Luksuzni hotel i stanovi umesto fabrike „Beko“

21.07.2014. | Politika

Poslednja prepreka za gradnju poslovno-stambenog kompleksa na mestu nekadašnje fabrike „Beko“ u podnožju Beogradske tvrđave srušena je presudom Privrednog apelacionog suda kojom je investitoru „Lamda divelopment“ pripao hektar zemljišta nužan da bi mogao da počne da zida 140.000 kvadrata.

Posle sedam godina, koliko je trajao spor oko dela parcele koju je, uverava investitor, stekao kupujući zgrade fabrike „Beko“ u stečaju za 55,8 miliona evra, projekat sa potpisom londonskog arhitektonskog studija čuvene Zahe Hadid počeće da se ostvaruje najkasnije 2016. godine.

Iako investicija od 280 miliona evra godinama kaska, „Lamda divelopment“ nije sedeo skrštenih ruku. Da bi se iz kompjuterske animacije kompleks Zahe Hadid preselio podno zidina tvrđave, „Lamda“ je inicirala izmene plana detaljne regulacije za taj kvart.

Potom je izradila urbanistički projekat i lokacijsku dozvolu dobila početkom godine, pre sudske presude. Na leto 2015. godine trebalo bi da bude završen glavni projekat multifunkcionalnog centra površine 3,4 hektara između ulica Tadeuša Košćuška, Dunavske i Bulevara vojvode Bojovića.

- Presuda nam je omogućila da uđemo u posed koji smo kupili od države 2007. godine. Spor se vodio oko jedne od tri parcele, i to pre našeg dolaska u Srbiju, jer ona, kako se ispostavilo, nije pripadala „Beku“ nego Vojsci Srbije. U dokumentaciji koju smo dobili od države pre aukcije nije bilo upozorenja na taj problem. Osim 55,8 miliona evra, koliko smo platili parcele, do sada smo uložili 10 miliona evra u izradu projekta, planove i raščišćavanje placeva. Za nas je lokacija bivšeg „Beka“ neprocenjive vrednosti i zato smo angažovali Zahu Hadid da kreira jedinstven kompleks u jugoistočnoj Evropi – kažu u kompaniji „Lamda divelopment“.

Investitor prethodnih godina istina nije ustuknuo ni pred sudskim sporom ni pred oštrim kritikama stručne javnosti koja smatra da će izgradnja 140.000 kvadrata zatvoriti pogled na tvrđavu sa reke.

Najglasniji protivnik gradnje bila je Aleksandra Banović, arhitekta i autor plana detaljne regulacije za taj blok iz 1969. godine. Ona smatra da je nedopustivo da se bilo šta zida na toj lokaciji jer ona prirodno pripada Beogradskoj tvrđavi, spomeniku kulture od izuzetnog značaja.

- Prostor tvrđave mora dobiti rešenje koje će biti jedinstveno, a ne prilagođeno zahtevima pojedinačnih investitora – izričita je svojevremeno bila Banovićeva.

Njene mlađe kolege pozdravljaju angažovanje arhitekte Zahe Hadid, ali su skeptični da se građevine kakve su projektovane mogu uklopiti u postojeći ambijent. Zamerke su bile upućene i urbanistima koji su dozvolili da se menja Generalni plan Beograda iz 2003. godine.

Nadležni za taj planski „ustav“ prestonice smatrali su tada, kao što misle i danas, da industriji na toj lokaciji više nije mesto. Namenu bloka promenili su tako da ubuduće tu mogu biti sadržaji poput ugostiteljstva, poslovanja, kulture.

Na te napade investitor je u nekoliko navrata uzvraćao podsećajući da je projekat u svim fazama dobio saglasnost nadležnih republičkih i gradskih zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Zahin esperanto

Pre Zahe Hadid, prve žene dobitnice Prickerove nagrade („Most paviljon“ u Saragosi) za najveća dostignuća u arhitekturi, priliku da osmisle uređenje atraktivne lokacije podno Beogradske tvrđave imali su arhitekta iz Beča Boris Podreka, inače rođeni Beograđanin, Džon Eliot, britanski arhitekta, i grčka arhitektonska kuća „Tobazis“, ali se investitor odlučio za Hadidovu.

Neka od njenih najpoznatijih zdanja su Vodeni centar u Londonu, izgrađen za Letnje olimpijske igre 2012, skijaška skakaonica na planini Bergisel kod Inzbruka, MAXXI Centar moderne umetnosti u Rimu i škola u Londonu za koje joj je dve godine uzastopno Kraljevski britanski arhitektonski institut dodeljivao Stirlingovu nagradu. Britanska kraljica odlikovala ju je 2012. godine za zasluge u arhitekturi titulom dame.

Podreka nije dobio posao na Dorćolu jer, kako kaže za „Politiku“, nije našao zajednički jezik sa investitorom.

- Na više od 100.000 kvadrata, na koliko je investitor zamislio kompleks, bilo je teško napraviti kvalitetnu arhitekturu. Zaha drugačije radi i uspela je da dobro i šarmantno osmisli taj objekat. Ali, ona govori esperanto u arhitekturi i takva zgrada bi mogla da se nađe u bilo kojem gradu na svetu. Ja pravim odelo po meri, a to znači da kada projektujem u nekom gradu uvažavam njegov identitet, mentalitet, kulturu – naglašava Podreka.

Najbogatiji Grk gradi u Beogradu

Grčka „Lamda divelopment“ je akcionarsko društvo i postoji od 1977. godine. Posluje na atinskoj berzi, a najveći paket akcija u rukama je Spirosa Lacisa, najbogatijeg Grka. Naftni magnat i brodovlasnik poznat je i po prijateljskim odnosima sa najmoćnijim ljudima na svetu.

U glavnom gradu Grčke „Lamda“, između ostalog, poseduje tri tržna centra, marinu, rezidencijalne komplekse. Ulaže u projekte u Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori...

Gest dobre volje

Ugovorom o kupoprodaji fabrike „Beko“ predviđeno je 55.800 evra kazne za svaki dan kašnjenja u predaji nepokretnosti u posed, počevši od 1. januara 2008. godine. Pred Privrednim sudom u Beogradu u toku je postupak za ostvarivanje ovog prava ali, kako kažu u „Lamdi divelopment“, u aprilu su predali predlog za sudsko poravnanje.

- Na računu „Beka“ ima više od 24 miliona evra od naše prvobitne uplate, a svi poverioci su namireni, tako da je ostalo da sud odluči sa koliko će novca obeštetiti Vojsku, koja je bila u sudskom sporu sa preduzećem „Beko“ kada smo mi kupili zgrade, a koliku odštetu ćemo dobiti mi. Ostatak novca pripao bi državi koja poseduje 40 odsto udela i malim akcionarima u čijem je vlasništvu 60 odsto „Beka“. To je naš način da podržimo novu vladu i pokažemo spremnost za saradnju u budućnosti – ističe investitor.

Šta nudi budući kompleks

  • 140.000  kvadratnih metara ukupna površina objekata
  • 94.000  nad zemljom
  • 46.000  pod zemljom
  • 1.000  radnih mesta
  • stambeni objekti
  • poslovni deo
  • hotel sa pet zvezdica
  • kongresni centar
  • robna kuća
  • podzemni parking
  • služba za održavanje i obezbeđenje
 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...
Miodrag 27.08.2019.
Jedno pitanje. Šta ako je investitor NN lic...
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...