"Koridori Srbije" do danas nisu isplatili ni dinar za pristigle odštetne zahteve izvođača na najvažnijim putnim pravcima u zemlji. "Putevi Srbije" jesu, i to "Alpini" za most kod Beške. Od ugovorenih 33 miliona evra, cifra se popela na 60 miliona zbog dodatnih radova. Ali, austrijska kompanija traži više, tako da će ovaj slučaj završiti na arbitraži.
- Platili smo ono što je opravdano jer su imali dodatne radove, ali više neće dobiti nijedan evro – kaže Zoran Drobnjak, direktor "Puteva Srbije". - To što su dali nisku cenu na tenderu, pa ne mogu da zarade, to je njihov problem. Sto puta sam rekao i ponoviću još jednom, ovaj slučaj završiće se na arbitraži, jer dogovora nema. Počeli su od 100 miliona evra, pa došli do 80, a mi priznajemo 60.
Oglas
Najčešće, penali se od države traže zbog kašnjenja sa eksproprijacijom, jer su izvođači bili onemogućeni da počnu sa radovima, ali i zbog neadekvatnih projekata, koji su imali "rupe", što je odličan osnov za dodatne radove. Primer je grčka "Terna", izvođač na tunelima "Progon" i "Pržojna padina" na auto-putu ka bugarskoj granici. Ova firma podnela je "Koridorima Srbije" odštetni zahtev od 4,9 miliona evra, kao posledicu produžetka roka usled nepredviđenih uslova tokom izgradnje zbog čega je morao da se menja projekat. Ali, pitanje je koliko će im biti plaćeno.
Izvođači idu i dotle da zahvaljujući damping ceni dobiju posao, a da onda kroz odštetne zahteve traže više novca čak i od kompletne ugovorene cene. I tu je opet najbolji primer "Alpina", sa kojom su "Koridori" nedavno raskinuli ugovore za izgradnju deonica na istočnom kraku Koridora 10. Vrednost ugovorenih radova bila je gotovo 60 miliona evra, a zaključno sa avgustom 2012. godine "Alpina" je podnela odštetne zahteve od čak 74 miliona evra. Većina tih "klemova" je, prema mišljenju stručnih službi "Koridora", nerealna i biće odbačena.
- Koridori Srbije saglasni su sa odštetnim zahtevima, koji su posledica naknadnih arheoloških istraživanja, sprovedenih na lokalitetima koji su otkriveni tokom izvođenja radova na izgradnji istočnog ili južnog kraka Koridora 10, koji u najvećem broju slučajeva ne mogu da se predvide – ističu u "Koridorima". - Postoji određeni broj odštetnih zahteva izvođača, koji su predmet razmatranja naših stručnih službi i inženjerskog nadzora. Prava finansijska vrednost zahteva znaće se po završetku procesa, s obzirom na to da postoji i veliki broj nerealnih penala, koji će biti odbačeni. Na primer, u praksi se događalo da izvođač radova zatraži odštetni zahtev od investitora zbog loših vremenskih uslova. Sam proces analize opravdanosti penala, prema pravilima struke, može da traje više godina.
Kao odgovor na probleme sa nedostacima projektne dokumentacije, koji su osnovni uzrok za pokretanje odštetnih zahteva, "Koridori Srbije" su početkom godine formirali grupu za naknadnu proveru i kontrolu projektne dokumentacije. Osnovna ideja je da se proaktivnim pristupom preduprede problemi, koji za posledicu imaju produženje rokova za izgradnju i značajno povećavanje investicionih troškova. Na poslovima provere i kontrole projektne dokumentacije intenzivno se radi, problemi se identifikuju i pokreće se inicijativa za njihovo rešavanje. Svi do sada pristigli zahtevi "Koridorima Srbije" nastali su i odnose se na period izvođenja radova od 2010. do sredine 2012. godine.
- "Koridori" će, gde ima osnova, podneti odštetne zahteve zbog neopravdanog probijanja rokova ili u situacijama kada su interesi Srbije narušeni nemarom izvođača radova – kažu u ovom preduzeću. - Vezano za "damping" cene uvešćemo praksu na budućim tenderima da se kroz dodatne zahteve u tenderskoj dokumentaciji traži za ključne pozicije, kao što su asfalt, kamen, beton, čelik, detaljna analiza kako su te cene formirane. Ovi zahtevi biće uvedeni u saradnji sa kreditorima kao zaštita od neuobičajeno niskih cena. Zahtev će biti i da se na inicijativu "Koridora Srbije" pri oceni ponuda pruži dodatna analiza u slučaju sumnje na "damping" cenu. Dodatno je moguće povećati i garanciju za dobro izvršenje posla.
Zahtevi i arbitraže
Austrijska "Alpina" ušla je u Srbiju na velika vrata posle petooktobarskih promena 2000. godine. Ubrzo su na auto-putu Beograd-Novi Sad zamenili konzorcijum RAST, sa kojim je država raskinula koncesiju. Radili su i most Bešku, na istom auto-putu. I na taj projekat tačka će biti stavljena na arbitraži. Arbitražu je Srbija dobila u slučaju raskinute koncesije Horgoš-Požega, tačnije, mora da vrati "Alpini" i "Poru" kao koncesionarima bankarsku garanciju od 10 miliona evra, ali neće platiti obeštećenje od oko 70 miliona. Ako ne bude dogovora, sudski postupak biće pokrenut i za deonice istočnog kraka Koridora 10, za koje je "Alpina" podnela odštetne zahteve od 74 miliona evra, iako je sa radovima kasnila više od godinu i po dana.
"Alpina" je bila angažovana i na železničkom Koridoru 10. Iako je novi železnički most preko reke Velike Morave, između Jovca i Ćuprije, na pruzi Beograd-Niš, trebalo da bude završen još 3. avgusta prošle godine, kraj radova se ne nazire. Prethodno rukovodstvo "Železnica Srbije" je do kraja prošle godine isplatilo izvođaču radova austrijsko-slovenačkom konzorcijumu "Alpina - Meteorit" u potpunosti ugovoreni iznos od oko 8,9 miliona evra, ali i priznalo dodatne radove u vrednosti od oko 1,4 miliona evra, iako je na gradilište stigla tek jedna petina čelične konstrukcije za novi most.
Domaći neimari
Raskid ugovora sa austrijskom "Alpinom" za izgradnju dela istočnog kraka Koridora 10 dokaz je da su domaći građevinari bili u pravu. Godinama su upozoravali da će damping cene stranih izvođača skupo koštati Srbiju, a da se Koridor neće završiti. Strancima je dozvoljeno da istisnu domaće neimare i obezbede poslove na najvažnijem putnom pravcu, za koji se Srbija zadužila sa oko 1,2 milijarde evra.
Većina naših neimara tvrdi da po tim cenama, koje su nudili prvoplasirani izvođači, auto-put ne može da se izgradi. Cenu čine materijal, gorivo, radna snaga, režija... Srpski putari tvrde da su na tendere išli sa nula režijom i nula amortizacijom za mehanizaciju i opet su stranci bili povoljniji, nekada i za 30 odsto. Radi se o tome da su strane kompanije damping cenama obezbeđivale posao, a da su posle razliku do stvarne cene pokušale da nadomeste odštetnim zahtevima.
Zašto projekti "padaju"
Projekti po kojima se grade auto-putevi verifikovale su sve nadležne državne institucije i komisije. Problem se, međutim, javlja zbog toga što, u velikoj meri, projekti "padaju" u praksi, i to kao rezultat ima značajne nepredviđene troškove za preprojektovanje, sanaciju lokacija i odštetne zahteve izvođača radova. Ukupna šteta koju će država i građani Srbije platiti, na Koridoru 10, zbog neadekvatnih projekta, videće se u narednim godinama.
- Uz dodatne troškove pomeraju se i planirani rokovi izgradnje jer, po pravilu, svaki odštetni zahtev izvođača radova, pored novčanog dela, sadrži i zahtev za dodatno vreme za izvođenje radova – ističu u "Koridorima". - Važno je pokrenuti i pitanje odgovornosti institucija, koje su stale iza projekata, a koji su se pokazali kao izvor najvećih problema na izgradnji infrastrukture u našoj zemlji. Na greške u projektima ne može se u budućnosti gledati kao na nesrećni slučaj.
