Srpska ekološka kuća - šansa za našu građevinu ili uobičajena domaća mitomanija

20.01.2011. | Mladen Bogićević | Gradjevinarstvo.rs

Ekološka kuća, eko-kuća, zelena kuća, itd... Sigurno ste često čuli za ove pojmove. Sudeći prema novinskim tekstovima i TV prilozima u Srbiji postoji veoma razvijena industrija gradnje ekoloških kuća. Zemljotres u Kraljevu... Odmah se pojavi neko ko pravi ekološke kuće. Poplave na Drini.. Eto opet rešenja – ekološke kuće.


stanovanje Hong Kong; izvor fotografije - link

Ako je uistinu tako, ako Srbija zaista obiluje proizvođačima ekoloških kuća, onda je ovo privredni resurs koji itekako možemo da iskoristimo kao naš brend koji ćemo izvoziti svetu, naročito Evropi - ona vapi za ovakvim kućama. Možemo li to?

Odgovor je, naravno – ne. Zašto? Razloga je bezbroj, zapravo, ne postoji ni jedan razlog da ovo bude tačno i moguće. Elem, možda ste primetili da na svakom proizvodu koji je na trištu postoje određene oznake koje simbolišu ispunjene standarde? Iste takve oznake, sertifikati, lokalnog ili međunarodnog karaktera, postoje i za kuće.

Napomena: više o ovoj temi možete čitati i u mnogim drugim tekstovima na portalu Gradjevinarstvo.rs - vidi tagove i linkove na kraju.

Pored toga, postoje i mnoga druga sporna pitanja u vezi sa „ekologijom“ kuća. Naime, ekologija ni na koji način ne bi trebalo da je povezana sa čovekom, osim ukoliko je on ne izučava „izdaleka“. Šta god da učinite, ma koliko to bezazleno bilo, pokušajte pomnožiti sa sedam milijardi, koliko nas ima.

Ako uzmete u obzir da je čovek jedan od najkrupnijih sisara (koji jede druge krupne rasprostranjene sisare) shvatite da svake godine čovečanstvo za sobom ostavlja stotine milijarde tona samo organskog otpada koji se po svojoj prirodi mnogo lakše vrati u prirodne cikluse. Čak ni ovo ne uspevamo uspešno da rešimo, a pritom nazivamo ekološkim svoje neorganske proizvode? No, to je već širi problem čovečanstva.

LEED Homes - sertifikat za ekološku kuću

Najrasprostranjeniji sistem sertifikacije za zelene zgrade LEED, nekoliko godina nije omogućavao da kuća bude sertifikovana kao zeleni objekat. Postojao je LEED za rekonstrukcije, za nove objekte, za jezgro i omotač zgrade, za škole, ali ne i LEED za kuće koji je uveden nekoliko godina kasnije - LEED Homes.

 

Fantomske firme grade čardake ni na nebu ni na zemlji

 

Vratimo se ekološkim srpskim kućama... Moram priznati da je veoma teško na nekoj našoj kući naći sertifikat koji potvrđuje da je ta kuća "zelena" i uglavnom se sve svodi na veru u istinitost tvrdnji koje dolaze od proizvođača. Pomalo sam skeptik, pa mi je onda i cela ta priča, bez sertifikata, sumnjiva.

Nisam spokojniji ni kada pokušam da priđem bliže. Kad god se ovde priča o prirodnoj katastrofi ili masovnoj gradnji neki se jave sa rešenjem – ekološke, uglavnom montažne, kuće. Ima čovek na lageru 100 kuća da isporuči za mesec dana. Vidi se na prvi pogled da izvozi po celoj Evropi. Jedino što nisam čuo za njega i njegovu firmu...

Najčešće se tako pompezno javljaju ljudi i firme, malo ili nimalo poznati domaćoj privrednoj i stručnoj javnosti. Ali, kada pokušate da saznate više o kućama neke od tih firmi koje se pojave u medijima, veoma često čujete: pa mi ne proizvodimo baš montažne kuće, ali imamo da prodamo. Distributeri montažnih kuća? U Srbiji? Moguće, ali, to je čak i za SAD neuobičajeno.


Koliko kvadratnih metara puta je potrebno za jednu kuću u prirodi?

Poseban problem je to što se u tim tekstovima i TV prilozima nigde ne pominje da je termin plaćen, a ako nije, onda je nejasno zašto TV kuće dozvoljavaju da se na njihovim frekvencijama besplatno reklamiraju ovakve stvari? Da li je teško tražiti papir koji potvrđuje izjave koje dolaze iz nekog preduzeća?

