Memorija vode: Muzej ispod Karakalinih termi

25.06.2013. | Detail

Novi muzej je stvoren ispod Karakalinih termi u Rimu. On smešta kolekciju vrednih, ali zaboravljenih, arheoloških nalazišta. Mreža od četiri kilometara nekada zatvorenih tunela se nalazi ispod velikog antičkog kupališnog kompleksa. Zahvaljujući hrabrosti i odlučnosti Državne kancelarije za zaštitu istorijskih spomenika oni su sada otvoreni. Podzemna atmosfera je veoma impresivna, a jasan i jednostavan dizajn odražava etos društva koje je pridavalo veliki značaj nezi tela i harmoniji oblika.

Novi muzej, projekat bolonjskog arhitekte Fabia Fornasarija, u podzemnim prostorima Karakalinih termi je otvoren u decembru 2012. godine. Izložbeni materijal prikazan po prvi put u tunelima koji su prvobitno izgrađeni da opslužuju terme, primarno se fokusiraju na arhitektonsku dekoraciju koja, pored posedovanja ornamentalnih kvaliteta, je manje ili više značajna u smislu ideološkog sadržaja. Dva prostora gimnazijuma (sala za vežbanje) su bile oblasti koje su najviše nudile u tom smislu.

Podzemna izložba prikazuje 45 mermernih artefakta izričito restaurisana za ovu svrhu, a koji nikada nisu bili izloženi. Ovo uključuje i džinovske kapitole koji predstavljaju Herkula, Veneru i Mars pronađenih u frigidarijumu (soba sa hladnom vodom) i natatiu (bazen), kao i fragmenti velikih reljefa, koje je car Karakala izradio u čast svojih vojnih pobeda po uzoru na Trajanov stub i stub Marka Aurelija. Bareljef prikazuje razne kampanje protiv severnih naroda u vremenu oko 200-te godine nove ere, i pokazuje prizore bitaka i vojnog života.

Podzemne etaže su prvobitno bile opremljene sa krovnim prozorima za protok vazduha kako bi sprečio truljenje naslaganog drveta. Marina Piranomonte, direktorka antičkih termi, opisuje konstrukciju kao lavirint velikih, plovnih tunela (6 metara visoki i 6 metara široki) koji se protežu ispod velikog dela lokacije.

Tu su postojali prostori za skladištenje drveta i peći za zagrevanje vode za tople kupke i saune, kao i vodenica i sistem za regulaciju vode: sve što je potrebno za udobnost 6.000 do 8.000 ljudi koji su posećivali kompleks termi svakodnevno. Mermerni eksponati su vraćeni sa različitih mesta 1996. godine. Oni su skladišteni u podzemnim niovima zbog straha od krađe, i 16 godina je prošlo pre nego što su ovi vredni artefakti mogli biti predstavljeni javnosti ponovo.

Karakaline terme (italijanski: Terme di Caracalla) je naziv za kompleks javnih kupališta ili termi u Rimu, koje su sagrađene između 212. i 216. za vreme vladavine cara Karakale po kome su dobile ime. Površina kompleksa je iznosila oko 25 hektara, a sama zgrada je bila duga 228 m, široka 116 i visoka 38,5 m, te mogla istovremeno primati 1.600 kupača. Osim kupanja, posetiocima su na rasploganju stajale i dve javne biblioteke - jedna sa latinskim, druga sa grčkim tekstovima. Terme su u upotrebi ostale sve do 6. veka kada su ih uništili Ostrogoti za vrijeme Gotskog rata. Ruševine su, međutim, dugo vremena ostale kao značajna rimska znamenitost, a za vreme Olimpijade 1960. godine u njima su održana gimnastička takmičenja.

* izvor: Wikipedia

Izložba se nalazi u dva paralelna tunela. Polazeći od ulaznih stepenica, posetioci se prvo sprovode do dva izložbena ostrva koja se bave tematikom gimnazijuma i frigidarijuma, a zatim do drugog tinela sa ostrvima posvećenim natatiju i bibliotekama.

Arhitekta Fabio Fornasari, odgovoran za koncept i kuratorstvo izložbe, pružio je uvid u njegovu umešanost u projektu. Kada se prvi put spustio ispod zemlje, iznenada se našao u sugestivnom okruženju, punom mogućnosti - iako na prvi pogled deluje kao bilo koji podzemni tunel, bez ikakve naznake kompleksnosti i inteligencije galerija koja je omogućavala robovima da skladište, transportuju i spaljuju drvo koje je od suštinskog značaja za funkcionisanje termi.

Mokri pod, voda i zemlja isprana sa zidova doveli su do ideje restauracije stare veličanstvenosti termi: jedini element koji nedostaje je sama voda. U ovom trenutku, arhitekta je odlučio da istraži najevokativniji vodu Večnog grada - vodu Fontane di Trevi. Tokom ove istrage, otkrio je specifičan efekat boje sa kojim bi dragocena voda trebala da teče, boju koja može da deluje i zaprljana, ali sa dubinom koja bi ukazivala na stubove i pojačavala njihovu snagu: ta boja je „glauco“ (plavo zelena).

Kako bi stvorili željeni efekat, obojeni delovi su tretirani sa malo prljavštine i tankim slojem smole sa „sjajnom“ hromatikom, kako bi dali simboličnoj vodenoj površini izgled pokreta.

Platforme osvetljene odozdo i pokrivene sa novom folijom, delom se koriste za osvetljavanje lažnih stubova sa velikim kapitolima od oko 1,5 metara koji se nalaze na vrhu. Prvobitno postavljeni na visinama od 20 metara, maksimalna visina kapitola je sada limitirana na 8 metara u galerijama. Uz pomoć genijalnog osvetljenja, elementi su ipak predstavljeni na dimenzionalno odgovarajući način iz perspektive posmatrača.

Izložbene police, koje pokazuju fragmente friza iz gimnazijuma, pozivaju na prirodni biološki sistem katalogizacije, a ne samo kao elementi koji služe za izlaganje. Za skladištenje artefakta, arhitekta je projektova „žičani ram“ vremenskih ćelija napravljenih od čelika, koji predstavljaju poglavlja priče. Svaka ćelija postavlja umetničko delo u preciznu poziciju unutar ukupne strukture (prvobitno skoro 100 metara dužine) i precizira tačno vreme u istorijskom narativu na ovaj način (na skali 1:1).

Ovo naglašava obrazovnu dimenziju izložbe. Osveljeni odozdo, ram štaviše projektuje svoju sneku na svod, naglašavajući geometriju i dubinu, i odajući počast kompleksnosti arhitektonskog dela postignutog od strane rimskih inženjera. Izgradnja aranžmana je plod dvadesetogodišnjeg rada Gunhilda Jeneveina iz Austrijskog istorijskog instituta u Rimu.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...