Kineski premijer Li Ćiang svečano je otvorio radove na izgradnji najveće hidroelektrane na svetu, nazvane Motuo, koja se gradi na reci Jarlung Cangpo u Tibetu. U govoru održanom na licu mesta, Li je ovaj ambiciozni poduhvat označio kao „projekat veka“, što je izazvalo pozitivan odziv na kineskim tržištima, ohrabrenim realizacijom plana najavljenog još 2020. godine.
Ilustracija (Foto: Pixabay)
Projekat se oslanja na jedinstvenu geografsku konfiguraciju reke Jarlung Cangpo, koja se u donjem toku obrušava za 2.000 metara kroz 50 kilometara dug kanjon u obliku slova U. Upravo tu će se izgraditi 5 kaskadnih hidroelektrana, koje će koristiti preusmereni deo toka reke pomoću četiri tunela dužine 20 kilometara, iskopanih kroz planinu Namča Barva.
Očekuje se da će kompleks proizvoditi čak 300 milijardi kilovat-sati električne energije godišnje, skoro tri puta više od legendarne brane Tri klisure.
Oglas
Investicija, procenjena na 1,2 biliona juana, predviđa da će većina proizvedene energije biti distribuirana ka unutrašnjosti Kine, dok će lokalni energetski bilans biti samo delimično unapređen.
Iako Peking insistira na tome da je reč o bezbednom projektu koji podstiče lokalni razvoj, smanjuje oslanjanje na fosilna goriva i štiti prirodnu sredinu, mnoge strane nisu uverene u te tvrdnje. Indija i Bangladeš, kroz koje ova reka teče nizvodno pod imenom Bramaputra, odnosno Jamuna, već su izrazile duboku zabrinutost.
Njihovi zvaničnici upozoravaju da bi kontrola toka reke mogla ozbiljno da ugrozi milione ljudi koji je koriste za piće, navodnjavanje i hidroenergetske potrebe.
Indijska vlada je još u decembru uputila zvanične primedbe Pekingu, dok su bilateralni susreti ministara spoljnih poslova u januaru dodatno istakli osetljivost pitanja. Iako kineski zvaničnici tvrde da ne teže vodenoj hegemoniji, poruke koje stižu iz Nju Delhija i Dake ukazuju na rastući oprez.
Pored međunarodnih implikacija, unutrašnje reakcije nisu manje složene. Tibetanske organizacije ukazuju na mogućnost raseljavanja lokalnog stanovništva, kao i uništavanja svetih mesta duž reke.
Nedostatak transparentnosti oko socijalnih i kulturnih posledica izaziva nelagodnost, naročito imajući u vidu ranije proteste u vezi s izgradnjom brane Kamtok na reci Jangce, tokom kojih je uhapšeno na stotine ljudi.
Ta brana je, prema tvrdnjama aktivista, mogla potopiti drevne budističke hramove i raseliti hiljade ljudi - scenario koji je u sećanju mnogih još od izgradnje Tri klisure zbog koje je raseljeno više od 1,5 miliona stanovnika.
Ekolozi takođe upozoravaju da bi brana Motuo mogla poremetiti krhki planinski ekosistem, ometajući migracije riba i taloženje sedimenta. Dodatni rizik predstavljeju klizišta i zemljotresi jer se lokacija nalazi duž granice tektonskih ploča, a pucanje brane ugrozilo bi ogroman broj ljudi.
Uprkos tvrdnjama kineskog rukovodstva da će se primenjivati najviši standardi ekološke zaštite, prirodna kompleksnost terena ostaje ozbiljan izazov.
