Članovi odbora za arhitekturu i urbanizam „Srpske akademije nauka i umetnosti“ (SANU) sročili su 22 stranice primedaba na nacrt prostornog plana „Beograda na vodi“ i dostavili ih „Republičkoj agenciji za prostorno planiranje“. Kako su ocenili, ako se nacrt plana ne izmeni, „Beograd na vodi“ ostaće izolovano ostrvo u centru prestonice, teško pristupačno i jedva prohodno, koje će izazvati saobraćajne probleme i u drugim delovima grada.
Stambeni i poslovni prostor visoke klase biće prenaseljen, po principu „puni koliko god može da stane“. sa ozbiljnim ekološkim i socijalnim posledicama. Manje i srednje trgovine biće ugrožene izgradnjom džinovskog tržnog centra. Jedna od primedaba je i da u kompleksu nema dovoljno parkova i trgova, a nije najsrećnije rešen ni prilaz reci za šetače. Uz to, konstatuje se da će „Beograd na vodi“,zbog kule od 220 metara i solitera do 100 metara visine, biti ogroman zid stereotipne arhitekture koji će zakloniti istorijska znamenja grada, od Spomenika pobedniku preko Terazija do Hrama Svetog Save.
- Neki objekti u priobalju nadvisuju Terazijski plato za 58 metara. Vrh kule je na nadmorskoj visini od 295 metara, dok je Palata Albanija na 167, Beograđanka dostiže 214, a krst Svetosavskog hrama je na 216 metara. Kula „Beograda na vodi“, dakle, premašuje najviše tačke u panorami grada za 80 do 128 metara – navedeno je u primedbama i sugestijama odbora SANU kojim je rukovodio akademik arhitekta Milan Lojanica.
Mreža saobraćajnica u budućem kompleksu nije dovoljna za predviđenih 17.700 stanovnika. Problemi će nastati i u zonama grada koje će se graničiti sa „Beogradom na vodi“. Neophodan je novi most kojim bi se Sava premostila po sredini kompleksa.Gradsko-regionalna železnica je izbačena, umesto da bude spojena sa dunavskim pružnim koridorom, a nije predviđena ni metro stanica. Rečni saobraćaj se u planu ne spominje, kao ni pristanište za putničke brodove.
Parkovi su odvojeni od reke i nema ih dovoljno. U nacrtu plana je navedeno da se zelene površine prostiru na 24 hektara, ali je to samo zato što su uračunate i ledine na levoj obali Save, gde se ništa neće graditi i koja, upozorava odbor SANU, uopšte nije povezana sa „Beogradom na vodi“. Takvo „knjigovodstvo“ se, prema oceni akademika, ne može smatrati korektnim.
Nepreciznosti ima i u finansijskom delu plana. Infrastrukturno opremanje zemljišta potpuno je izostavljeno, a pretpostavljeni prihodi su beznačajno mali u odnosu na neminovna ulaganja u pripremu zemljišta, mišljenje je SANU.
- Pitanje zemljišta i njegovog statusa prenebregnuto je u planu. Nije prikazana njegova vrednost, kao ni dobit i troškovi – navodi stručni tim iz SANU i dodaje da je nejasno gde će se, s obzirom na ekonomske prilike, naći kupci za poslovne lokale i 6.128 stanova prosečne veličine od 170 kvadrata.
Planu nedostaje analiza ekonomsko-društvene opravdanosti projekta, upozoravaju iz SANU. Bez toga je, kako napominju, neizvesnost velika, a osnovno pitanje je kakvu će korist od svega imati Srbija ili Beograd, a koje troškove mora i može da podnese.
Autori dokumenta
Radnom grupom koja je pripremila dokument o „Beogradu na vodi“ rukovodio je akademik arhitekta Milan Lojanica, a članovi su bili magistar arhitekture Miodrag Ferenčak, profesor dr Borislav Stojkov i profesor dr Ratomir Vračarević.
U toku rada, oni su se konsultovali sa Odeljenjem Likovne i muzičke umetnosti SANU, Odeljenjem za građevinarstvo inženjerske akademije Srbije, predstavnicima Akademije arhitekata Srbije i strukovnih asocijacija inženjera, tehničara, arhitekata i urbanista Srbije.
Kulu i tržni centar pomeriti uzvodno
Raspored pojedinih zona i objekata u „Beogradu na vodi“ treba promeniti, smatra Milan Lojanica. Kula bi morala biti pomerena uzvodno, jer na sadašnjoj poziciji onemogućava izgradnju još jednog mosta koji je neophodan da bi raskrčio saobraćaj i da bi spojio obe savske obale jer tek će time „Beograd na vodi“ biti celovit. I tržni centar treba da „sklizne“ uzvodno.
