"Cube" predstavlja prvu zgradu na svetu napravljenu od betonske konstrukcije ojačane ugljeničnim vlaknima umesto čelikom. Čvrstoća je ista kao kod betona ojačanog čeličnom armaturom, uz to što koristi mnogo manje betona. Materijal je četiri puta jači od običnog betona, ali i četiri puta lakši. Stvorili su ga istraživači sa Tehničkog univerziteta u Drezdenu u saradnji sa nemačkom arhitektonskom firmom Henn.
"Cube" (Foto: Henn)
Beton je ojačan predivom od ugljičnih vlakana. Ono se izrađuje vezanjem ugljeničnih vlakana-ultra tankih niti gotovo čistih kristala ugljenika pomoću procesa termičkog razlaganja koji se naziva piroliza. Ova prediva se koriste za stvaranje mreže na koju se izliva beton. Mreža od ugljeničnih vlakana otporna je na rđu, za razliku od čelika, što znači da ovaj materijal ima duži vek trajanja od tipičnog armiranog betona. Ovo takođe znači i da konstrukcije mogu biti mnogo tanje iz razloga što je debljina konstrukcija od armiranog betona uzrokovana potrebom da se spreči prodiranje vode.
Forma objekta "Cube" inspirisana je laganim i fleksibilnim svojstvima ugljeničnih vlakana. Zid se preklapa i postaje krov i ove dve celine se funkcionalno spajaju jedna u drugu. Prikazana je fluidna, tekstilna priroda ugljeničnih vlakana koja sugeriše na ekološki svestan dizajn uparen sa "formalnom slobodom i radikalnim promišljanjem" bitnih arhitektonskih elemenata.
Zgrada će biti neka vrsta eksponata istraživačkog projekta Tehničkog univerziteta iz Drezdena pod nazivom "C³ - Carbon Concrete Composite". Cilj projekta je da se istraži i prikaže potencijalna upotreba ovog novog materijala u građevinarstvu koji bi mogao doprineti fleksibilnijim procesima koji štede resurse, ali i smanjio emisiju CO2 u ovoj oblasti do 50 odsto.
Jedna od prednosti je u tome što se beton može učiniti mnogo tanjim, odnosno od njega se mogu napraviti veoma tanke betonske građevinske komponente ili armature. Cilj je svakako da se smanji količina betona koja se danas koristi, ali je činjenica da je ugljenični otisak ovih vlakana vrlo loš pa se radi na tome da se ugljenična vlakna stvore od lignina koji je nusprodukt papirne industrije. Međutum, doktor Erik Frank predviđa da ugljenična vlakna na biološkoj bazi neće zameniti ona na bazi nafte, jer još uvek ne nude iste karakteristike, ali će se svakako nastaviti sa rastom i razvojem ovih vrsta projekata.