Naravno, cela priča ume da me dovede do očajanja kada se dogodi na „javnom servisu“. Naime, kao neredovni TV gledalac, ipak ću reći da imam utisak da RTS prednjači sa romansiranim, netačnim prilozima, a moram reći, često su u pitanju i najobičnije laži.

Tako je jednom prilikom čovek pričao da izvozi Passivhaus kuće. Dakle, on izvozi već sertifikovane kuće – one na sebi imaju sertifikat da za prvih godinu dana upotrebe troše manje od 15kWh energije za grejanje i hlađenje po kvadratnom metru. A on sertifikat ima i pre nego što je kuća sklopljena! Impresivno... koliko je moguće slagati.

I naravno, ljudi se raspituju. Srbi su ponosni, ostavljaju komentare: eto šta naš čovek napravi, itd. Naravno, RTS ne objavljuje komentare onih koji su skeptični. Njih, uostalom, i nema mnogo. Spavaju inženjerske i privredne komore, i svi drugi. Pa ipak, neko bi morao da prati zašto se na TV stanici koja je „javni servis“ pojavljuju ovakve izmišljotine.

Jesenas slušam kako predstavnik „distributera“ montažnih kuća govori da te kuće izdražavaju „svaki“ zemljotres. Valjda jedina takva čovečanstvu poznata konstrukcija... U istom intervjuu čujemo i kako bi se „sve druge kuće okolo srušile a samo bi ona ostala da stoji“. Pretpostavljam da je zaradila sertifikat na stolu za testiranje otpornosti konstrukcija na zemljotrese.

Mada, nedostajale su mi i preciznije informacije o tim drugim kućama „okolo“: od čega su, da li su građene prema standardima ili ne, itd. Naravno, tu su i ljudi koji u njoj žive i koji kažu da se u njoj kraljevački zemljotres „nije ni osetio“. To očigledno znači da ove montažne kuće nemaju iste temelje kao i sve ostale, jer, sile zemljotresa prelaze preko temelja na temeljnu ploču i pod. Ne razumem gde tu, između čoveka i tla, može da se uglavi i montažna kuća?

 

Ekologija kuća – igra velikih brojki

 

No dobro, ovo su sve već konstruktivna svojstva – šta je sa ekološkim? Pa, u Srbiji praktično nema kuće koja nije od "prirodnih materijala" i koja nije "ekološka". Naime, naši proizvođači iz zemlje vade gotove blokove, opeku, crep, iz šume donose obrađeno drvo – i prave kuće. Ne potroše ni kW energije u celom tom procesu. Fabrike im se nalaze neposredno na svakoj lokaciji pa ne troše ni za transport.

Ljudi koji u kućama žive ne prave nikakvo đubre, što kaže „Radovan“: to nijedne rupe na telu nema... Zašto ovo pričam? Uzmimo za primer četvorospratnu zgradu koja ima po četiri stana na jednom spratu. Zgrada sa četiri stambene etaže i jednom poslovnom - prizemlje (garaža u podrumskom nivou) ima 16 stambenih jedinica.

Pretvorite ovih 16 stanova u 16 kuća... Zauzećete tri, pet, deset, petnaest puta veću površinu zemljišta nego što zauzmete jednom zgradom. Šta to znači? Za početak - koliko je veća potrebna dužina vodovodnih i kanalizacionih cevi ili elektičnih, telefonskih, optičkih kablova?


naselje sa kućama - Colorado Springs, Kolorado, SAD, foto: David Shankbone, Wiki

Da li više drveća može da se zasadi na 16 parcela koje imaju 20m2 dvorišta ili na jednoj parceli koja ima 300m2? Da li je veća površina travnjaka na 16 površina po 20m2 ili na jednoj površini od 300m2? Kolika je površina staza u prvom, a koliko u drugom slučaju? Da li je veće drveće u parkovima ili u dvorištima kuća? Kolike su krošnje na parceli od 20m2 a kolike su krošnje na jednoj parceli od 300m2?

Da li potrebna veća površina kolovoza da dođe do jedne zgrade ili do 16 kuća? Koliko puta više krovnog pokrivača ima na 16 kuća nego na jednoj zgradi sa 16 stanova? Koliko je veća površina fasada na 16 kuća od površine fasade zgrade od pet etaža? Koliko je veća površina zidova? Koliko više kubika betona ima u temeljima? Koliko više konstrukcije je potrebno za krov? Koliko je veća dužina ventilacionih vertikala?

