjerskih nauka Srbije, ukazali su na to da je Katastar malih hidroelektrana kojim je predviđenja gradnja 856 malih hidoelektrana na vodotokovima u Srbiji, napravljen 1987. godine i da više ne odgovara realnom stanju i da mora biti revidiran.

Na skupu je rečeno i da su Prostornim planom Srbije od 2010. do 2020. po prvi put obuhvaćeni i energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, a da za izgradnju malih hidroelektrana problem predstavlja nedostatak prostornih planova lokalnih samouprava.

Direktor Agencije za prostorno planiranje Srbije Borislav Stojkov rekao je da je u sagledavanju korišćenja resursa neophodan integrisan pristup, tj. da se u obzir moraju uzeti i zaštita životne sredine, klimatski uticaji, poljoprivreda, snabdevanje vodom i drugi aspekti. Stojkov je rekao da je za ispravno sagledavanje neophodno razmotriti i kapacitete i infrasturkutu, pitanje strateškog pristupa, cene energenata, usklađivanje sa kriterijumima EU, ali i ulogu lokalnih vlasti i pitanja poput vlasništva, privatizacije i koristi. On je ocenio da su vetar i rečni potencijal posebno značajni za Srbiju.

Naučna savetnica Instituta za arhitekturu i urbanizam Mila Pucar rekla je da katastar malih hidroelektrana nije dobar, ali da se i dalje ništa ne preduzima da se on dopuni i aktuelizuje. Ona je naglasila da moraju da se nađu sredstva za to. Ukazala je da su ekološki aspekti važni pri izgradnji malih hidroelektrana, kao i da je njihov uticaj na životnu sredinu manje nepovoljan od velikih sistema.

Stručnjak Snežana Petrović primećuje da Srbija ima resurse, ali i da je i dalje zavisna u velikoj meri od uvoza, kao i da problem predstavlja korišćenje niskokvalitetnog lignita. Upozorila je da Srbija ne sme dozvoliti da se u budućnosti nađe u situaciji u kojoj je bila Bugarska koja je zbog zastarele tehnologije morala da zatvara postrojenja i od izvoznika struje postala uvoznik.

Snežana Petrović je podsetila na obavezu Srbije da primenjuje evropske direktive u oblasti obnovljivih izvora energije, uključjući i najnoviju Direktivu iz 2009. koja predviđa da udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji dostigne 20% 2020. Ona je navela da se u kvote uračunava proizvodnja u velikim hidroelektranama, da učešće malih hidroelektrana nije ključno, ali da je suštinsko jer je reč o zelenoj energiji.

Ona je ukazala da u Srbiji u izvesnoj meri postoji pravna regulativa, ali je ocenila da je potrebno da počne izrada studije o razvoju energetike do 2030. sa vizijom do 2050, što je ranije najavljivano. Pozdravila je Belu knjigu Elektroprivrede Srbije kao ozbiljan akcioni plan, dok je Mila Pucar za taj dokument rekla da pruža dobre podatke o malim hidroelektranama.

Stručnjak za prirodne resurse Branislav Ðorđević naglasio je da je neophodno više uključiti Zavod za zaštitu prirode u proces određivanja mesta na kojima je moguća gradnja hidroelektrana. On je naglasio i da je neophodno napravitii pregled vodotokova koji su nedodirljivi, tj. na kojima ni u kom slučaju nije dozvoljena gradnja hidroelektrana.

Đorđević je rekao da katastrom nisu obuhvaćeni ekološki i socijalni elementi i ukazao da je pogrešno shvatanje da su sva postrojenja obnovljivih izvora energije potpuno ekološki podobna. Đođević je ukazao i da za velike hidoelektrane mogu da se predvide mere zaštite, poput regulisanja ekološkog priliva protoka, što često nije slučaj sa malim hidroelektranama.

Energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradnju malih hidroelektrana su utvrđene Katastrom malih hidroelektrana u Srbiji iz 1987. godine, kojim je utvrđeno 856 lokacija, i Katastrom malih hidroelektrana u Vojvodini iz 1989. godine, kojim je obrađeno 13 lokacija. Ukupna snaga se procenjuje na 449MW iz kojih bi se moglo proizvesti oko 1.590GWh, što je oko 4.3% ukupno proizvedene električne energije u Srbiji. Male hidroelektrane su energetski objekti snage do 10MW i spadaju u kategoriju povlašćenih proizvođača energije.

Potencijal malih vodotokova, na kojima se mogu graditi male hidroelektrane, iznosi oko 0,4 miliona tona ekvivalenta nafte ili 3% od ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...