Mada privreda SAD beleži rast prvi put za sedam godina a solidne rezultate ostvaruje i Nemačka, putevi, želežnice i mostovi u obe zemlje propadaju. Zbog štednje na ulaganjima u infrastrukturu zemlje su zadale glavobolju kompanijama zbog povećanih troškova, ali i njihovim stanovnicima.
Politički lideri u obe zemlje smanjili su investicije u infrastrukturu i odložili izdvajanja za održavanje postojeće infrastrukturne mreže, uprkos rastućem konsenzusu da je povećanje infrastrukturnih investicija neophodno, piše stručnjak „Nemačkog Maršalovog Fonda“ (GMF) iz Vašingtona, Bartek Starodaj, u novom broju GMF časopisa .
Oglas
Starodaj, koji je koordinator za urbane i regionalne programe u GMF-u, podseća da je nemački magazin „Špigl“ u nedavnom članku, pod provokativnim naslovom „Nemačka kolabira“, kritikovao „jadno stanje nemačke infrastukture“.
- Nemačke pokrajine i poslovna zajednica od prošle godine, kada je privredni rast počeo da usporava, vrše pritisak na kancelarku Angelu Merkel da poveća potrošnju na infrastrukturu. Iako je vlada u Berlinu dala naznake da je povećanje takve potrošnje na vidiku, njen prioritet je ipak uravnoteženje budžeta – predočava autor teksta.
U SAD, Privredna komora i guverneri saveznih država u više navrata su pozivali federalne vlasti da izglasaju novi zakon o infrastrukturnoj potrošnji. Čak je i američki predsednik Barak Obama, u obraćanju poslovnim liderima, prokomentarisao da je u infrastruktura u SAD u „sramnom“ stanju, iako je oprezan u najavljivanju većih izdvajanja.
Obama je tu poruku ponovio tokom prošlomesečnog obraćanja naciji, navodeći da su Americi potrebne moderne luke, snažni mostovi, brži vozovi i brži internet, podseća Starodaj. Predsednik je, kako dodaje, naveo da investicije u infrastrukturu mogu da unaprede produktivnost preduzeća, snize njihove troškove poslovanja i unaprede proizvodnju.
Putevi u lošem stanju, preopterećena železnica i stari mostovi ugrožavaju budući privredni rast i nameću značajne izdatke kako kompanijama, tako i stanovnicima u tim područjima.
- I u Nemačkoj i u Americi, 30-godišnje nedovoljno ulaganje polako nagriza nekada moćne infrastrukturne mreže – navodi stručnjak GMF-a.
Nedavni izveštaj „Međunarodnog monetarnog fonda“ izdvojio je upravo te dve zemlje kao „lenjivce“ u infrastrukturnim investicijama, uprkos tome što su tamošnje kamatne stope na istorijskim minimumima i pogoduju ulaganjima.
Državna izdvajanja na infrastrukturu u obe zemlje su na istorijskim minimumima i snižena su sa iznad tri odsto bruto domaćeg proizvoda s početka 1970-ih na ispod dva odsto. Podaci „Američkog društva građevinskih inženjera“ pokazuju da je za održavanje postojećih puteva u SAD potrebno izdvojiti dodatnih 100 milijardi dolara godišnje.
- Kao posledica nedovoljnog ulaganja, 32 odsto američkih puteva je u lošem ili osrednjem stanju, dok je u Nemačkoj 40 odsto svih mostova u kritičnom stanju. Za rešenje tog problema će, međutim, biti potrebno više od novca – navodi Starodaj, ukazujući da su neophodna kreativna rešenja i vizionarsko liderstvo.
I Nemačka i SAD treba da infrastrukturne investicije posmatraju kao način za ostvarenje dugoročnih socijalnih i ekonomskih ciljeva i da rade na razvoju infrastrukturnih sitema koji će biti otporni i relevantni u narednih 10 do 50 godina, dodaje stručnjak GMF.
- Infrastrukturne investicije su imperativ kako za SAD, tako i za celu Evropu i neophodno je da budu povezane sa širom vizijom budućnosti. Samo uz takav pristup će infrastruktura koja se sada gradi doneti opipljive rezultate u budućnosti i takva vizija će, nadajmo se, motivisati neodlučne političare da ulažu znatno više u oblasti koje plaču za investicijama – zaključuje Starodaj.
