Narodna biblioteka Rumunije

29.11.2012. | Buildipedia

"Biblioteca Nationala a Romaniei", tj. Narodna biblioteka Rumunije je ponovo otvorena u aprilu 2012. godine, nakon što je čamila više od dvadeset godina u skoro završenom stanju.

Izgradnja Narodne biblioteke Rumunije (NBR) je započeta 1986. godine u Bukureštu za vreme režima komunističkog šefa države Nikolaea Čaušeskua, ali je zaustavljena već 1989. godine kada je Čaušesku revolucijom svrgnut sa vlasti. Građevinski radnici su u to vreme procenili da je zgrada 80 odsto završena i da je preostalo samo šest meseci gradnje do završetka.

Godine 2007, Rumunija se pridružila Evropskoj uniji i prihvatila je da uskladi svoju politiku digitalizacije i očuvanja kulturnih materijala sa EU Inicijativom digitalne biblioteke. Zatim je 2009. godine, pod nadzorom Ministarstva kulture i nacionalne baštine, izgradnja na skoro završenoj biblioteci započela opet.

Firma Aedificia Carpati, koja je dobila ugovor sa Ministartvom kulture u martu 2009. godine, podnela je ponudu da završi građevinske radove započete 1989. godine u roku od 30 meseci za 69,9 miliona evra. Prema sajtu firme Aedificia Carpati: "Zgrada je započeta 1986. godine na osnovu zastarelog projekta kako u pogledu koncepcije i tehnologije. Zgrada je zamišljena kao komad klasične arhitekture donekle izmenjene dodavanjem volumena i dekoracije."

Karakteristike arhitekture komunističke Rumunije je osamdesetih godina prekinula vezu sa Sovjetskim stilom i umesto toga je bila pod uticajem arhitekture Severne Koreje. Rumunski arhitekti su spojili severnokorejski uticaj sa elementima iz rumunske kulture, stvarajući jedinstvenim taj period osamdesetih.

Zbog toga je mnogo ljudi mislilo da je potrebno zadržati stari eksterijer biblioteke kao dokaz ove ere i zbog očuvanja nasleđa i istorije Bukurešta. Nakon što je projektantski tim u firmi Aedificia Carpati probao nekoliko rešenja, pronašli su potrebnu funkcionalnost zadržavanjem postojeće strukture i dodavanjem neophodne modernosti.

Elidor Popa, arhitekta koji je koordinirao timom koji je preoblikovao biblioteku u modernu zgradu, objašnjava da je zadatak stvaranja stare zgrade funkcionalnom veoma težak. "Kada sam preuzeo projekat, zgrada je bila prilično degradirana, iako je bila konzervirana, makar prema zvaničnim dokumentima", kaže Popa.

"Zgrada je dobijala neka sredstva za konzervaciju svake godine, ali ta sredstva su bila nedovoljna i održavanje je odrađeno aljkavo. Zahvaljujući istraživanjima koje smo sporveli pre projektovanja, utvrdili smo da konstrukcija nije oštećena i da joj nije potrebna konsolidacija... Zgrada je projektovana osamdesetih godina, a naš zadatak je bio da stvorimo biblioteku za 21. vek."

Dizajn fasade biblioteke je zahtevao upotrebu stilskih stubova i drugih elemenata klasične arhitekture u kompozitnim materijalima koji izgledaju kao metal, a i za poboljšanje proporcija postojećih stubova. Tri fasade biblioteke imaju klasične kolonade, profilisane u neutralnom staklenom platnu, na bazi prirodnog kamena.

Na fasadi gde se nalazi auditorijum, građevinski radovi su manje napredovali tokom prvobitne izgradnje zgrade, i firma Aedificia Carpati je tu mogla da projektuje novu fasadu, sa post-modernim stilom.

Doktorka Elina Tirzman sa Univerziteta u Bukureštu, u svom tekstu "Narodna biblioteka Rumunije: Novo sedište, novi početak", piše: "U cilju poboljšanja izgleda zgrade, projektanti su predložili odbacivanje gornje nadstrešnice glavnog ulaza i dvostrukih stubova koji je pridržavaju, i kombinovanje elemenata klasične arhitekture, koji su prisutni u prvobitnom projektu, sa velikim delovima transparentnog stakla koji stvara jaki plastični kontrast i daje zgradi monumentalnost i snagu."

Unutrašnjost je u potpunosti preuređena, ali karakteriše je atrijum, koji je u skladu sa prvobitnim projektom. Kako Tirzman opisuje ovu rekonstrukciju: "Cela kompozicija je struktuirana oko velikog atrijuma koji sve polarizuje, funkcionalno i estetski. Atrijum će biti opremljen sa panoramskim liftovima i pokretnim stepenicama koje vode do čitaonica."

Čitaonice su prevobitno projektovane u maloj veličini, ali su kasnije postale udobnije i veće. Sada ih ima 14, sa udubnim foteljama koje pružaju čitaocima mogućnost opuštenijeg istraživanja. Pored skladišta za knjige i čitaonica, Narodna biblioteka Rumunije takođe uključuje pet multifunkcionalih sala za izložbe, izdavanje knjiga i projekcije; prostoriju za 'čitanje' audio knjiga; skladište kapaciteta 30.000 metara kvadratnih; auditorijum sa 400 sedišta; dva kafića i restoran; i kancelarijski prostor od 8.000 kvadratnih metara za Ministarstvo kulture.

Iako su dvadeset godina činjeni napori u očuvanju Narodne biblioteke, ona je propadala u zgradu koja je idealna kao lokacija za snimanje horor filmova ili platno za grafite. Sa svojim funkcionalnim, rekonstruisanim prostorom od 120.000 kvadratna metara, nedavno otvorena Narodna biblioteka Rumunije sada može da se uporedi sa drugim poznatim referentnim bibliotekama u svetu, kao što je Javna biblioteka u Sijetlu, francuska Narodna biblioteka u Parizu, ili Aleksandrijska biblioteka u Egiptu. Prema rečima bivšeg premijera Rumunije Emila Boka: "Završetak ovog posla obeležava trijumf stava "Možemo" umesto negativizma koji dominira rumunskim društvom."

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...
Borko 03.04.2019.
Zasto se ne zapocne na vreme sredjivanje im...
Svetlana 03.04.2019.
Moze li neko da objasni gospodi iz Ministar...