Neimari iz Srbije su se u svom poslu dokazali širom planete. Izgradili su na desetine velikih industrijskih objekata, hidro i termo elektrana, mostova, puteva, stadiona... Naša građevinska industrija zbog toga uživa veliki ugled i poštovanje, bilo da su u pitanju proizvodi ili pak naši inženjeri i radnici, inostrana tržišta su jako zainteresovana za ono što nudimo.
- Taj izvozni potencijal građevinske industrije ne izgleda baš onako kako ga mnogi zamišljaju. Naše velike kompanije dobijaju poslove u inostranstvu, a zatim sa sobom odavde odnose sav materijal potreban za izgradnju određenog objekta - priča za Blic Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.
Kako je objasnio, za potrebe izgradnje određenog projekta, iz Srbije se transportuje apsolutno sve, od šrafova, podova, blokova, keramike, pa čak i nameštaj.
- Naše firme su radile na izgradnji kompleksa za Zimske olimpijske igre u Sočiju. Tada su brodovima, Dunavom i kasnije preko Crnog mora nosili sav materijal, tu je bio i nameštaj kojim su opremljeni izgrađeni kompleksi - objašnjava Rodić.
Ilustracija 1. (preuzeto sa www.pixabay.com)
Sada su naše firme ponovo u Rusiji, naši brodovi ponovo plove preko Crnog mora prenoseći materijal, a sve za potrebe izgradnje infrastrukture potrebne za održavanje Svetskog prvenstva u fudbalu sledeće godine.
- Proizvodi se najviše izvoze na istočno tržište. Pod tim, pre svega, mislim na Rusiju u kojoj vlada velika potražnja za našim uslugama i proizvodima. Takođe se i u Kazahstanu dosta posluje, oni imaju novca, mnogo grade i generalno poštuju i cene naše proizvode, ali i radnike - rekla je Ivana Vuletić iz Udruženja za građevinu i industriju građevinskog materijala.
Ipak pod terminom „građevinska industrija" ne podrazumeva se samo proizvodnja i izvoz građevinskog materijala i opreme kao i angažovanje naših firmi, već angažovanje radne snage iz Srbije. Činjenica je da su strana tržišta privlačnija našim radnicima zbog većih dnevnica, a stranci često traže naše majstore zbog velikog iskustva i dobrog glasa koji ih prati. Prema rečima stručnjaka, mladi tamo stiču iskustvo kroz praksu i rad mnogo više nego u našoj zemlji, jer je sam posao dosta zahtevniji po pitanju standarda.
- Sa Nemačkom je 1988. godine sklopljen ugovor o detašmanu koji je obnovljen 2001. godine. To podrazumeva da naše firme dobijaju poslove kao podizvođači nemačkih kompanija, odlaze tamo sa našim radnicima i obavljaju posao na određenom gradilištu. Takođe, u okviru ovog sporazuma, naše firme su dužne da se prema radnicima koje su poveli iz Srbije ophode kao da su nemački radnici, odnosno da budu plaćeni po cenama određenim u Nemačkoj - objasnila je Ivana Vuletić, dodajući da smo mi jedina od zemalja koja nije članica Evropske unije koja ima ovakav sporazumom sa nekom od zemalja članica.
Ilustracija 2. (preuzeto sa www.pixabay.com)
I ostale zemlje zapadne Evrope su zainteresovane za naše usluge i proizvode.
- U te zemlje se, za potrebe izvođenja radova, transportuju i malo složeniji sistemi kao što su grejanje, klimatizacija, industrijska izolacija... Takođe nam je i šrafovska industrija na dosta dobrom glasu kao i građevinska stolarija koja se dosta izvozi iako se to ne primećuje toliko - rekao je Rodić.
Iako je građevinska industrija definitivno jedan od najboljih izvoznih potencijala naše zemlje, ne može da se poredi sa poslovanjem od pre nekoliko decenija.
- Sećam se da je Jugoslavija 1983. godine kroz izvoz opreme i realizaciju građevinskih radova imala prihod od oko dve milijarde i 700 miliona američkih dolara, dok je Turska imala samo 200 miliona. Danas je situacija poražavajuća za nas, pa tako Turska na godišnjem nivou ima prihod od oko 30 milijardi, dok je kod nas to oko 300 miliona dolara - zaključio je Rodić.
