Završen idejni projekat Memorijalnog centra Donja Gradina

13.04.2016. | Rade Dragović | Novosti

Sećanje na stotine hiljada umorenih u sistemu logora Jasenovac uskoro će se čuvati u novom Memorijalnom centru Donja Gradina. Budući Spomen-kompleks na obali Save biće mesto komemoracije i odavanja počasti, ali i ambiciozni naučni centar, koji će biti nezaobilazna adresa za sve istraživače Jasenovca, Holokausta i genocida u NDH.

Izgradnja Memorijalnog centra Donja Gradina biće zvanično najavljena u avgustu, prilikom obeležavanja 75. godišnjice osnivanja jasenovačkog logora. Idejno rešenje uradio je poznati beogradski arhitekta Slobodan Maldini, a njegov projekat usvojila je Vlada Republike Srpske, koja stoji iza ovog poduhvata. Maldinijevo rešenje podržala je Srpska pravoslavna crkva, Svetska organizacija Roma i Savez jevrejskih opština.

Memorijal u Donjoj Gradini, prema autorovoj zamisli, činiće glavni objekat površine 2.500 kvadrata sa velikim platoom, trg za manifestacije i tri odvojena objekta posvećena sećanju na stradale Srbe, Jevreje i Rome.

- Jasenovački logor bio je smešten u predratnoj ciglani. Po ugledu na nju zamišljena je centralna zgrada kompleksa – objašnjava arhitekta Maldini. - Projektovao sam objekat od opeke, koja će biti ispečene od zemlje sa područja Donje Gradine.

U ovalnoj osnovi zgrade Memorijalnog centra krije se ideja o snažnom prisustvu četiri osnovna elementa prirode. Biće sagrađen od zemljane opeke, a u okolini će se nalaziti kanali napunjeni vodom. Objekat će biti pokriven staklenom kavernom kroz koju prolazi svetlo, odnosno vazduh. Četvrti element, vatra, biće prisutna u formi večnog ognja u tri posebna objekta namenjena sećanju na stradale Srbe, Jevreje i Rome.

Centralna zgrada Memorijalnog centra inspirisana je oblikom pekarske peći. To je i oblik materice koja predstavlja izvor života, ali i spojenih šaka koje iz vode uznose život. Time se šalje poruka da život pobeđuje svako zlo i smrt.

Objekti namenjeni čuvanju sećanja na stradale logoraše srpskog, jevrejskog i romskog naroda u obliku su kupe i cilindra na kružnim osnovama. Kupe su preuzete sa oblika kružnih peći u kojima je pečena opeka, koje su u ratu prepravljene u krematorijume u kojima su spaljivana tela ubijenih.

Konačan izgled ovih objekata biće poznat posle usaglašavanja sa SPC, Svetskom organizacijom Roma i Savezom jevrejskih opština oko etničkih i religioznih obeležja.

U Memorijalnom centru biće smešten Muzej genocida. Posebnu celinu činiće galerija za izložbe u kojoj će se smenjivati tematski programi. Tu će biti smešten i Međunarodni dokumentacioni i istraživački centar, kao i arhiva sa svom dokumentarnom građom o Jasenovcu, kojom raspolažu ustanove u Srbiji, Srpskoj, kao i organizacije Roma i Jevreja.

Bez honorara

Kompleks u Donjoj Gradini biće izgrađen u minimalističkom, gotovo asketskom duhu. To je razlog što će koštati između četiri i sedam puta manje od radova čija su rešenja stigla na međunarodni konkurs. Opeka, beton, čelik i staklo su materijali koji će biti korišćeni. Objekat će prema Maldinijevoj računici koštati svega 1,7 miliona evra.

- Vladi RS ponudio sam da radim besplatno. To je dug žrtvama, među kojima je i cela jedna grana moje porodice. To mi daje i moralno pravo da pozovem i sve druge da rade na ovom projektu, ne uz troškove, ali ne ni za profit – navodi Maldini.

Neuspešan konkurs

Put do projekta budućeg Memorijalnog centra u Donjoj Gradini počeo je prošle godine raspisivanjem međunarodnog konkursa. Prijavljen je, međutim, mali broj radova, čiji je kvalitet bio ispod očekivanja. Rešenja su većinom bila skupa i nefunkcionalna, a umesto raspisivanja novog konkursa Vlada RS odlučila je da Slobodanu Maldiniju poveri izradu konačnog rešenja.

 

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...