Čak i kada bi svaka kuća imala svoj „olimpijski“ bazen, koliko časova dnevno ili godišnji bi on bio u stvarnoj upotrebi? Koliko bi zanimljivo bilo deci da svako ima svoj bazen? Koliko bi bilo zanimljivo vama? Koliko vode se potroši na ovaj način? Koliko energije za grejanje? Koliko vode se potroši na zalivanje travnjaka? Da li je potrebno zalivati velike zelene površine ili one mogu da čuvaju vlagu koja im je potrebna? Da li travnjak od 10m2 može to isto? Šta se dešava sa uljem koje iscuri iz automobila u dvorište?

Koliko daleko je potrebno ići do prodavnice kada živite u nizu kuća? Koliko imate do kontejnera gde bacate đubre? Koliko imate do autobuske stanice? Da li se u dvorištu od 20, 50 ili 100m2 osećate kao da ste u prirodi? Da li je dragocenije parkovsko zelenilo ili ulični drvored? Gde se nalazi dečije igralište? Zašto bi neko pravio igralište kad svi mogu da se igraju u svojim dvorištima? Da li je bolje da se dete od najmanjih nogu igra sa drugim vršnjacima na igralištu ili samo u svom dvorištu?

Sad množite dalje... Koliko je kuća potrebno da se napuni jedna škola sa 300 đaka? A koliko je potrebno zgrada? Koliko učenik iz najudaljenije tačke u naselju punom kuća putuje do škole, a koliko putuje učenik kome je škola unutar bloka sa zgradama? Koliko puta dvosmernu ulicu pređe jedan a koliko puta drugi đak? Koliko ima do ambulante u jednom i u drugom tipu naselja? Koliko puta treba da zastane kamion gradske čistoće da sakupi đubre iz 16 kuća, a koliko iz jedne zgrade?

Koliki bi Beograd bio kada bi svi živeli u kućama? Zemun do Petrovaradina, Čukarica do Valjeva, Voždovac do Mladenovca i Lazarevca, Palilula do Zrenjanina... Gde bi se nalazila radna mesta za ljude iz ovolikih naselja? Koliko bi trajalo njihovo putovanje na posao i nazad? Gde bi se nalazili prirodni rezervati na koje bi mogli odlaziti vikendom? Pitanje je koliko bi šuma, koliko oranica, koliko livada ostalo kada bismo ovako trošili resurse kojima raspolažemo...

Zgrade ne moraju izgledati, spolja ili iznutra, kao što izgledaju zgrade koje su građene širom sveta posle Drugog svetskog rata i do danas se zadržale u zemljama bivšeg Varšavskog bloka. Međutim, kada gledate video klip ispod koji ismeva ovaj koncept građenja, pokušajte da zamislite kako se stambene jedinice isto ovako ređaju jedna pored druge... Pitanje smisla, funkcije i estetike tada postaje složenije...

 

Život u zgradama nije život u kutijama. Naravno, može biti onda kada tako napravite zgradu. Naravno, može biti i kada tako napravite kuću. Zanimljivo je kako zagovornici "divnog" života u kućama sa baštama obično ne stižu da zasade cveće ni u dve saksije na terasi, niti im je svejedno kada treba da plate za popravku lifta. A opet, između ostalog što se ne sete da izgovore, oni tvrde da će vrlo rado popravljati krov, zidove, pešake staze u svom dvorištu, itd.

 

Sa druge strane, malo je koje dvorište u našim gradovima uređeno kao, na primer, gradski park. Zašto je to tako? Zato što ljudi sa dvorištima nisu osetili pakleni život u zgradama pa ne umeju da ga cene? Ili prosto zato što mnogi ljudi nemaju naviku da se prošetaju ni dve autobuske stanice, već će pre da uđu u pun autobus? Gde u tom slučaju nestaje naša želja za otvorenim prostorom?

I opet da se razumemo: zagovornici kuća najčešće nesvesno upoređuju vile sa velikim vrtovima i loše građene zgrade na nezavršenim lokacijama. To, u najmanju ruku, nije pošteno. Dovoljno je pogledati zelenilo između zgrada, na primer, na Novom Begradu – ozbiljnije je i od mnogih gradskih parkova, a kamo li od dvorišnog zelenila u našim gradovima.

