Vetar u leđa građevinarima

27.01.2014. | B-92

Projekti vetroparkova, vredni više od milijardu evra, podstaći će domaću građevinsku industriju, ocenjuju u "Srpskom udruženju za energiju vetra" (SEWEA). U SEWEA-i podsećaju da bi građevinska industrija učešćem u izgradnji vetroparkova mogla da zaradi više stotina miliona evra u naredne dve do četiri godine.

- Izgradnja jednog vetroparka, snage veće od 100 megavata, omogućava direktno ulaganje od 50 miliona evra u srpsku građevinsku industriju, a do sada je u Srbiji pripremljeno nekoliko takvih projekata – rekla je direktorka kompanije "Kontinental vind Serbija" (Continental Wind Serbia), jedne od članica SEWEA, Ana Brnabić.

Brnabićeva je navela je da su firme iz tog udruženja do danas u Srbiju i pre početka gradnje vetroparkova uložile više od 25 miliona evra.

- Devedeset ovog novca je otišlo direktno u ekonomiju Srbije kroz kupovinu zemlje, izradu tehničke dokumentacije od strane lokalnih građevinskih, elektro i projektnih kompanija, geotehnička ispitivanja i analize, studije uticaja na životnu sredinu, i direktno u budžet Srbije kroz dozvole, takse, uslove, saglasnosti i mišljenja relevantnih državnih institucija i javnih preduzeća – kazala je ona.

Brnabićeva je istakla da će novac za izgradnju vetroparkova biti iskorišćen za domaću privredu pre svega kroz građevinske i transportne usluge, ali i angažmanom lokalnih firmi na izgradnji i ojačanju prenosnog i distributivnog sistema elektromreze Srbije.

- Samo je "Kontinental vind Srbija" i pre početka gradnje vetroparka Čibuk 1 kod Kovina, vrednog 290 miliona evra, uložio 6,5 miliona evra u pripremne radnje, obavezali smo se da izgradimo i 55 kilometara lokalnih puteva, a sama izgradnja doprinela bi osavremenjivanju i proširenju luke Pančevo do koje bi se dopremali neophodni delovi za vetrenjače – rekla je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, cilj izgradnje vetroparkova je da se u narednih nekoliko godina iz energije vetra omogući proizvodnja 10 odsto ukupnih energetskih potreba Srbije, a u energetskom smislu, njihov najveći značaj je što čak 70 odsto električne energije proizvode u zimskim mesecima kada je Srbiji energija najpotrebnija i kada je uvoz struje najskuplji. Ona je ocenila da je trenutno najveći problem za početak izgradnje vetroparkova u Srbiji, dogovor države i medunarodnih finansijskih institucija oko modela Ugovora o otkupu električne energije, o čijoj se izmeni pregovara od prve polovine prošle godine.

Brnabićeva je podsetila da "Evropska banka za obnovu i razvoj" (EBRD), "Međunarodna finasijska kopropracija" (IFC) i američka vladina banka za podršku američkim privatnim investicijama (OPIC), kao budući kreditori izgradnje vetroparkova u Srbiji, nisu zadovoljni trenutno važećim ugovorom, zbog čega nisu odobrile neophodna sredstva za početak izgradnje. Kako je pojasnila, mišljenje tih međunarodnih finansijskih instucija je važno, jer one obezbeđuju oko 70 odsto neophodnih sredstava za takve kapitalne investicije, zbog čega su im, kako je istakla, "važne ozbiljne garancije i čvrst Ugovor o otkupu električne energije".

Brnabićeva je podsetila da je kamen spoticanja u ugovoru takozvana klauzula "uzmi ili plati", koja se primenjuje svuda u svetu, a već važi za otkup gasa u Srbiji. Ona je navela da ta odredba podrazumeva da javni snabdevač mora da plati svu proizvedenu struju iz vetroparkova, bez obzira da li iz nekog tehničkog ili drugog razloga nije u mogućnosti da je preuzme. Ona se slaže sa ocenom Ministarstva energetike da su pregovori sa međunarodnim finansijskim institucijama teški, da zahtevaju više garancija nego od nekih drugih zemalja ili članica EU, ali dodaje da je to posledica nasleđenoh kašnjenja u uređivanju investicione klime u Srbiji za koju trenutna vlast ne može biti odgovorna.

- Model Ugovora o otkupu električne energije je trebalo da bude usvojen najkasnije 2011. godine. Ovako nešto se moglo i očekivati kada ste na začelju uvođenja novih tehnologija i kada kreditori greške iz prethodnih zemalja, poput Španije, Rumunije ili Bugarske, žele da isprave na vama – dodala je predstavnica SEWEA-e.

 

Ona je navela da za potencijalne nove investitore, one koji još uvek nisu prisutni u Srbiji, problem predstavlja i kvota za izgradnju vetroparkova do 2020. godine od 500 megavata, iako su trenutno u razvoju projekti kapaciteta većeg od 850 megavata.

- Tako je srpsko tržište prezasićeno i pre nego što su počeli da se grade vetroparkovi – kazala je ona.

Podsetila je da članice SEWEA žele da u narednih tri do pet godina u Srbiji izgrade vetroparkove kapaciteta 1.000 megavata, a procenjije se da energetski potencijal vetra u Srbiji iznosi između 1.300 i 2.000 megavata. Brnabićeva je kazala da su područja koja su označena kao najpogodnija za izgradnju vetroparkova u zemlji istočna Srbija i Vojvodina, koja je trenutno pogodnija za gradnju zbog povoljnije konfiguracije terena, blizine Dunava i bolje putne infrastrukture.

- Za Srbiju je bitno da što pre počene realizacija pripremljenih projekata izgradnje vetroparkova, kako bi se prema njenim rečima, što lakše i brže dostigla obaveza koja je država preuzela da do 2020. godine obezbedi novih 1.092 megavata iz obnovljivih izvora, odnosno da 27 odsto ukupne potrošnje električne energije bude dobijeno iz obnovljivih izvora – navela je ona.

Brnabićeva je kazala da u regionu pored Srbije energija vetra još ne koristi u Sloveniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji, u kojoj su prvi vetroparkovi trenutno u izgradnji, dok se najviše struje iz vetroparkova, oko 2.700 megavata, dobija u Rumuniji. I Hrvatska već ima više od 400 megavata iz energije vetra, veći proizvođači su i Mađarska i Bugarska, dok se u Crnoj Gori očekuju početak izgradnje vetroparkova.

Najveći investicioni potencijal u ovom trenutku imaju Turska, koja trenutno ima instalisanih 2.600 megavata iz vetra, a cilj im je da do 2023. godine imaju 20.000 megavata isključivo iz vetra, kao i Ukrajina, koja trenutno ima 473 megavata iz vetra sa projekcijama od 16.000 megavata do 2030. godine.

Brnabićeva je istakla da je Evropska komisija 22. januara i zvanicno objavila energetske i klimatske ciljeve Evropske unije do 2030. godine koji se odnose na smanjanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40 odsto, ispod nivoa iz 1990. godine. Obavezijuć cilj za EU je, kako je dodala, i da 27 odsto od ukupne utrošene energije dolazi iz obnovljivih izvora energije, a stubovi nove EU politike za klimu i energetiku do 2030. godine su i nova ambicioznija politika energetske efikasnosti, novi sistem upravljanja kako bi se obezbedio konkurenat i siguran energetski sistem.

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...