Nova paradigma visokogradnje sa perforiranim neboderom „Hysan Place“

27.08.2013. | Architect Magazine

Perforirani neboder u Hong Kongu, projektovan od strane arhitektonskog biroa Kohn Pedersen Fox, pruža zelene prostore i donosi svež vazduh prenatrpanom i zagađenom centru grada. Izdignute bašte probijaju masu ovog nebodera od 36 spratova, površine od 66.520 metara kvadratnih, dislocirajući pritom blokove kancelarija i prodavnica stvarajući novu paradigmu visokogradnje - prvu takve vrste u Hong Kongu, a možda i na svetu.

Arhitekte u birou Kohn Pedersen Fox (KPF) funkcionišu na principu pružanja usluga, i umesto da klijentima daju projekte sa ultimatumom „uzmi ili ostavi“, oni ih slušaju - apsorbuju povratne informacije u dinamičnom procesu projektovanja koji se odvija na relaciji projektanata i investitora.

Arhitekte su reagovale na želju pokojnog direktora kompanije Hysan, Pitera Lija, koji je rekao da želi najodrživiju zgradu u Hong Kongu. Da li postoji rešenj koje bi pokretalo vazduh kroz zgradu i na taj način osvežio okolne ulice. On je želeo da prizove uspomenu na prošla vremena kada je naselje Causeway Bay, sada prepuno kancelarijskim i maloprodajnim zgradama, zvano Lee Gardens (Li bašte).

U zajedničkom naporu, direktori biroa KPF, Bil Lui (Bill Louie), Pol Kac (Paul Katz) i Rob Vitlok (Rob Whitlock) su predložili tkz. nebeske bašte koje prodiru na nekoliko nivoa u ovu LEED Platinum sertifikovanu zgradu: Odnos površine sprata će ostati isti, ali će zgrada rasti naviše u Z dimenziji, naslagana sa kockama maloprodajnog, kancelarijskog i otvorenog prostora.

Svi blokovi su opsluženi sa otvorenim prostorima, koji svakom bloku daju poseban identitet, gde korisnici mogu da pobegnu iz kancelarija ili kupovine radi uživanja u urbanim baštama na svežem vazduhu i sa fenomenalnim pogledima. Zgrada nije samo jednonamenski monolit probušen sa par rupa.

Sam grad Hong Kong je kolonijalna tvorevina iz 19. veka, dok je Hong Kong kao komercijalni fenomen novija pojava, a gradski brz i žesto urbani razvoj iz polururalnog okruženja do hiper urbanizacije je stvori nove tipove zgrada. Eskalirajuće vrednosti zemljišta su ubrzale urbani i arhitektonski razvoj grada. Visoke vrednosti nekretnina su naterale investitore da grade nagore, stvarajući dominantno vertikalni grad, gde je maloprodaja u glavnom fokusu.

„Kupovina u Hong Kongu je u osnovi sport“, kaže arhitekta Lui. Nova mreža mostova i pasarela između nedavno izgrađenih objekata dodaje na vrednosti viših spratova i stvara mogućnost za smeštanje maloprodajnih prostora tamo gde se oni nikada ranije nisu nalazili.

Pre svega zbog vrednosti maloprodajnog prostora koji se prostire mnogo spratova iznad tla, arhitektura u Hong Kongu je stvar složenosti u vertikalnom položaju, a ne samo pitanje jednostavnih tipova blokovskih nebodera. „Ljudi u Hong Kongu prihvataju i vole komplikovane vertikalne trase“, kaže arhitekta Vitlok.

Usvajajući sugestiju svog klijenta, arhitetke su probile čvrstu, zatvorenu masu tipičnog nebodera, obogaćujući tip zgrade sa delom koji podseća na švajcarski sir. Jednostavan arhitektonski program gde se poslovna kula nalazi na vrhu komercijalne osnove je dugo prisutan u Hong Kongu. U naselju Causeway Bay, kontekst je ono što je bilo složeno i upravo je on vršio višestruke zahteve na projekat.

Trapezoidna parcela je okružena ulicom Hennessy Road na severu, koja je prepuna sa komercijalnim neboderima, i sa uskom ulicom na jugu koja je gusto načičkana sa nižim objektima iz 1930-ih godina. Parcela se nalazi između dve prometne stanice metroa, koje redovno izbacuju gomile ljudi u ovaj kraj.

