U blizini obale specijalne zone Lin-gang u Šangaju, Kina je završila izgradnju prvog podvodnog data centra na svetu koji se napaja vetroenergijom. Ovaj pionirski poduhvat, vredan oko 226 miliona dolara, označava značajan korak ka održivoj i visokoefikasnoj digitalnoj infrastrukturi.
Podvodni data centar koji pokreće energija vetra (Foto: Shanghai Hailanyun Technology)
Projekat kombinuje vetropark na moru, koji obezbeđuje preko 95% potrebne električne energije, sa prirodno hladnim morskim okruženjem, čime se smanjuje energetska potrošnja i zauzimanje zemljišta u odnosu na tradicionalne kopnene data centre.
Za razliku od konvencionalnih data centara koji koriste ogromne količine vode za hlađenje - i do pet miliona galona dnevno, što je količina koju bi koristio manji grad - ovaj centar koristi morsku vodu, čime uspeva da potrošnju energije za hlađenje svede ispod 10%. To je znatno manje od uobičajenih 40 do 50% koliko takvi sistemi inače troše samo na rashlađivanje.
Oglas
Ukupna energetska efikasnost izražena kroz PUE indeks projektovana je da ne prelazi 1.15, što je ispod nacionalnog standarda koji zahteva PUE ispod 1.25 do kraja 2025. godine.
Ovaj podvodni centar nije namenjen isključivo skladištenju podataka, već je dizajniran da podrži širok spektar savremenih digitalnih primena. U planu je da služi kao infrastruktura za veštačku inteligenciju, obuku sofisticiranih modela, 5G mreže, IoT i online trgovinu.
Uz to, imaće značajnu ulogu u međunarodnom protoku podataka u regionu, funkcionišući kao zeleno podvodno računarsko jezgro visokih performansi.
Završena je prva faza projekta, sa kapacitetom od 2,3 megavata, dok se u narednoj fazi planira proširenje do 24 megavata, iako tačan datum početka te faze još nije saopšten.
Ovo nije prvi podvodni data centar koji je Kina izgradila - početkom godine otvoren je komercijalni UDC kod obale Lingshui Li u provinciji Hainan - ali centar u Lin-gangu je prvi koji spaja obnovljivu energiju i podvodno hlađenje u velikom obimu.
Uprkos entuzijazmu, inženjeri upozoravaju da se tehnologija još uvek nalazi u ranoj fazi razvoja. Prelazak sa pilot-projekta na masovnu primenu zahtevaće dalji tehnološki napredak, kao i optimizaciju troškova. Dodatni izazovi uključuju održavanje opreme, rizik od korozije i potencijalni uticaj na morski ekosistem.
