Rastu cene dnevnica rada zidara, tesara, armirača, vodoinstalatera, molera i keramičara u Srbiji i okruženju. Dnevnice ovih majstora premašile su 50 evra, dok oni najbolji traže i 100 evra, ali i uprkos tome je teško naći dobrog radnika. Postavlja se pitanje da li Srbija ostaje bez ovih radnika, ali i koliko njih se školuje za ove pozive, kao i koliko su skočile cene izvođenja radova. O svemu ovome govorili su stručnjaci u emisiji "Uranak" na K1 televiziji, a kako prenosi Alo.rs. Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva, istakao je da su bile formirane radne stručne grupe čiji zadatak je bio da spreči odlazak mladih ljudi u inostranstvo.
.jpg)
Srbiji nedostaje više od 30.000 zanatlija (Foto: Pixabay)
"Nakon te krize iz 2007. godine kada je građevinarstvo počelo da propada nakon privatizacije koja je zapečatila sudbinu građevinarstva u Srbiji, počele su stvari da se menjaju nabolje. Međutim, izgubljeno je dragoceno vreme za obrazovanje mladih radnika i za pravljenje iznova jake srpske građevinske operative. Došli smo u situaciju da širom Srbije, uglavnom na gradilištima koja su na Kopaoniku, Zlatiboru, Divčibarama, radove izvode radnici iz Turske. Slika Beograda, Novog Sada ili Niša, nije ista kao slika iz ostatka Srbije, gde uglavnom ima građevinskih radnika. Ali kako se radnici obučavaju? Evo recmo moj prijatelj ima građevinsku firmu koja jako dobro radi. On povuče pekara, koji nema posla i onda ga za dve godine obuči da radi posao. I jesu te cene otišle sada visoko, ali nisu one toliko visoke koliko je standard u Srbiji takav kakav je. Jednostavno, ti ljudi rade visokorizičan i težak fizički posao i one i treba da budu na tom nivou. Po mom mišljenju, sada su sa takvim zaradama adekvatno plaćeni, dok su u manjim gradovima do 20 evra manje plaćeni. Inače, u većini slučajeva su prijavljeni na minimalac, a ostatak im se daje na ruke", rekao je Torlaković.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kaže da je situacija takva da ni ove godine nije upisan nijedan armirač, zidar, ni tesar u školu, odnosno nijedan upisan učenik na smeru izvođač osnovnih građevinskih radova. "Ove godine niko nije upisao taj smer, što znači, ukinuto je to zanimanje. Takođe četvorogodišnji smer za zanimanje pod nazivom izvođač završnih i instalaterskih radova upisalo je sedam učenika. Izuzetno mali broj. Isto tako smer dekorater zidnih površina, odnosno moler, upisalo je desetoro njih. Zašto je to tako, pa nije to ništa novo. Vrlo se negativno gleda na zidare ili bilo koje majstore, među mladima i u porodici. Obično roditelji nisu bili zainteresovani da im deca idu na zanate. I ponašanje poslodavaca da uplaćuju minimalac, pa vi dođete do toga da vam penzija bude 16.000 – 17.000 dinara nije motivišuće. U Srbiji ne nedostaju samo građevinski radnici, već nedostaje više od 30.000 zanatlija. Ministarsvo prosvete će davati stipendije svakom učeniku koji ide na zanat. I plus poslodavac koji je dužan da da 70 odsto od minimalne zarade učenicima na praksi", rekao je Antić.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola rekao je da država radi na tome da među učenicima promoviše zanate i srednje stručne škole i da ih motiviše da se obrazuju za zanimanja u kojima nam fali radne snage. I to se radi i kroz Zakon o dualnom obrazovanju i stipendije. Veselin Ražnatović, predsednik Sektora građevinarstva, industrije građevinskog materijala i stambene industrije Unije poslodavaca Srbije smatra da će se poboljašanje videti za tri, do četiri godine, ako se sprovedu sve planirane mere podsticanja obrazovanja za deficitarna zanimanja, kao i poboljšanje uslova radnika i majstora u svim sferama.
"Mi imamo primere iz okruženja: Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Slovenija, zemlje koje su ušle u Evropsku uniju su ostale bez ijednog radnika. Zašto? Zato što su svi njihovi radnici, čim su ušli u Evropsku uniju, pobegli dalje na Zapad – u Nemačku, Skandinaviju, Švajcarsku. Mi već sad imamo 10 do 20 odsto stručnih radnika koji rade na Zapadu. I zato mora hitno da se reaguje. Mi smo još pre tri, četiri godine Uniji poslodavaca rekli "Dajte da se toj deci daju stipendije". Da ih jake građevinske firme od početka školovanja 'kaparišu' ", rekao je Veselin Ražantović i dodao:
"Mislim da je pravi put da država da stipendiju, da jake i moćne firme ne moraju da stipendiraju sa velikim iznosima, ali da se to dete oseti poželjnim i da zna da će kad završi školu imati sigurno radno mesto i to jako dobro plaćeno radno mesto." Rekao je i da je on ima deo radnika koji su prijavljeni i stalno zaposleni, a da drugi deo radnika imaju registrovane samostalne zanatske radnje i na taj način regilusane uplate.
Saša Torlaković je objasnio da bi trebalo uvesti test za šegrte. "U austrijskom zakonu, na primer, imate šegrta koji prima šest evra na sat. Kad već vidite da mladi neće da se upisuju u te škole, bitno je da se vidi kako da im se prizna kvalifikacija. Morate da nađete modus neki, da ih ne terate pošto-poto da idu na ta zanimanja, ali da je moguće naći druge moduse i da na taj način imate kvalifikovane radnike. Trebalo bi da se mladi ljudi plate kao šegrti, a da im se uz neki test kasnije prizna zvanje i da mogu time da se bave", rekao je Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva.
Upućeni se slažu da je neophodno da država uvede stipednije i na taj način motiviše učenike srednjih stručnih škola koji tokom svog obrazovanja idu na praksu, da im ista bude plaćena od strane države. Tako će mladi ljudi znati da je njihov trud cenjen i da ih po završetku školovanja očekuje siguran posao sa dobrom zaradom.