Jedna dobra zgrada, žargonski, možda i može da se nazove „ekološkom“, jedna, makar i dobra kuća, ne može. Kad god čujete nekoga da priča o ekološkoj kući, a da ne živi bez prilaznog puta, kanalizacije, stakla, električne energije, telefona, papira, zavesa, i svega što nije mogao da napravi u, i oko kuće, znajte da ne razume o čemu priča.

Ekološka kuća može biti samo ona koja je uporediva sa ptičjim gnezdom, jazbinom, mravinjakom – napravljena je od materijala koji se nalaze u neposrednoj blizini i isključivo radom onih koji u njoj žive. To otprilike znači da ne može imati ni ekser ni šarku na vratima ni staklo na prozorima. Za koliko takvih kuća znate?

Teza o pradedama

Naravno, opet će neko reći: moj pradeda je živeo u kući, ekološki, zašto ne mogu i ja danas?... Jeste, u velikoj meri živeo je "ekološki". Kako?

Pod krovom od šindre ili rogoza, među zidovima od nabijene zemlje ili bondruka, na zemljanom podu i slamnatom dušeku, sa poljskim wc-om i setpičkom jamom umesto kanalizacije, sa bunarom i kofom umesto tekuće vode u kući, sa lojanom svećom umesto električnog osvetljenja, vraćanjem stajskog đubriva svake godine na onu livadu sa koje je stoka pasla, jedući samo ono što postoji u krugu od jednog kilometra, i ostavljajući organski otpad za sobom najdalje do seoskog groblja.

To je bilo moguće onda kada je ljudski rad imao ulogu infrastrukture - voda nije dolazila do kuće već se donosila. Danas, kada naša ekonomija podrazumeva radna mesta koja tada nisu postojala, ko bi imao vremena da napravi sebi takve uslove za život danas?

To jesu bile kuće koje u manjoj meri utiču na ekosistem, ali, to je bio i takav način života. Danas se promenila još jedna stvar - životni vek je duži, manje nas umire, više generacija se preklapa u jednom trenutku na planeti, nema epidemija kuge i kolere, nema masovnih umiranja od tuberkuloze ili sifilisa, nema ratova i tufusa koji odnesu preko polovine stanovništva, a nema ni masovne gladi, bar ne u Evropi.

Zato opet: jedna kuća puta dva, ili šest, ili osam miliona, ili sedam milijardi... Nemoguće. Neodrživo. Svaka kuća koju odsanjamo i sagradimo znači manje zemlje za našu decu: zemlja daruje hranu, građevinski materijal, filtere za vazduh, prečišćava i akumulira vodu, itd. Kada im uzmemo zemlju uzimamo im i sve ostalo.

 

Linkovi:

 

  • Zelena gradnja za početnike - nije sve tako jednostavno (baza linkova) - link
  • Ko je odgovoran za širenje i održavanje zabluda u srpskom građevinarstvu? - link
  • Šta dalje - 10 najvažnijih tema u arhitekturi u narednoj deceniji (baza linkova) - link
  • Višespratna drvena zgrada prošla ekstremne testove za zemljotres - Capstone projekat (video) - link
  • Montažne kuće u Srbiji: bez krova na četiri vode i šajkačom na slemenu - da li je moguće? - Jeste - link
  • Passivhaus - nemačkom preciznošću do istinske zelene gradnje - link
  • Net-zero montažna kuća - modularnom gradnjom do nulte potrošnje energije na godišnjem nivou - link
  • Pilot projekat USGBC-a: LEED sertifikacija za tipske projekte zgrada - link
  • Net-zero prefabrikovane kuće iz biroa Michelle Kaufmann - link
  • Gradnja individualnih kuća 2020. godine – gradnja na licu mesta ili prefabrikacija? - link
  • Najzelenija kuća u SAD: LEED Platinum kuća u Čikagu - 119 poena - link
  • Kolika je realna cena kvadratnog metra stana u nadrealnoj Srbiji? - link

 

Komentari: 1

komentator 16.04.2011 18.11.54

Odličan i veoma poučan tekst za one koji hoće da ga razumeju. Potrošačkom društvu je cilj samo da proda proizvod sa bilo kojom marketinškom pričom, tako da često upada samo sebi u usta. Pričaju o ekološkom proizvodu, za proizvodnju kojeg potroše toliko energije i izgenerišu otpada da se postavi pitanje gdje je tu uopšte ekologija.

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...