Zgradi je bio potreban jednostavan i lak pristup svakoj stanici kao i jasan, pristupačan put između njih. „Devedeset odsto ljudi do zgrade dolaze metroom“, kaže Vitlok. Arhitekte su morale da isprojektuju pristup zgradi od stanica i ka njima tako da on bude otvoren, fluidan i direktan, tako da bujica ljudi može da uđe u zgradu bez problema.

Prva oblast prostornog podešavanja je bilo hirurško odvajanje zaposlenih koji idu ka kancelarijama u kuli od kupaca koji se kreću ka maloprodajnim prostorima na devet spratova smeštenih u donjem delu nebodera. Oni koji idu ka višim kancelarijskim spratovima se smeštaju u posebne liftove koji se nalaze na ivici osnove sprata, i koji ih odvode do povišeng lobija koji služi kao tampon zona između maloprodajnih i kancelarijskih spratova.

Kupci koji ulaze u zgradu iz metroa su odmah dočekani sa eskalatorima u unutrašnjem dvorištu podruma koji ih vode do nivoa sa maloprodajnim prostorima. Kupci takođe mogu da uđu u liftove koji ne staju na svakoj stanici, ili u ekspers eskalatore koji su superponirani na prednjoj fasadi, nalik Centra Pompidu u Parizu.

Maloprodajni deo nebodera ima poroznost sunđera. Projektanti su podeleli tržni centar na dva dela, devet spratova u donjem podijumu (uključujući i dva podrumska nivoa) i devet u gornjoj kutiji. U jednoj od izvanrednoj prostornoj zavrzlami savremene kupovine, eskalatori se kreću nagore i kroz podijume, koji su projektovani sa zakrivljenim, organskim osnovama oko centralnih atrijuma kako bi se izbegla monotonost naslaganih spratova. Arhitekte su pomerili ove podne ploče sa maloprodajnim prostorima, stvarajući efekat terasa koji nadgledaju zakrivljene atrijume. Posetioci se kreću kroz prostor putem eskalatora.

Svaki od šoping nivoa je jedinstven u osnovi, sa mnjim, više skupljim prodavnicama koje se nalaze u donjem bloku. Dvospratna knjižara koja radi 24 sata deluje kao magnet u gornjem podijumu, ali krajnji magneti koji privlače ljude u gornje spratove su restorani koji se nalaze na poslednja tri sprata. Restorani privlače ljude iz donjih spratova i zaposlene sa gornjih spratova. Posetioci mogu izaći iz zgrade na nebeske vrtove, koji se nalaze pored radnji, kako bi mogli da sede u parkovskom okruženju.

Investitor je želeo da bude u stanju da izmeni funkciju gornjeg podijuma u poslovni prostor, koji se trenutno koristi za maloprodajne prostore, a u zavisnosti od tržišnih prilika. Slično fleksibilna, kancelarijska kula iznad je tako strukutuirana tako da ako vlasnik zgrade želi da se proširi naviše, to može da uradi jednostavnim dodavanjem spratova proširenjem liftovskog jezgra. „Ideja o održivosti ovde je ta da zgrada može da se transformiše tokom vremena, tako da ne mora da se ponovo gradi“, kaže arhitekta Vitlok.

Biro KPF često koristi kolaž kao strategiju za izgradnju fleksibilnosti u svojim zgradama, razbijajući monolitne mase u delove tako da se unutrašnje funkcije mogu razdvojiti i identifikovati. Kod nebodera Hysan Place, niži podijum smešta maloprodajne prostore, viši kancelarijske prostore, a srednji podijum može da smesti obe funkcije.

Zgrada je kao klip mešovitih namena koje mogu da se kreću gore dole, zavisno od relativnih tržišta maloprodajnih i kancelarijskih prostora: Trenutno su maloprodajni prostori na ceni, tako da oni potiskuju kancelarijske prostore nagore.

Mera uspeha zgrade je svakako ta da je kompanija Apple, koja ima osećaj za sjajne lokacije, zakupila najistaknutiju kocku blizu ugla ulice. „Mnogo ljudi je želelo da dođe na otvaranje zgrade, tako da su organizatori morali da izdaju karte. To je bio događaj“, ističe arhitekta Vitlok. „U gradu sa 7 ili 8 miliona ljudi, čak pola miliona ljudi je došlo da poseti neboder u prvih 24 sata. Cela zgrada je postalo javno mesto okupljanja.“

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...
Miodrag 27.08.2019.
Jedno pitanje. Šta ako je investitor NN lic...
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...