Istraživači iz Južne Koreje napravili su značajan napredak u oblasti održive gradnje razvojem prozirnih solarnih prozora koji su sposobni da proizvode električnu energiju u kontinuitetu - danju koristeći sunčevu svetlost, a noću uz pomoć veštačkog osvetljenja iz zatvorenog prostora.
Ilustracija (Foto: Pixabay)
Novi sistem koji kombinuje funkcionalnost i estetsku neutralnost razvijen je u saradnji više korejskih institucija: Korejskog univerziteta, Korejskog vazduhoplovnog univerziteta i Korejskog instituta za nauku i tehnologiju (KIST). Projekat je predvodio profesor Jun Yong-seok sa Odeljenja za integrativno energetsko inženjerstvo Korejskog univerziteta.
Prozor koji proizvodi struju i izgleda kao običan stakleni panel
Za razliku od prethodnih generacija providnih solarnih ćelija koje često narušavaju boje svetlosti i žrtvuju efikasnost zarad prozirnosti, ova tehnologija omogućava visoku transparentnost bez kompromisa u pogledu proizvodnje električne energije.
Oglas
Naučnici objašnjavaju da tankoslojne solarne ćelije često menjaju tonove svetlosti zbog apsorpcije, što je do sada ograničavalo njihovu primenu.
Rešenje koje nudi novi sistem uključuje korišćenje bifacijalnih silicijumskih solarnih ćelija u kombinaciji sa distribuiranim Bragovim reflektorom (DBR). Ova optička komponenta selektivno preusmerava blisko infracrveno zračenje ka solarnim ćelijama istovremeno omogućavajući prolazak većine vidljive svetlosti.
Time se postiže visok nivo svetlosti, normalan izgled prozora i visoka energetska efikasnost.
Solarni prozori (Foto: Korejski univerzitet)
Stabilna proizvodnja energije, nezavisno od vremenskih uslova
Tehnologija omogućava rad 24 časa dnevno, jer koristi kako sunčevu svetlost, tako i unutrašnje izvore svetla poput LED i fluorescentnih lampi. Tim je istakao da sistem obezbeđuje stabilno napajanje bez obzira na doba dana ili vremenske uslove.
Jedna od ključnih tehničkih karakteristika je vidljiva propusnost svetlosti od 75,6 odsto, što je nivo svetline uporediv sa standardnim prozorima.
Takođe, indeks vernosti boja (CRI), koji meri koliko precizno boje svetlosti ostaju neizmenjene pri prolasku kroz prozor, dostigao je 93,8 odsto. Time je uspešno rešen problem izobličenja boja koji je godinama pratio providne solarne ćelije.
Potencijal za široku primenu u različitim industrijama
Profesor Jun Yong-seok je naveo da bi ova tehnologija mogla da ima široku primenu u više industrijskih sektora, uključujući zgrade sa nultom potrošnjom energije, ali i električna vozila koja bi mogla da koriste solarne prozore za dodatno napajanje.
Istraživački tim smatra da njihovo rešenje može predstavljati novu alternativu za razvoj prozora integrisanih u zgrade (BIPV - Building Integrated Photovoltaics), koji bi kombinovali visoku prozirnost, verno prikazivanje boja i snažnu sposobnost generisanja energije.
