Crna Gora je u poslednje četiri godine uložila skoro 30 miliona evra u obnovu pruge Beograd-Bar, i to za deonicu koja prolazi preko njene teritorije, saopšteno je iz Ministarstva saobraćaja i pomorstva koje je pojasnilo da je reč o novcu koji je kroz kredite dobijen od raznih međunarodnih finansijskih institucija.
- Iz kredita EBRD uloženo je 11,3 miliona eura (za sanaciju pet tunela, šest kosina i tri klizišta). Iz kredita EIB uloženo je sedam miliona eura (za remont pruge Bijelo Polje-Kruševo-Mijatovo Kolo i elektrifikaciju šestog i sedmog koloseka u ST. Bijelo Polje). Iz IPA fondova uloženo je 11,5 miliona eura – navodi se u odgovorima Ministarstva saobraćaja.
Oglas
Prema ranijim procenama italijanske kompanije „Italferr“, modernizacija pruge Beograd-Bar, kojom bi se povećala njena prosečna brzina do 100 kilometara na sat, košta 337 miliona evra. Prema toj studiji, koja je urađena još 2010. godine, a koju je platila italijanska vlada, za rekonstrukciju dela pruge koji prolazi kroz Srbiju, treba 198 miliona evra, dok je za crnogorski deo pruge neophodno oko 140 miliona evra.
Još tada se pominjalo da bi dve države kod finansijskih institucija mogle zajedno da traže novac za rekonstrukciju, ali u međuvremenu, koliko je poznato, po tom pitanju nije ništa urađeno. Profesor Saobraćajnog fakulteta iz Beograda, Milan Vujanić veruje da će Podgorica i Beograd, ukoliko zajedno budu tražile novac, i pre doći do njega.
- To nije projekat koji je od vitalnog značaja za Evropu. Moraće i naše zemlje da ulože određena sredstva s obzirom da se na taj način rešava regionalni problem, ali očekujemo značajna ulaganja EU u ovu prugu – rekao je on.
Vujanić nema dilemu ima li smisla obnavljati prugu koja je izgrađena u doba SFRJ.
- Čuo sam da se od izgradnje neke pruge odustane, ali nisam čuo da se neki put baci da bi se pravio drugi. Mislim da će pruga biti popravljena iako ima prijedloga da se pravi nova što je prilično skupo – ocenio je on.
Ukoliko se to desi, naglašava Vajanić, svi su na dobitku.
- Srbija će, praktično, dobiti izlaz na more, a Crna Gora će dobiti na značaju u pretovarnom smislu u izvozu svojih proizvoda prema severu – smatra on.
Vujanić dodaje da EU ima interes da finansijski podrži obnovu pruge Beograd-Bar, ne samo zbog evropskih ambicija Crne Gore i Srbije, već i zbog svojih aktuelnih članica.
- Kad građani EU krenu iz Švedske u Grčku ili Crnu Goru na more, oni hoće da se voze na isti način i bezbedno kao što to rade u svojim zemljama koje su članice EU – kaže Vujanić.
Pruga Beograd-Bar je dugačka 476 kilometara. Izgradnja je trajala 25 godina: od 1951. do 1976. godine.
