„Beograđanka“ nikla na vodi

07.07.2014. | Z. Nikolić | Večernje novosti

Na Terazijama su nekada bile bare, sve dok knez Miloš nije naredio da se ovaj deo grada prvo naspe, a zatim naseli. Isušivanje i nasipanje bili su nužni, jer Terazije leže na krečnjaku, koji je pucao, a voda je prodirala kroz pukotine, stvarajući podzemna jezerca. Zato su vlasnici svih građevina sagrađenih na ovom prostoru imali probleme sa podzemnim vodama.

Od slične strukture je podloga koja je „sačekala“ graditelje Palate „Beograd“, popularne „Beograđanke“, koji su naleteli na obilje podzemnih voda kopajući temelje za soliter koji i danas dominira centrom grada.

Tako je istraživač Vojislav Dučić svojevremeno vrlo temeljno skupio podatke o prirodnim izvorima vode, pogotovo beležeći one koji su bili poznati u 19. veku, kao i za vreme prve dve decenije 20. stoleća.

- U Ulici kneza Miloša kod broja 35 postojao je izvor, kao i kod „Beograđanke“ i zgradama koje je okružuju - beleži Dučić. - Kada su počeli radovi kod Vaznesenske crkve 1861. godine odmah se videlo da je zemljište bogato podzemnim vodama.

Istraživač dalje beleži kako „od svih bunara iskopanih u Beogradu, najbolja voda za piće bila je u M. Mitića na Vračaru, koji je kopao do kamena, probio ga, i došao do prave planinske vode. Ovo potvrđuje i bunar u staroj zgradi Vojne akademije (srušena 1941. godine), na uglu Miloševe i Nemanjine ulice, gde su se pojili konji tokom cele godine. S druge strane, na uglu Birčaninove i Kneza Miloša, u kući državnika Stevče Mihajlovića, takođe se nalazio bunar sa dobrom pitkom vodom, koja je po opštem mišljenju bila od iste žice“.

Zatim Dučić nastavlja da iznosi podatke, i pominje da se bunar pitke vode nalazio u dvorištu nekadašnjeg Hotela „London“, kao i u blizini gornjeg dela Miloševe ulice, pored Ambasade Republike Turske. Takođe, podzemne vode su česte na platou kod Svetosavskog hrama, gde je u Karađorđevom parku bio pominjan jak izvor pijaće vode, ali i dalje prema Slaviji, kao i u Ulici Svetog Save. Čak i na samoj Slaviji, a uz nju i u Ulici prote Mateje, bilo je bunara, pa je Matejina ulica dugo nosila ime Bunarska.

Teško je danas nabrojati sve izvore starog Beograda, ali hroničari pamte i bunare u Kosovskoj, Kolarčevoj, Nušićevoj, Vlajkovićevoj, Kondinoj, Uzun Mirkovoj, Siminoj, Vuka Karadžića, Brankovoj, Zmaja od Noćaja, Studentskom trgu, Dečanskoj, Kraljice Natalije...

Od Takovske do Cvijićeve...

Vodama je posebno bogat ugao Takovske i Cvijićeve. Nekada se i u Ulici kraljice Marije nalazilo mnogo izvora. U Takovskoj, kod nekadašnjeg broja 51 postojao je bunar dubok 26 metara, na imanju dr Vladislava Bogdanovića. Drugi bunar se nalazio na mestu gde se ova ulica završava kod Bulevara despota Stefana, a još jedan na uglu Despota Stefana i Vojvode Dobrnjca. Odatle, beleži Dučić, pa do Bajlonijeve pijace bilo je još sedam jakih izvora hladne vode.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...
Borko 03.04.2019.
Zasto se ne zapocne na vreme sredjivanje im...
Svetlana 03.04.2019.
Moze li neko da objasni gospodi iz Ministar...