Ovaj hotel sa kapsulama iz 1972. nudi uvid u budućnost koja se nije desila

02.10.2013. | Wired

Malo gradova evocira ideju budućnosti kao Tokio. Kada je toranj Nakagin Capsule Tower izgrađen 1972. godine, on je trebao da obeleži početak doba kapsula. U to vreme, Japan se pripremao za eksplozivni rast podstaknut novom ekonomijom izgrađenom na tehnologiji i proizvodnji. Grupa arhitekata iz takozvane Metabolizam škole arhitekture, na čelu sa arhitektom tornja Kišo Kurokavom, verovala je da nove zgrade treba praviti tako da rastu i da se organski prilagode sa društvom kome služe.

To je bila budućnost koja se nikada nije desila, i to uglavnom zbog ekonomskih razloga, tako da je toranj postao anahronističan - jedinstvena struktura koja je bila trn u oku nekima, a drugima intrigantan totem neispunjenog idealizma.

Projekat 1972, fotografa Noritake Minamija, predstavlja analizu ove vanvremenske zgrade, koji su neki činioci godinama pokušavali da uklone iz grada, kao i iz budućnosti koju su njeni graditelji zamislili. „Njeno dokumentovanje kroz fotografiju je, delimično, odgovor na mogućnost nestanka zgrade jednog dana“, kaže Minami.

Zgrada se sastoji od 140 kapsula - betonskih modula pričvršćenih na fiksnu centralnu konstrukciju. Zamisao je da oni budu menjani svakih 25 godina kako se potreba zajednice menja tokom vremena. Nijedna kapsula nije promenjena, a jedina realna promena u zgradi jeste promena stanara. Futuristiki ograničeni prostor kapsula, dostojan junaka SF filmova, karakterišu aparati koji su postavljeni unutar zidova kapsule, kao i veliki kružni prozor.

„Ovo je interesantna estetika koja ukazuje na svemirske brodove, a takođe ona može ukazivati i na brodove za krstarenje“, kaže Minami. „Ova ideja mašinske ili tehnološke zgrade sugeriše kretanje i putovanje.“

Iako slojevi čađi i popucali i okrnjen beton mogu ukazivati na nedostatak aktivnosti, Nakagin toranj je itekako živa i stalno razvijajuća unutra. Minami procenjuje da je čak 75 odsto kapsula trenutno popunjeno. Neke se koriste kao stalni ili povremeni domovi, druge za kancelarijske prostore, a neke za različite vrste namena. Za homogenu zgradu, namene kapsula su prilično raznovrsne.

Minami kaže da ulazak u prostor koji je izgrađen sa tako moćnom idejom budućnosti utiče na samu psihu. „Ja kontempliram o prostoru dok sam u njemu, i nadam se da ću stvaranjem ovih fotografija omogućiti i drugima da razmišljaju o budućnosti koja se nikada nije desila.“

Brutalan, ulični stil fotografija omogućava da prostori, kao i dokazi o njihovim stanarima (ili nedostatak istih) govore sami za sebe. „Stvari su toliko naglašene jer su prostori toliko mali, zato što se stanari menjaju tokom vremena, prostori se pune, a zatim prazne, što sve dovodi do osećaja toka, pokreta. Ova zgrada nije statički entitet.“

Arhitektonske ideje koje je istraživao Kurokava i arhitekte iz škole Metabolizma još uvek imaju značaja sa gradovima kao što su Njujork i Vankuver koji trenutno vrše eksperimentisanje za modularno izgrađenim stambenim zgradama ograničenih veličina kako bi se uhvatili u koštac sa sve većom populacijom.

Uprkos snažnim osećajima i istorijskoj konotaciji koje okružuju zgradu, ona nije priznata kao istorijska struktura od značaja od strane japanskih vlasti. „Istorijsko očuvanje nije nužno samo za nešto što nam je u prijatnom sećanju“, kaže Minami. Ako zgrada nestane, nestaće jedina zgrada tog tipa na svetu, a sa njom i uvid u ideju futurističke arhitekture.

Napomena: Sve fotografije su delo gospodina Noritake Minamija

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...