Postoje određene zgrade koje ne pripadaju nijednom vremenu ni dobu. Katedrala St. Mary u Tokiju, projektovana od strane Kenzo Tange-a je definitivno jedna od njih. Naravno, materijali i tehnologije čine je prepoznatljivu kao projekat iz 20 veka, ali možemo lagano reći da je ovo zdanje izgrađeno juče isto kao i pre 50 godina. U pogledu kvaliteta arhitekture to nije uobičajeno.
Katedrala u Tokiju izgrađena je 1964. godine, zamenivši tako staru drvenu katedralu u gotskom stilu, koja je izgorela tokom drugog svetskog rata. Tange je zamislio novu katedralu kao betonsku strukturu, jednostavnu u konceptu i komplikovanu u obliku, koja podseća na lakoću ptice i njenih krila. 
Osam zidova, elemenata koji drže celu strukturu na mestu, su u isto vreme krov i zidovi, obuhvatajući prostor i otvarajući se prema spolja kroz vertikalne procepe.
Zidovi su zakrivljeni hiperbolično da bi preneli utisak tenzije ka nebesima, stvarajući tako romboidno prizemlje u oblik krsta na krovu. Različite visine krila, asimetrično, stvaraju dinamičan oblik cele strukture. Najviše krilo je visoko 39,41 m.
Refleksija sunca na čelične fasadne obloge liči na svetlu haljinu obučenu na ovo zdanje od ojačanog betona. Iako je čelična obloga monohromatska, krivine i površine u obliku slova U pojačavaju dinamiku strukture. Sve to čini ovu katedralu jedinstvenom u gustoj urbanoj matrici Tokija.
Obloga fasade prizemlja od kamenih blokova, koja je u kontrastu sa metalnim krilima, vezuje za zemlju pokrete zidova. Ulazni deo ima niži plafon koji postepeno uvodi vernike u spektakularnu glavnu salu.
Svetlosni efekat na zakrivljenim zidovima, koji se menja iz sata u sat, stvara specifičnu atmosferu unutar objekta: direktna sunčeva svetlost i difusna refleksija prate krive površine, i posetioci mogu odmah da primete zakrivljenost betonskih zidova.
Svetlost prolazi kroz glazirane procepe, četiri vertikalna između zidova, i četiri svetionika - krst na krovu. Prostor je poprilično taman, ali kontrast između tame i svetla, koji je pojačan zakrivljenošću zidova, dodaje na simbolizmu religioznog prostora katedrale.
Toranj sa zvonima smešten je kao poseban objekat van okvira katedrale. On prati zadate parametre katedrale u formi: njegovih četiri vertikalnih ravni se stapaju u jednu, stremeći ka nebesima. Orgulje, napravljene u Italiji 2004. godine, su specijalno dizajnirane da se uklope u prostor.
Katedrala u Tokiju se smatra za jedno od najznačajnijih dela arhitekte Kenzo Tange-a, kao i za jednu od najinteresantnijih objekata u Tokiju. Objekat spaja zapadni subjekat i orijentalnu kulturu i senzibilitet u jedno, rešavajući kompleksnost projekta na brilijantan arhitektonski način.
|
|
|
| Podatci o projektu: Arhitekta: Kenzo Tange Lokacija: 3-6-15 Sekiguchi, Bunkyo-ku, Tokyo Statika: Tsuboi Research Center, University of Tokyo Izgradnja: Taisei Construction Company Klijent: Archdiocesis of Tokyo Godina izgradnje: 1963-64 Površina: 2541 m2 |
Linkovi:
