INFONET-468X60-BANNER

Profesor Građevinskog fakulteta upozorava na nebezbedne trendove u gradnji

11.05.2023. | Politika

Profesor dr Milan Kekanović sa Građevinskog fakulteta u Subotici naveo je u intervjuu za Politiku da se veliki broj zgrada gradi sa vrlo malo betonskih kratkih zidova i puno zidanih, iako to rešenje ne postoji u pravilnicima.

Gradilište

Gradilište (Foto: Pixabay)

Nakon katastrofalnih zemljotresa u Turskoj i Siriji, i naknadnih potresa koji su se javljali i u našoj zemlji, postavlja se i pitanje sigurnosti naših objekata. Kupci se obično interesuju za cenu i lokaciju nekretnine, a pitanje je ko može da im pruži kvalifikovani odgovor na pitanja o bezbednosti.

Profesor dr Milan Kekanović bavi se zidanim konstrukcijama, a pre akademske karijere, nakon završenog građevinskog fakulteta u Zagrebu, projektovao je neke velike javne objekate u Slavoniji. On navodi da su tada svi projekti išli na ozbiljnu reviziju na Građevinski fakultet u Zagrebu, Institut "GH Zagreb" ili Građevinski fakultet Osijek. Danas je njegov i naučnički i ljudski kredo usmeren na formiranje građenja zgrada i domova koji će biti i ekološki i pružiti zaštitu od toplotnih pa i seizmičkih udara, navodi Politika.

On objašnjava da novi pravilnici SRPS EN i EVROKOD 6 propisuju kako se  izvode radovi na zgradama sa zidanim zidovima gde mogu da postoje samo betonski vertikalni serklaži.

Prema njegovim rečima, pravilo je da se najpre moraju ozidati zidovi, a zatim se betoniraju vertikalni serklaži i nalivaju stubovi. Međutim, danas se to pravilo apsolutno nigde ne poštuje. Profesor je posmatrajući gradilišta uočio da se prvo izbetoniraju stubovi i betonski zidovi, izliju ploče do poslednje etaže, i onda se između zida. Prema njegovom mišljenju, u slučaju potresa na takve zidove se ne može računati, jer ih beton nije učvrstio.

- Imamo slučajeve da se gradi veliki broj objekata bez poštovanja pravila. Ne postoji pravilnik koji dozvoljava da se kombinuju betonski i zidani zidovi, na način kako se to danas radi, nikada nije ni postojao. Imamo čudnu kombinaciju u vrlo malom procentu betonskih i velikom procentu zidanih, a u pravilnicima postoje termini zidanih armiranih zidova, rekao je dr Kekanović za Politiku.

On navodi da takvi sistemi ne mogu da se mešaju i da je to nekada bilo izričito zabranjeno, a sada se nigde ne preporučuje. Naglašava da ne može da tvrdi koliko su te zgrade nebezbedne, ali projektantski i konstrukcijski nisu ispoštovane zakonitosti, jer je jasno da ne mogu dva sistema koja nisu iste krutosti da se mešaju.

Prema njegovim rečima, poseban problem predstavlja torziono zakretanje, naročito kod nesimetričnih objekata gde se javljaju najveća naprezanja na spoljnim stranama, gde su otvori, prozori, pa zid može da se polomi.

Podsetio je da su Subotičanima dobro poznata starije građena naselja sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kao što su Teslino naselje, gde su zgrade građene kao zidani objekti te se i nije išlo dalje od četiri sprata, i naselje Prozivka, gde su soliteri rađeni od betona, upravo zbog toga što su se u gradnji poštovala pravila da ne mogu biti mešani nosivi sistemi gradnje.

Profesor Kekanović smatra da su za sadašnje mešanje materijala kod gradnje, koje ne doprinosi stabilnosti objekata, delimično odgovorni i propisi koji nisu dovoljno jasni i precizni.

- Očigledno su i zakonodavci, ne samo naši već i evropski, zaboravili da svaki propis, pravilnik i standard mora biti što jasniji i jednostavniji da bi ga svi razumeli i pravilno primenili. Mi smo imali odlične JUS standarde, odnosno SRPS standarde koji su pravljeni po uzoru na nemačke DIN standarde, koji su bili izuzetno dobri i praktični, navodi on za Politiku.

Ocenjuje i da postoji određena doza formalnosti u reviziji projekata, ali često i primena proračuna koja ne može da se nosi sa svim složenim uticajima tokom gradnje.

Naglašava da je projektovanje izuzetno naporan posao koji zahteva veliko znanje i umeće od projektanata, a istovremeno je često potcenjeno od strane investitora. Oni nastoje da se projekat što manje plati, neshvatajući da će za jeftin projekat dobiti skup objekat kod koga mogu da budu upitni mnogi elementi.

 

Komentari: 3

Konstruktor 17.05.2023 15.19.30

Kolege, imajuci visedecenjsko iskustvo iza sebe imao sam "privilegiju" da posmatram kako se menja pristup poslu od od 80-ih pa do danas. Nazalost, danasnji projektanti cesto rade na nelicenciranim softverima cije proracune naknadno ni ne provere pojednostavljenim postupcima, sto je mozda slucaj bio i kod Srdjana. Drugi kolega je na sasvim ispravnom tragu da se konstruktorski duh skoro u potpunosti izgubio. Drzava treba da se pozabavi projektantima, ali i izvodjacima i jos bitnije NADZOROM! Neophodno je poostriti regulativu i inspekcije ili NAS CEKA TURSKA!

Šef gradilišta 16.05.2023 07.13.27

Srđane, verovatno si mlad statičar koji koristi računar i na žalost nisi upoznao statičara sedamdesetih godina iz veka koji je prošao, kada se ručno računala statika. Srđane ovo danas što vi zovete izvođačkim projektima su nekada bile skice i idejni projekti. Danas se praktično zgrade rade bez projekata i ja živu muku imam sa vama, modernim projektantima iz softwera, što mi donoste projekte na A4 formatu ili ih šaljete mejlom. Istina jeste da nekada nisu mogli biti pomešani betonski zidovi i zidani zidovi. Današnji podzidani zidovi, kako ih radimo, ako bi došlo do potresa, poispadali bi sa zgrade kao zrele kruške jer nisu nikako povezani sa betonom. Ako ste statičar, kao što kažete a ovi blokovi pečeni što ih sada projektujete su preteški i kažete da nisu nosivi, pa što ih projektujete, jer niti su najbolje energetske efikasnosti a i zgrada je preteška a to znači da će i sile od potresa biti velike. Ti blokovi koje vi projektujete su tankih zidova i skloni su i raspadanju nakon nekoliko godina što sa ciglom nije slučaj. Srđane, na može zgrada od 8 ili deset spratova sa relativno teškim zidovima, da se uradi sa ono malo kratkih betonskih zidova koji više liče na betonske stubove. Proverite malo vaše softwere, pa takve zgrade su doslovno gradili i turci i šta se desilo sa njima u Turskoj kod ovog malo jačeg potresa. Projektanti u Srbiji idu na kartu da kod nas nije bilo jačih potresa. Ne može se rako neodgovorno ponašati i prepuštati slučaju, valjda se neće desiti jak potres...

Srđan Statičar 11.05.2023 17.14.22

Mislim da je članak promašen ili pogrešno interpretiran od strane novinara. Skoro da niko ne projektuje kombinaciju zidanih nosivih zidova i AB zidova. Ako se radi zgrada kao betonska zgrada (99% stambenjaka) dakle kombinacijom AB zidova (platana) i stubova+greda onda se, nakon što se izvede čitava betonska konstrukcija, naknadno zidaju fasadni zidovi (i pregradni), ali oni nemaju nikakvu nosivu funkciju već samo pregradnu. Tako da je potpuno normalno to što vidimo. Druga je stvar kod manjih kuća...tu se prvo zida zid i onda tek betoniraju stubovi (tzv. Serklaži), na taj način beton dodatno poveže i ojača zidani zid. Zgrade, kada bi se radile od takvog sistema zidanih nosivih ne bi mogle dostići veliku spratnost i zidovi bi bili dosta veći od betonskih. Zato se zgrade rade od mnogo jačeg materijala Armiranog betona. Da ima javašluka, ima. Da je revizija uglavnom nikakva, jeste. Ali to na čast takvim ljudima. Ljudi koji žive u seizmički aktivnom područijima stvarno treba da se zapitaju ko im radi projekat i ko im izvodi objekat. Mnogo je detalja i stvari zbog kojih su se rušile zgrade (skorašnji primjer Turska, Albanija). Što se tiče propisa , suludo je reći da su stariji propisi bolji. Nakon svake nesreće, propisi se preispituju, imamo nova saznanja pa ih poboljšamo. Novi SRPS EN propisi su isto uglavnom proizašli iz njemackog DINa (kao i jus što je), ali se radi o DINu novije generacije. Suština je što se po novim normama čak i podiže sigurnost objekta, što uzrokuje veću cijenu konstrukcije pa investitori negoduju. Ali to je poziv struke, da se projektuje ekonomično a ujedno i sigurno. Da se postigne oboje, to prilično zna biti izazovno (znanje i iskustvo). Da se treba pooštriti kontrola definitivno treba , ali kontekst i način na koji je to prezentovano u članku po mom mišljenju ne daje odgovor na pitanje, čak navodi na pogrešne zaključke. Znam mnogo dobrih inžinjera, više nego loših, i mislim da je budućnost svjetlija od sadašnjosti.

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
DARKO 15.04.2024.
Nadam se da će ulazak u tunel biti kroz par...
Nemanja 31.03.2024.
A coskovi kako se zidaju?
Miodrag 30.03.2024.
Kuću sam počeo da gradim na porodicnom iman...
Milan 30.03.2024.
Kad završe Ameri ovaj hotel nebi bilo loše ...
Dr 20.03.2024.
Najveća prednost betonskog crepa u odnosu n...

;